U porodici Duška Đurina, počeli su da vade pergu iz košnica još 1963. godine. Ni danas se ne zna mnogo o ovom proizvodu, a u ono vreme saznanja su bila još oskudnija.
Da bude još čudnije, perga važi za izuzetno vredan pčelinji proizvod koji je trostruko zdraviji od matičnog mleča. Sve je počelo kada je Duškov deda, vojni pilot, nadletao Frušku goru, pa je zapazio koliko je lepa i plodna. Budući da se vojni piloti rano penzionišu, deda je odlučio da mu sledeći posao bude pčelarenje i zato je kupio parče zemlje, upravo na padinama Fruške gore. Ubrzo je postao jedan od najvećih pčelara u SFRJ, a nije mu bilo dosta izazova pa je upisao i mašinski fakultet.
Znanje stečeno na fakultetu bilo mu je od velike koristi i u pčelarenju. Kad je Duškov otac dobio težak oblik astme, deda je pokušavao na sve prirodne načine da ga izleči. Najbolje rezultate dala je perga. Zato je odlučio da istraži njena svojstva i efikasan način izvlačenja perge iz košnica. Na žalost, o ovom pčelinjem proizvodu nije bilo gotovo nikakvih pisanih podataka. Jedino do čega je deda uspeo da dođe bile su ruske knjige, napisane u malim edicijama i sa vrlo malo bitnih informacija. Nije bilo drugog rešenja pa je počeo da projektuje prvu mašinu za izvlačenje perge u većoj količini. Od tada bavio se razvojem mašina sve do kraja života. Svojoj porodici je ostavio tehnologiju koja ih izdvaja od drugih pčelara. Danas njegov unuk Duško Đurin nastavlja tradiciju u nadi da što više ljudi sazna o lekovitim svojstvima perge.
Podrazumeva se da košnice na Fruškoj gori redovno obilazi i održava. „Malo ljudi uopšte zna da je perga pčelinji proizvod i da se nalazi u košnici. Razlog za to je činjenica da se vrlo teško vadi, pa se pčelari nerado prihvataju tog posla. Perga se bukvalno vadi iglom za šivenje ili malim, specijalnim pumpicama. Kao da to nije dovoljno da odbije i najveće entuzijaste, količina koja se izvadi uglavnom je toliko mala da se taj rad gotovo ne isplati”, kaže Duško i ističe da uprkos tome što postupak dobijanja perge podseća na Sizifov posao, ona je nepravedno zapostavljena budući da njena lekovita svojstva uveliko nadmašuju sve druge pčelinje proizvode. U Evropi, pa čak i u svetu, gotovo da se niko ne bavi pergom. Postoje neki podaci koji ukazuju na to da se izvesna količina ovog pčelinjeg proizvoda izvadi u Rusiji i Kini, ali Rusi ne posvećuju tome dovoljno pažnje. S druge strane, Kinezi svoje pčele besomučno tretiraju antibioticima, tako da od tih pčela i pčelinjih proizvoda nema ni koristi niti mogu da se izvoze. „Srbija je apsolutni lider u proizvodnji perge, jer se time ozbiljno bavimo, ne tretiramo pčele antibioticima i radimo kontrolu svake šarže (količina izvađene perge) u laboratorijama ovlašćenim za proveru ispravnosti i kvaliteta.
Ali, perga se po našem zakonu kategorizuje kao hrana iako je opšte poznato njeno medicinsko i lekovito dejstvo”, objašnjava Duško i otkriva nam istinu o tome da je med nekada bio znatno zdraviji. „Generalno, naša saznanja o blagodetima meda datiraju iz vremena kada se med cedio ručno i kada nismo koristili centrifugalnu silu za vrcanje meda, kao što se to radi danas. Tada je med imao ogromnu količinu perge u sebi, pa je zato bio zdraviji nego sada. Današnji med, koji se vrca, ima samo energetsku vrednost i ima efekat kao kada pojedemo parče čokolade. Ono najvrednije iz košnice pak ostaje u saću i pergi”, kaže Duško. Da ova blagodet za naš organizam ne ostane na dnu košnice, pobrinuo se Duško. Otvorio je firmu „Bee&Well” i upotrebio tehnologiju koju je ostavio njegov deda. Zahvaljujući porodičnim idejama i mašinama, uspeo je da spoji pergu, koja je inače u granulama, sa puterastim medom dobivši laktofermentacijom proizvod koji ne menja svoj oblik i strukturu a može da traje čak do deset godina.
Vlasnik kompanije „Bee&Well” kaže da postoji ogromna razlika u kvalitetu perge u zavisnosti od toga na kom podneblju se nalaze košnice. „Sprovedena su istraživanja u saradnji sa Biološkim fakultetom iz Beograda i njihovi botaničari su otkrili da na Fruškoj gori postoji sedam stotina različitih vrsta lekovitog bilja. To je specifična oaza zdravlja na svetu, jer je na tako maloj površini koncentrisano toliko medonosnog bilja. Budući da pčela ima vrlo mali radijus kretanja, ona leti po Fruškoj gori i kupi polen sa raznovrsnog bilja. To pergi daje posebnost i aromu, jer je ona zapravo fermentisani polen, stvoren spajanjem izlučevina iz pljuvačnih žlezda pčele i polena.” Kvalitet perge može da se vidi i golim okom, kaže Duško, jer njena šarolikost u bojama govori o tome sa koliko različitih biljaka je pokupljen polen. Što je perga šarenija, to je višeg kvaliteta i raznovrsnija. Perga je prirodna supstanca koja u sebi sadrži rutin, takozvani P vitamin. Blagotvorna je za pročišćavanje krvnih sudova, što znači da se može koristiti u borbi protiv holesterola kao i kardiovaskularnih bolesti jer jača zidove krvnih sudova.
Priredila: Milica Jordan
Ostatak teksta pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019
