Londonska konsultantska kuća „E4tech“ i Imperijalni koledž izradili su izveštaj o državama-predvodnicama zelene revolucije, kao i onima koje se nalaze na začelju. Cilj grupe naučnika je bio da ishod ovog istraživačkog poduhvata pruži bolji uvid u tok dekarbonizacije globalnog energetskog sistema i ocene kojom brzinom zemlje transformišu svoje mreže snabdevanja energijom.
Studijom je bilo obuhvaćeno pet energetskih sektora: rast udela obnovljivih izvora u energetskom miksu, pad nivoa eksploatacije fosilnih goriva, stepen „elektrifikacije“ voznog parka, razvijenost tehnologije hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida i poboljšanje energetske efikasnosti.
Čista energija
Upravo je čista energija glavni podupirač zaokreta ka budućnosti bez ugljenika.
Tokom 2017. godine svetski prosek ugljenične iscrpnosti struje bio je 450 gCO2/kWh. U protekloj deceniji on je opao za 7 odsto. Prema podacima engleskih naučnika, nižu vrednost od proseka postiglo je šesnaest nacija.
Najuspešnije rezultate ostvarile su Norveška, Švedska, Francuska i Novi Zeland. Ugljenični otisak njihovih elektromreža je gotovo ravan nuli zahvaljujući velikom hidropotencijalu i/ili nuklearnoj energiji.
Posledica visokog udela uglja u energetskom miksu Kine, Indije, Poljske i Južne Afrike je da je njihova električna energija odgovorna za dvostruko veće količine ugljen-dioksida od proseka.
Mnoge zemlje emituju između 300 i 500 g/kWh, a oslanjaju se na mešavinu uglja, gasa i niskouljeničnih izvora.
Najveće ekonomije sveta, Kina i Sjedinjene Američke Države, troše približno 6500 TWh, odnosno 4250, a njihova ugljenična iscrpnost iznosi 640 g/kWh, odnosno 420.
Dekarbonizacija napajanja energijom najbrže se odvija u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Od 2008. do 2017. kapaciteti za proizvodnju energije širom naše planete prošireni su sa 1125 GW održivih izvora – kapaciteti vetro i solarnih elektrana godišnje rastu za 20 odnosno 40 odsto, a hidro i biomasa za 4 odnosno 8 odsto.
Prelistajte naš Magazin:
„Zbogom, uglju!“
S obzirom na to da je ugalj najprljaviji energent, njegovo potpuno napuštanje je ključno u borbi protiv klimatskih promena. Norveška je u tome i uspela, te je učešće ove sedimentne stene u proizvodnji energije bio 0 odsto. U cilju dostizanja ideala niskih emisija štetnih gasova i ograničenja porasta temperature na ispod 2 stepena u poređenju sa predinsustrijskim dobom, do 2050. godine broj termoelektrana na ugalj treba da padne za 90 odsto.
Najveći planetarni potrošači uglja su Južna Afrika, Poljska, Indija, Kina, Australija i Indonezija. Sve navedene države imaju značajne resurse na raspolaganju te će za njih proces postepenog uklanjanja ovog goriva biti prilično složen.
Ujedinjeno Kraljevstvo i Danska su u poslednjoj deceniji bile najodlučnije u svom „zbogom!“ upućenom fosilnim gorivima. Više od jedne četvrtine proizvodnje električne energije preusmerili su sa elektrana na ugalj i gas na obnovljive izvore.
U Evropi je oslanjanje na ugalj blago opalo, sa 26 na 22 odsto. Direktive o čistom vazduhu ubrzale su zatvaranje visokozagađujućih, zastarelih postrojenja.
Vožnja na struju
Preko 4 i po miliona vozila na svetskim putevima trenutno ide na električni pogon, a njihova prodaja ubrzano raste. U 2017. godini broj prodatih elektromobila je iznosio 1,2 miliona. Ipak, tek jedno od 50 je električno, što je uzrokovano time da je njihova cena viša u poređenju sa cenom benzinaca i dizelaša.
„Elektrifikacija“ voznog parka Zemlje trenutno zavisi od podsticajnih mera vlasti koje najuspešnije sprovodi Norveška. Učesnici revolucije ka elektromobilnosti u ovoj skandinavskoj zemlji oslobođeni su taksi na uvoz i kupovinu, poreza na dodatu vrednost i putarine, mogu da se kreću saobraćajnim trakama za autobuse, imaju pravo na besplatan parking, a prevoz trajektima plaćaju duplo manje. Ovaj paket podrške čini ukupan trošak posedovanja elektromobila nižim u odnosu na trošak posedovanja konvencionalnog vozila.
U Švedskoj i Holandiji se grantovi i poreske olakšice dodeljuju u skladu sa proizvodnjom zagađujućih materija od strane prevoznog sredstva, što takođe ide na ruku onima koji bi da se voze na električnu energiju.
Najbrže rastuće tržište električnih vozila je kinesko.
Hvatanje i skladištenje ugljenika
Tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika beleži spor napredak.
Trenutno, postoji 18 operativnih pogona širom sveta, ukupnog kapaciteta od 32 MtCO2 godišnje, koncentrisanih u 6 zemalja – Norveškoj, Kanadi, Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu i Kini.
Na svetskom nivou može da bude „uhvaćeno“ 5 kilograma ugljenika po osobi godišnje, a prosečan ugljenični otisak iznosi 5 tona.
Energetska efikasnost domaćinstava, saobraćaja i industrije
Efikasnost je opšte poznata kao pokretač energetske tranzicije s obzirom na to da njeno poboljšanje može da dovede do značajnog smanjenja troškova, potrošnje i štetnih emisija.
Domaćinstva u Portugalu, Nemačkoj, Holandiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Japanu smanjila su svoju energetsku potrošnju. Nasuprot njima, domaćinstva Indonežana, Kineza i Južnoafrikanaca su od 2008. do 2017. postala energetski iscrpnija.
U Indiji, Kini i Indoneziji energetska potrošnja prevoza prema pojedincu je skočila za preko 50 odsto. Rastući prihodi u ovim državama doveli su do delimičnog „istiskivanja“ javnog prevoza od strane privatnih vozila. Pozitivne primere u ovom polju pružaju Španija, Holandija i Danska.
Sedamdeset odsto norveške industrije je elektrifikovano, što je čini podložnom promenama cene električne energije.
