Svet troši više resursa i stvara više otpada nego što planeta može da izdrži. Reciklira se samo sedam odsto i pretvara u sirovinu. Finska, svetski lider u smanjenju prekomerne potrošnje i očuvanju prirodnih resursa, domaćin je Svetskog foruma cirkularne ekonomije.
Predstavljena su kružna rešenja koja pomažu ekonomijama da se uklope u granice prirode, kako bi se sačuvao biodiverzitet i usporile klimatske promene.
Ekonomija u kojoj se resursi koriste štedljivo, a materijali beskonačno recikliraju, privlačna je i ekolozima i poslovnim ljudima. Svetski forum u Helsinkiju okupio je oko 2.000 ljudi iz poslovnog sveta, predstavnika državnih institucija i mladih zainteresovanih za ekonomiju koja ne usporava rast, već posluje u harmoniji s prirodom.
Delegacija Srbije snažno je motivisana da najbolje sa foruma i primeni. Naša zemlja ima šansu da postane regionalni lider i da svojim primerom motiviše druge države Zapadnog Balkana.
„Srbije je dosta uradila na stvaranju ambijenta za cirkularnu ekonomiju kroz donošenje Programa za razvoj cirkularne ekonomije, čije aktivnosti se uveliko primenjuju i predstavljaju siguran put ka zelenoj tranziciji. To su prepoznali privrednici i građani koji u sve većem broju odvajaju otpad“, poručuje Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.
Prema njenim rečima, kako bismo nastavili tim putem moramo da sledimo primere dobre prakse i razmenjujemo iskustva sa zemljama koje su lideri u cirkularnoj ekonomiji, poput Finske.
Pročitajte još:
- RECIKLAŽA GRAĐEVINSKOG OTPADA: KUĆA SE KUĆOM GRADI
- SRBIJA IMA ŠEST FABRIKA ZA RECIKLAŽU, ALI VELIKU KOLIČINU ELEKTRONSKOG OTPADA I DALJE IZVOZI
- SRBIJA GODIŠNJE GUBI VIŠE OD 100 MILIONA EVRA ZATO ŠTO DOVOLJNO NE RECIKLIRA OTPAD
Projekti za cirkularnu ekonomiju
Za zaustavljanje klimatske krize, prelazak na obnovljive izvore energije nije dovoljan. Zato i Program za razvoj Ujedinjenih Nacija podstiče kompanije koje cirkularno razmišljaju.
„UNDP je, u saradnji sa Ministarstvom, podržao je 28 inovativnih projekata sa oko milion i dvesta hiljada dolara. Testiraće cirkularne poslovne ideje, što će dovesti do smanjene upotrebe novih sirovina, manje otpada, zagađenja i emisija, ali i manje troškova za proizvođače“, kaže Ana Mitić Radulović, koordinatorka Projekata UNDP-a.
Dodaje i da su pojedini projekati inovativni na svetskom nivou, kao i da u Helsinkiju njihovi autori imaju priliku da upoznaju slične inovatore iz drugih zemalja, sa kojima mogu da ostvare saradnju, te da zajedno osmisle razvoj ideja.
„Ovaj događaj je veoma inspirativan, jer ukazuje na neophodnost povezivanja nauke i privrede, odnosno potrebu da se nova naučna istraživanja nađu primenu u privredi, kao i uključivanje nauke i istraživača u rešavanje ključnih problema savremenog društva poput, energetske efikasnosti, organskog i plastičnog otpada“, kaže dr Larisa Ilijan, naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.
Kružna ekonomija u budućnosti dominantna
Svaka kompaniji deo je ekosistema i zato prvi čovek finskog inovacionog fonda veruje da će kružna ekonomija biti dominantna u budućnosti.
„Moramo da se pozabavimo klimatskim promenama. Sve veća tema je gubitak biodiverziteta. Potreban je ekonomski rast da bismo imali poslove, ekonomsko blagostanje i bogato društvo. Potrebno je održivije tržište, kao ekonomija. Cirkularna ekonomija je način da se društvo organizuje da rast bude održiv“, poručuje Jirki Katajnene, predsednik Finskog inovacionog fonda „Sitra“.
U rešavanju klimatske krize upravo cirkularna ekonomija ima sve veću ulogu. Glavni grad Finske već je znatno smanjio doprinos globalnom zagrevanju.
Emisija po stanovniku je 49 odsto manja nego 1990. godine. Strategija je da do 2030. Helsinki bude ugljenično neutralan. Kada taj cilj postigne, ovaj grad više neće zagrevati planetu.
Izvor: RTS
