Od januara do juna Tajland je izvezao 3,14 miliona tona pirinča, što je otprilike trećinu manje u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Plasman u Indiju, državu u koju najviše izvozi bio je manji za 4,53 miliona tona.
Tajlandsko udruženje izvoznika pirinča potvrdilo je svoju prognozu za 2020. godinu. Izvoz će biti 6,5 miliona tona, što je najmanja količina u poslednjih 20 godina, a kao glavne razloge navode sušu i visoku stopu bata.
Od januara do juna zemlja je izvezla 3,14 miliona tona pirinča, što je otprilike trećinu manje u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Plasman u Indiju, državu u koju najviše izvozi, bio je manji za 4,53 miliona tona, navodi Rojters.
“KOVID-19 učinio je tržište nestabilnim. Zemlje su odlučile da rade na domaćoj proizvodnji ne samo pirinča nego i ostalih proizvoda kao i da smanje uvoz“, pojasnio je predsednik udruženja Čaron Laotamatas.
Priznaje i da su se neke zemlje poput Filipina odlučile za jeftiniji uvoz poput onog iz Vijetnama, dok su afričke zemlje uvezle pirinač iz Kine.
Ipak, prodaja tajlandskog pirinča sa jasminom premium klase ove je godine porasla za 63 odsto, a sve zbog panične kupovine u bogatijim zemljama poput Singapura, Hong Konga, Sjedinjenih Država i Kanade.
Mladi Tajlanđani gube zanimanje za uzgoj pirinča
Stručnjaci strahuju da će dugoročno, kako starija generacija poljoprivrednika bude odumirala, Tajland imati problema u vezi sa pronalaskom ljudi koji će da obrađuju njegovih 13 miliona hektara polja pirinča.
Pročitajte još:
Jedan razlog zašto mladi okreću leđa radu u poljoprivredi je uverenje kako je život u gradovima lakši i uzbudljiviji. Neki drugi razlozi su specifični samo za tu zemlju. Za razliku od drugih krajeva sveta, u kojima se slika poljoprivrednika povezuje sa mislima o samodovoljnosti, snazi i nostalgiji za seoskim životom, na Tajlandu se oni smatraju jadnim i siromašnim, pojašnjava Ijam Tongde, stručnjak za kulturu uzgoja pirinča za “New York Times”.
“Televizijske emisije redovno prikazuju poljoprivrednike kao neuglađene. Njihova koža, tamna od izlaganja suncu, postala je oznaka nižeg društvenog statusa u zemlji toliko opsednutom svetlim tenom da su televizijski programi i ženski časopisi krcati reklamama za kreme koje posvetljuju ten. Tu su i ekonomski uzroci. Uopšteno, poljoprivrednici su sve zaduženiji. Opadanje broja uzgajivača pirinča prilično je raširen fenomen širom Azije“, kaže Robert Zajgler, izvršni direktor Međunarodnog instituta za istraživanje pirinča na Filipinima.
Autorka: Lucija Bencaric
Izvor: Agroklub.rs
