Za vreme održavanja 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, održan je tematski skup „Položaj žena na selu i kako ga poboljšati“, na inicijativu „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD, uz podršku Privredne komore Vojvodine (PKV) i logističku podršku „Info tima“, u PKV.
Obraćajući se skupu, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak istakla je činjenicu da je žena na selu marginalizovana, ekonomski zavisna od drugih.
– Žene na selu predstavljaju nevidljivu radnu snagu uz nedovoljno poštovanje njihove uloge u životu zajednice na selu, a često su izložene različitim oblicima diskriminacije. Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela. Organizovane aktivnosti usmerene ka razvoju položaja žena na selu, mogu da zaustave negativne trendove i da osnaže poljoprivredu u celini – naglasila je Drobnjak.
U izjavi za medije pre početka skupa, direktorka „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD dr Gordana Radović istakla je da je skup jedan u nizu koju organizuju uz podršku PKV, a koji ima za cilj da osvetli ovaj, kako kaže, važan problem kakav je položaj žena na selu, ali i da se predstave mogućnosti za njegovo otklanjanje.
– Kada govorimo o poboljšanju položaja, pre svega govorimo o poboljšanju ekonomskog položaja žena na selu i zbog toga će na skupu biti predstavljene i moguće ekonomske aktivnosti žena u ruralnim područjima, modeli finansiranja, ali za to veoma je važno i obrazovanje. Zato smo se mi smatrali pozvanim i prozvanim da ovaj skup iniciramo, jer osnovna misija lista Poljoprivrednik, koji izlazi već 62 godine, je obrazovanje poljoprivrednih proizvođača, ali s obzirom da se svako poljoprivredno domaćinstvo zasniva na ženi, otvaramo ovu priču kroz apsekt popravljanja položaja žena u ruralnim sredinama – rekla je Gordana Radović.
Državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović, pre početka skupa, rekla je da je događaj od izuzetne važnosti kako za sve žene u Republici Srbiji (RS), jer kako kaže, na osnovu podataka mnogih sprovedenih istraživanja, žene na selu predstavljaju neravnopravnu i marginalizovanu grupu.
– Ono što je važno, jeste da Vlada RS ima sve mehanizme, kako strategije, zakone i podzakonske akte gde je u prioritetu poboljšanje položaja žena na selu – rekla je ona i dodala da je u resornom ministarstvu sada oformljen još jedan novi sektor koji će se, kako kaže, strateški baviti i rodnom ravnopravnošću i jednakim mogućnostima i zabrani svake diskriminacije kada su u pitanju svi građani i građani RS.
Stana Božović iznela je podatak da su u 88 odsto slučajeva, muškarci vlasnici imovine na selima u RS.
– Ono što je najvažnije, jeste ekonomsko osnaživanje žena i stvaranje ambijenta da žene mogu da rade i da uživaju plodove svoga rada – naglasila je Stana Božović.
Medijima i skupu obratila se i direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović zahvalivši se organizatorima što se bave ovom temom. Istakla je da nema ravnopravnosti polova bez muškaraca i žena, odnosno, kako kaže, bez učestvovanja oba pola.
– Možete da pričate o ravnopravnosti žena, ali ako to niste objasnili muškarcima, od tog posla nema ništa. Sad to samo prebacite na selo, i dođete na isto – rekla je ona. Dodala je da su žene koje žive na selu, zatvorene kada se razgovara na temu porodičnog i vršnjačkog nasilja.
Pomoćnik Pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Branislav Bandić objasnio je da je uloga ovog Sekretarijata, kada je u pitanju tema skupa, u procesu prerade poljoprivrednih sirovina.
– Mi upravo našim konkursima omogućavamo privrednim društvima, kao i preduzetnicima da nabave mašine, opremu, kao i repromaterijal. Takođe, prošle godine smo prvi put i mogu da kažem, prvi u zemlji, počeli podršku takozvanoj kreativnoj ekonomiji. Mogu vam reći da je broj prijava bio iznenađujuće veliki, što znači da kreativna ekonomija, ima svoje mesto u AP Vojvodine – rekao je Bandić i dodao da je u pripremi i konkurs za socijalnu ekonomiju, koji će obuhvatiti socijalno ugrožene kategorije, a sve u skladu, kako kaže, socijalnog preduzetništva kojem teži RS.
U okviru okruglog stola, razgovaralo se i o značaju udruživanja žena na selu, edukaciji kao modelu osnaživanja žena koje se bave organskom poljoprivredom, o podršci Garancijskog fond AP Vojvodine ženskom preduzetništvu, kao i o konkursima Razvojnog fonda Vojvodine.
