Londonska konsultantska kuća "E4tech" i Imperijalni koledž izradili su izveštaj o državama-predvodnicama zelene revolucije, kao i onima koje se nalaze na začelju. Cilj grupe naučnika je bio da ishod ovog istraživačkog poduhvata...

Poskupljenje goriva je supersoničnim avionima došlo krila i spustilo ih na zemlju. Ipak, nekoliko preduzeća u povoju želi da ih ponovo vine u nebo, a među njima je i Boom Supersonic iz Denvera u Sjedinjenim Američkim Državama koje posluje pod sloganom "Brži letovi su želja svakog putnika!" Njihovi stručnjaci tvrde da bi, usled tehnološkog napretka, troškovi kupovine "supersonične" avionske karte mogli da opadnu za 75 odsto, te da letenje u vazduhoplovu sa 55 sedišta bržem od zvuka ne bi trebalo da bude skuplje od letenja biznis klasom trenutno.

Ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama trebalo je da se održi od 2. do 14. decembra, ali ozbiljni i napeti politički pregovori odužili su se do 15. decembra uveče. Gotovo 23...

Već smo navikli da je na namirnicima koje kupujemo istaknut njihov sastav, način upotrebe i upozorenje za bezbednu primenu. Pored svih tih informacija, na danskim proizvodima uskoro bi mogao da se pojavi...

Plišane igračke, privesci, rajfovi, minđuše, torte i baloni u obliku Mikija Mausa odavno su deo naše svakodnevice. Od 2016. godine postoji i jedna solarna elektrana napravljena prema Mikijevom obličju.Tvorac ovog crtanog lika...

Trećeg oktobra 2018. godine okončan je jedan neobičan let. Avion kompanije Virgin Atlantic sleteo je na aerodrom Getvik u Londonu, a ono što ga razlikuje od svake druge letelice koja je dotakla pistu za sletanje na Getviku toga dana je - gorivo. Vazduhoplov Boing 747 pokretala je mešavina standardnog mlaznog goriva uz biogorivo proizvedeno od etanola. Alkohol je dobijen od industrijskih otpadnih gasova i u tankerima aviona imao je udeo od pet odsto, ali postoje težnje da se vremenom ovaj postotak popne na 50.

Emirati su jedna od najvećih svetskih avio-kompanija.Krajem jula ove godine oni su se udružili sa Crop One Holdings, preduzećem iz Kalifornije koje se bavi održivom poljoprivredom. Rezultat njihove saradnje biće gotovo 35 miliona evra vredan...

Analitičari Švajcarske investicione banke (UBS) veruju da će do 2030. godine svet doživeti korenite promene i da će se ugljenični otisak čovečanstva značajno smanjiti posebno kada je reč o privatnim domovima. Na...

Stanovnici Evropske unije još od 2009. godine, umesto standardnih sijalica koje mi većinski koristimo, kupuju halogene i LED. Tada je stupila na snagu zabrana upotrebe "obične" rasvete.Gotovo deset godina kasnije, stanovništvu Unije...

Gotovo 4 miliona evra vredan projekat koji sprovodi Mičigenski univerzitet (Sjedinjene Američke Države) ima za cilj da emisije ugljen-dioksida smanji za desetinu do 2030. godine. Za uspešnu dekarbonizaciju, gas treba da se pretvori...

Litar ulja: 130 dinara. Dve karte za bioskop: 800. Fotelja Remsta iz Ikee: 18000. Tona ugljen-dioksida: neprocenjiva šteta po našu planetu. Međutim, da li je ona zaista neprocenjiva? Cena ugljen-dioksida (CO2) je ekonomski instrument pomoću kojeg vlasti pokušavaju da zauzdaju najveće zagađivače atmosfere. Kroz poreze i kupovinu dozvola za zagađivanje vazduha, proizvođači štetnih gasova uslovno rečeno preuzimaju odgovornost za uništavanje naše životne sredine.

U proseku, muškarcima je dnevno potrebno 55 grama belančevina, a ženama 10 manje. Njhov nedostatak vodi manjku energije i slabosti. Ipak, svi mi znamo bar jednog poletnog vegetarijanca za kojeg imamo osećaj da je nezaustavljiv, zar ne? Kako im to polazi za rukom ukoliko su iz svojih obroka isključili meso? Pronašli su mu supstitute, a oni su...

U naučnom časopisu, Nature Climate Change, nedavno su objavljeni rezultati istraživanja koje je bilo usmereno na izračunavanje ugljeničnog otiska turizma.Tim istraživača došao do saznanja da je uticaj turizma u proizvodnji štetnih gasova...

Protekle dve nedelje provela sam na pregovorima o klimatskim promenama u Bonu, u Nemačkoj. Upoznala sam se sa političkom perspektivom na globalno zagrevanje, o čemu više možete da čitate na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/. I dok su nama, pojedincima, sredstva u borbi protiv klimatskih promena - smanjeni unos mesa ili izbegavanje korišćenja plastičnih kesa - države svoj ugljenični otisak smanjuju potpisivajući konvencije i obrazujući komisije. Jedna od njih je i Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC).

Ekološki otisak predstavlja zbir svih "eko-usluga" koje ljudi "zahtevaju" od određenog područja. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, "budžet" naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha. Odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak "utiskujete" svojim svakodnevnim navikama - od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.