Površinski jednoj od manjih država na prostoru Evrope, čija je teritorija više od polovine prekrivena šumama, prepoznatljivoj po prelepim pejzažima – Sloveniji, neretko se pripisuje epitet zemlje koja vodi računa o zaštiti prirodnog bogatstva. Prateći principe održivog razvoja, ova zemlja je, počevši od 2011. godine, elektromobilnost svrstala u teme od značaja za očuvanje zdrave životne sredine, kada je subvencionisala i prva tri električna automobila. O razvoju elektromobilnosti i podsticajima građana za prelazak na vozila na alternativna goriva, razgovarali smo sa Marijom Lesjak, sekretarkom u Direkciji za transportnu politiku u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Slovenije (Ministarstvo za okolje, podnebje in energijo – MOPE).
Do 2018. godine postepeno je sufinansirana kupovina 1.521 električnog SVEOBUHVATAN PRISTUP SLOVENIJE U POSTIZANJU RASTA ELEKTROMOBILNOSTI vozila, a u oktobru 2017. godine vlada Republike Slovenije usvojila je Strategiju razvoja tržišta za uspostavljanje odgovarajuće infrastrukture vezane za alternativna goriva u sektoru transporta. Ovim je u slovenački pravni sistem prenet član 3 Direktive 2014/94/EU Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju infrastrukture za alternativna goriva, koji od država članica zahteva da usvoje nacionalne okvire politike za razvoj tržišta, u odnosu na alternativna goriva u sektoru transporta i uspostavljanju odgovarajuće infrastrukture.
Strategija je predstavljala nacionalni okvir za smanjenje gasova staklene bašte, a posebno emisije CO2 u sektoru transporta do 2030. godine, zbog čega je za cilj postavljeno da se u tom periodu uvede najmanje 200.000 vozila na električni pogon. Strategijom je obuhvaćen i odgovarajući broj drugih vozila na alternativna goriva. Govoreći o infrastrukturi za električna vozila, cilj je bio da se na svakih 10 registrovanih električnih vozila obezbedi najmanje jedan punjač.
U FOKUSU:
- KAKO PRAVILNO UPRAVLJATI POTROŠNJOM ENERGIJE
- CHARGE&GO NASTAVLJA IZGRADNJU MREŽE PUNJAČA
- KAKO BRŽE RAZVITI ELEKTROMOBILNOST
Vlada Slovenije je 2019. godine usvojila i Akcioni program za alternativna goriva u transportu, koji je obuhvatio različite mere za unapređenje tržišta alternativnih goriva i uspostavljanje odgovarajuće infrastrukture za alternativna goriva, a od te godine sufinansirano je u proseku oko 1.000 električnih vozila godišnje.
– Od 2011. do 2022. godine ukupno smo sufinansirali kupovinu 5.687 električnih vozila. Do tada, i uključujući 2019, bilo je moguće dobiti subvenciju i za priključne električne hibride (PHEV) i za električna vozila na baterije (BEV). Od 2020. subvencije su dostupne samo za BEV. Subvencije za lična električna vozila kreću se od 4.500 do 6.500 evra, a za laka komercijalna vozila 3.500 evra – rekla je Marija Lesjak.
S obzirom na to da usvojena Strategija iz 2017. godine nije bila dovoljna za ambiciozne ciljeve koje je Evropska unija postavila u okviru Evropskog zelenog dogovora i zakonodavnog paketa Spremni za 55, Slovenija je 25. maja 2023. usvojila nov sistemski zakon o infrastrukturi za alternativna goriva i promovisanje prelaska na alternativna goriva u transportu (ZIAG). Ovim zakonom se stvara pravni okvir za uspostavljanje, razvoj, proširenje i bezbedno korišćenje interoperabilne i prilagođene korisnicima infrastrukture za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivima u saobraćaju za drumski, vazdušni i pomorski saobraćaj i tri vrste energenata – struju, vodonik i prirodni gas.
Zakonom se uvode i tri osnovna nivoa razvoja infrastrukture za alternativna goriva. Prvi, strateško planiranje infrastrukture za alternativna goriva, pri čemu je, s obzirom na postojeće stanje i zrelost tehnologija, akcenat stavljen na planiranje infrastrukturne mreže za punjenje električne energije za drumski saobraćaj. Zatim obezbeđivanje dugoročnog namenskog resursa za sufinansiranje mera za prelazak na alternativna goriva, što će doprineti postizanju ekoloških i energetskih ciljeva u sektoru saobraćaja. Poslednji nivo predstavlja osnivanje izvršnog organa za sprovođenje javnih tendera i poziva na dodelu namenskih sredstava za mere koje će ubrzati prelazak na alternativna goriva u saobraćaju, tj. i infrastrukturu i vozila ili kombinaciju oba. Uspostavlja se centar za promovisanje prelaska na alternativna goriva.
Elektrifikacija javnog prevoza putnika je takođe jedan od ciljeva novog ZIAG-a. Govoreći o njemu, najveći potencijal za prelazak na električna vozila ima gradski i prigradski javni prevoz putnika. Međugradske linije zasad nisu u planu zbog veće kilometraže, odnosno dometa električnih baterija.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST
