Urbano pčelarstvo podrazumeva postavljanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada u urbanim gradskim sredinama, ali možemo reći da je pravi odgovor ekološki svesnih građana, kompanija i institucija, onih koji su prepoznali značaj pčela u ekosistemu, njenu ugroženost, i koji su odlučili da brinu o pčelama i tako pruže svoj doprinos očuvanju biodiverziteta biljaka, pčela i prirode.
Pčela je najznačajniji insekt, „odgovoran“ za oprašivanje neverovatnih 85 odsto biljaka cvetnica. Slikovito, o neprecenjivoj ulozi pčela kao oprašivača raznovrsnih biljnih vrsta koje ljudi koriste u svojoj ishrani, govori podatak da su svaki treći zalogaj hrane, zapravo proizvele pčele. Međutim, upravo je nestajanje pčela u poslednjih desetak godina, doprinelo tome da se sve više ljudi u gradovima bavi pčelarstvom.
Zašto pčele nestaju? Odgovor nije jednostavan, a koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) uvrstila neke vreste pčela na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje (European Red List).
Fenomen masovnog i misterioznog nestajanje pčela – Collony Collapse Disorder (CCD), koje se pojavilo u SAD-u 2006. godine i proširilo po svim razvijenim zemljama sveta, naučnici povezuju sa intenzivnom proizvodnjom biljnih monokultura, klimatskim promenama i upotrebom određenih pesticida.
Šta činimo da sačuvamo pčelu? Postoje različiti mehanizmi i načini kako ekološki svesni pojedinici, organizacije i predstavnici vlasti nastoje da ukažu na ugroženost pčela i preduzmu konkretne akcije da je sačuvaju. Navedimo primer grupe građana Evropske unije koji su kroz instrument Inicijativa evropskih građana podneli Evropskoj komisiji predlog za zabranu upotrebe glifosata sa prikupljnih preko milion potpisa 25. januara 2017. Ili pak, da 20. maj obležavamo kao Svetski dan pčela, datum koji je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala na predlog Pčelarskog saveza Slovenije.
Ništa bez gradova. Koliko god da je pitanje nestajanje pčela globalan problem, urbano pčelarstvo zahteva lokalnu akciju. Urbanom pčelarstvu je potreban grad. Drugim rečima, globalni problem nestajanja pčela kroz oživljavanje urbanog pčelarstva postaje lokalni izazov, a njegov ekoloski aspekt dolazi u prvi plan.
Pročitajte još:
Pariz je primer metropole koja se može da pohavaliti dugom tradicijom urbanog pčelarstva koja seže u 1856. kada su prve košnice postavljene u Luksemburšku baštu i osnovana prva pčelarska škola. Notr Dam katedrala, Muzej Orse, Kovnica novca, Velika palata, Pariska opera i brojne druge poznate zgrade Pariza mogu se pohvaliti svojim „rûches“ i pčelama koje su čak do tri puta produktivnije nego one u ruralnim sredinama i medom koji se prodaje po ceni od 15 evra.
Ljubljanski urbani pčelari odavno imaju izuzetno mesto u zaštiti životne sredine svoga grada, podršku raznih institucija u realizaciji obrazovnih programa, a svojim projektom BeePathNet značajno su doprineli tome da Ljubljana ponese titulu Evropske zelene prestonice 2016. godine. Oslo je, još jedan grad, koji je uspeo da pažljivim planiranjem održivog razvoja, što je podrazumevalo i izuzetnu brigu o pčelama, postane Evropska zelena prestonica 2019.
Naravno, lista gradova koji su upisali i upisuju u svoju kartu razvoja urbano pčelarstvo je dugačka, a među njima je i srpska prestonica.
Beograd je grad na dve reke, Savi i Dunavu, sa preko 40 uređenih parkova i velikim brojem medonosnih biljaka, autohtonih i introduciranih biljnih vrsta. Pčelarski znalci rado ističu važnost lipe u razvoju i ishrani pčele, a lipov med je mnogima omiljen. U Beogradu cvetaju tri vrste lipe: sitnolisna, krupnolisna i srebrnolisna i to čak preko dva meseca.
Jedan od pionira razvoja urbanog pčelarstva u Beogradu, je i kompanija MPC Properties koja je u saradnji sa Beogradskim udruženjem pčelara i Udruženjem Mad Med postavila čak 12 košnica na krovove svojih šoping i poslovnih centara, među kojima su UŠĆE komercijalni kompleks i Navigator Busines centar 2. Za samo par meseci pčele na ovim košnicama su proizvele 130 kg meda. Pored toga, u sklopu promocije i implmentacije svoje ESG strategije, MPC je pokrenuo i niz zelenih događaja i radionica, među kojima je i serijal vrcanja meda i prezentacija o značaju pčela za decu, kako bi im na jedan inkluzivan način predstavio temu urbanog pčelarstva. Na radionicama vrcanja meda mnogi MPC poslovni partneri su imali priliku, da po prvi put, uživo prisustvuju procesu nastanka meda, da se bolje upoznaju sa time kako su pčele organizovane, ali i da degustiraju svež med direktno iz MPC košnica.
Veliku pažnju zajednice izazvale su i pčelarske radionice za decu „ZUJIMO ZAJEDNO“ koje su organizovane u UŠĆE Hubu u saradnji sa edukativnim centrom Košnica Dorćol, gde su mališani imali priliku da uživo obiđu MPC košnice, ali i da sade medonosno bilje u bašti ispred UŠĆE poslovnog kompleksa.
MPC Properties kompanija je dala dobar primer konkretnih akcija kako da se pčele sačuvaju od izumiranja, a da se istovremeno poboljša životna sredina u gradovima.
Ukoliko mislite da imate zgodno mesto za mini pčelinjak kontaktirajte Beogradsko udruženje pčelara i Udruženje Mad Med čiji će iskusni pčelari proceniti svaku konkretnu lokaciju i u saradnji sa MPC Properties predložiti projekat urbanog pčelarstva.
Izvor: MPC Properties
