Prašnjave površine uporna su pojava u našim domovima. I dok estetski remete naš prostor, ove površine mogu da predstavljaju problem i za rad određenih električnih i elektronskih uređaja, ukoliko se nakupe veće količine. Danas postoje različita sredstva za uklanjanje, te sam nedavno naišla na tečnost koja sprečava njeno nakupljanje. Prašina nije izazov samo za domaćine i domaćice kuće, već i za one koji poseduju solarne panele ili, recimo, ljude koji održavaju solarne elektrane.
Dva su negativna uticaja prašine na efikasnost njihovog rada. Solarna energija proizvodi se zahvaljujući sunčevim zracima koji padaju na fotonaponske module, te ukoliko su prekriveni slojem prašine, sunčevim zracima je otežano da dopru dirketno i u punom kapacitetu. Logično sleduje – što manje sunca, to je manje i proizvedene energije. Ipak, ovde bih istakla posebno i drugi problem. Iako je reč o zasebnoj temi, prašina može da ima uticaj na nju. Naime, često se govori o tome kakav uticaj na efikasnost solarne energije ima visoka temperatura vazduha. Neka istraživanja pokazala su da ovakve temperature mogu da smanje efikasnost i do 25 odsto. U zavisnosti od vrste prašine koja završi na površini panela, ona može da dovede do promenjenog načina prenosa toplote i stvori žarišta. Koliki će negativan uticaj imati akumulacija prašine zavisi dakle i od njenog oblika, veličine i hemijskih svojstava.
Prilikom analize uticaja prašine, treba uzeti u obzir i geografske i klimatske uslove određenog područja. Recimo, u delovima sveta u kojima su kiše česta pojava, doći će do prirodnog čišćenja solarnih panela, dok u pustinjskim područjima prirodno dolazi do stvaranja veće količine prašine, a i padavine su ređe. Takođe, pustinje su podložne snažnijim olujama, koje dodatno utiču na raznošenje prašine. Prilikom postavljanja panela na određenoj lokaciji, treba uzeti u obzir lokalne vremenske uslove, kao što je vetar. U zavisnosti od njih treba orijentisati solarne panele, a takođe akumulacija prašine i njeno lakše prirodno čišćenje zavisiće od nagiba.
Istovremeno sa unapređenjem performansi solarnih panela, razvijaju se i rešenja za njihovo održavanje. Kao prvi primer navela bih posebne premaze čijim se nanošenjem štiti površina panela od nagomilavanja prašine. Tu je i dalje, naravno, vredna ljudska ruka, te postoje obučeni ljudi koji pomoću specijalnih pomoćnih sredstava održavaju čistoću ovakih površina. Tehnologija ipak ide i korak dalje. Naime, osmišljen je uređaj koji bi mogao da se opiše kao unapređena verzija drona, koji gotovo samostalno čisti. Ovakav dron poseduje kameru koja zapaža prljave površine, nakon čega se spušta na panel i čisti ga pomoću posebnog robota koji je prikačen za dron.
Prašina nije jedini problem kada je reč o prljanju solarnih panela, već su prisutne i druge prirodne pojave kao što je opadanje lišća. Uz malo utrošenje ljudske energije u iznalaženju ovakvih rešenja za održavanje panela, zauzvrat se dobija veća količina proizvedene zelene električne energije koja je važna za sve nas.
Katarina Vuinac
