Tag: gasovi staklene bašte

Struja iz obnovljivih izvora čini 10 ukupne svetske proizvodnje u 2020.

Proizvodnja struje u vetroelektranama i solarnim panelima je u prvoj polovini 2020. narasla za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Vetroelektrane i solarni paneli su u prvoj polovini 2020. godine...

Očekuju nas temperature iznad proseka tokom maja i juna

Svetska meteorološka organizacija najavila je da će ovog i narednog meseca biti zabeležene temperature iznad proseka, što će se najverovatnije nastaviti i čitavog leta. Prethodni meseci ove godine bili su najtopliji ili...

Savitljivi beton bez cementa – bolji izbor za životnu sredinu

Beton je najrasprostranjeniji korišćeni građevinski materijal u svetu zahvaljujući svojoj neverovatnoj čvrstini, ali nije izrazito izdržljiv pri savijanju. Istraživači sa Univerziteta Svinburn razvili su novu vrstu betona koji ne samo da može bolje da se...

Njujork zabranjuje plastične kese u prodavnicama

Njujork je u svom ambicioznom planu da smanji količinu otpada uveo zabranu proizvodnje i prodaje plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu u prodavnicama.Zvaničnici kažu da Njujorčani svake godine koriste 23 milijarde plastičnih kesa, što...

„Nauka i parlament“ – Klimatske promene globalni izazov

Nauka ima veoma značajno mesto u donošenju političkih odluka, posebno u oblasti klimatskih promena sa kojima se suočava svet, zaključeno je na događaju „Nauka i parlament“, koji je održan u Narodnoj skupštini...

Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Lekcija Bila Gejtsa u 78 sekundi: Upozorenje o pretnji koju za Zemlju predstavljaju kamioni, beton i krave

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte - međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. "Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork", upozorava on.

Ne brže od zvuka! Povratak supersoničnih aviona – propast za životnu sredinu?

Poskupljenje goriva je supersoničnim avionima došlo krila i spustilo ih na zemlju. Ipak, nekoliko preduzeća u povoju želi da ih ponovo vine u nebo, a među njima je i Boom Supersonic iz Denvera u Sjedinjenim Američkim Državama koje posluje pod sloganom "Brži letovi su želja svakog putnika!" Njihovi stručnjaci tvrde da bi, usled tehnološkog napretka, troškovi kupovine "supersonične" avionske karte mogli da opadnu za 75 odsto, te da letenje u vazduhoplovu sa 55 sedišta bržem od zvuka ne bi trebalo da bude skuplje od letenja biznis klasom trenutno.

Radionica – Inventar gasova sa efektom staklene bašte

U organizaciji Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, uz tehničku podršku Programa UN za razvoj i u saradnji sa Sekretarijatom Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) i međunarodnom...

IEA: Planeta više nema kapaciteta da apsorbuje CO2

Na planeti već postoji toliko energetskih projekata da više ne smemo sebi da dozvolimo da započinjemo nove projekte koji zagađuju okolinu a da pri tom ne prekšimo ograničenja propisana Pariskim sporazumom. Internacionalna agencija...

Novo istraživanje- kako se rangiraju zemlje po klimatskoj politici

Kina, Rusija i Kanada trenutno vode takvu klimatsku politiku koja bi mogla da dovede do povećanja globalne temperature za čak 5 stepeni do kraja ovog veka. Ovo su rezultati novog istraživanja koje je...

Stižu nam održivi klima uređaji iz budućnosti!

Kako temperature budu nastavljale da rastu, upotreba klima uređaja širom sveta će se povećavati. No, klima uređaji doprinose klimatskim promenama jer zahtevaju veliku količinu električne energije koja se uglavnom dobija iz sagorevanja...

Industrija veganske hrane doživljava procvat

Nekada odbačen samo kao trend i pomodarstvo, veganizam polako postaje „mejnstrim“. Prema istraživanju organizacije Asocijacija biljne hrane, prodaja hrane na biljnoj bazi skočila je za 20% u Americi između juna 2017. i juna...

Da li će države ispuniti ciljeve Pariskog sporazuma?

Samo 16 zemalja je uskladilo svoje zakone o gasovima staklene bašte kako bi ispunilo obaveze Pariskog sporazuma. Ova informacija stiže nam iz nove analize Grantam instituta za istraživanje klimatskih promena i Centra za...

Poboljšanje energetske efikasnosti godišnje bi uštedelo 500 milijardi dolara

Poboljšanja na polju energetske efikasnosti moglo bi da uštedi više od 500 milijardi dolara godišnje. Tako tvrdi Internacionalna energetska agencija (IEA), koja smatra da kada bi se odgovarajuće mere uvele, gasovi staklene...

Zašto bi svi trebalo da jedemo mnogo više biljaka?

Najnovije i najpotpunije istraživanje do sada pokazuje nam da je potrebno ogromno smanjenje proizvodnje mesa kako bismo izbegli posledice klimatskih promena. U zapadnim zemljama potrošnja govedine bi trebalo da opadne za čak...

IZDVOJENE VESTI