Šira javnost nedavno je detaljno upoznata sa informacijom da cementara Lafarž u Beočinu koristi komunalni otpad kao gorivo, što je dovelo do toga da koncentracija PM čestica u 2020. godini bude veća od dozvoljene čak 48 dana, navodi se na sajtu CINS-a.
Kako za Energetski portal kažu iz udruženja Spasimo Beočin, sve je počelo sa dolaskom kompanije Lafarž u Beočin, a korišćenje smeća kao i ostalog alternativnog goriva opravdali su neophodnim smanjenjem troškova.
Tako Lafraž već od 2003. godine uvodi petrol koks kao energent u zamenu za prirodni gas, dok im je u Sloveniji, kako kažu iz udruženja, zbog pokušaja korišćenja petrol koksa bila oduzeta dozvola za rad. Tokom 2008. godine kao energent uvode otpadne gume , da bi 2011. godine počeli da koriste komunalni otpad i otpadna ulja, a vrhunac svega bila je 2016. godina kada su počeli da spaljuju i opasan otpad.
„Da ironija bude još veća, sve je predstavljeno kao ekološki projekat koji finansira država tako da smo sada u paradoksalnoj situaciji jer naša država, umesto da nas štiti, plaća kompaniji Lafarž da nas truje!“, navode iz udruženja Spasimo Beočin.
Oni su izrazili i zabrinutost jer javnost u Beočinu kao i u čitavoj Srbiji nije dovoljno upoznata sa problemom koje prave postrojenja kao što je beočinska cementara.
Na pitanje da li se već sada primećuju posledice po zdravlje ljudi odgovorili su da do zvaničnih podataka još uvek ne mogu da dođu ali da je primetan porast obolelih od malignih bolesti kao i sve više slučajeva alergije kod dece.
Ipak, svesni su do promena neće doći lako jer, kako kažu „multinacionalne kompanije koriste slabosti naših institucija kao i težak ekonomski položaj stanovništva za maksimiziranje profita po svaku cenu, bez obzira na posledice. Kada velika multinacionalna kompanija dođe u malu sredinu sa praktično, za naše uslove, neograničenim sredstvima, ona za kratko vreme preuzima upravljanje kompletnim ekonomskim i političkim životom opštine.“
Pročitajte još:
Da Lafarž ima veliki uticaj u Beočinu govori i podatak da je cementara je od 2002. do 2011. godine u opštinu investirala nekoliko miliona evra, a pomogla je i kroz izgradnju verskih objekata, sportskog centra, gradskog trga, poslovne zone Beočin Biznis park u okviru fabričkog kompleksa, kao i rekonstrukciju škola i dečijeg igrališta, navodi CINS.
Mnogi se drže po strani kada je u pitanju problem sa cementarom, jer iz straha za golu egzistenciju, ne žele da se sukobljavaju sa moćnom kompanijom. Ipak, u udruženju Spasimo Beočin intenzivno rade na podizanju ekološke svesti građana jer je to jedini način da se dostigne kritična masa stanovništva koju više niko neće moći da ignoriše.
„Cilj je da se izvrši pritisak na institucije jer tek kada institucije počnu da obavljaju svoj posao, kompanija će biti primorana da poštuje zakon i prestane da truje građane Beočina“, zaključuju iz udruženja.
