Sahara, najveća pustinja na planeti, ima otprilike istu površinu kao kontinentalni deo Sjedinjenih Država i proteže se preko nekoliko zemalja, uključujući Alžir, Libiju, Egipat, Maroko, Tunis, Mali, Niger i Čad. Ona čini 31 odsto kontinenta. Azija ima mnogo pustinja, počevši od pustinje Gobi, Karakum, Taklamakan, Tar, do pustinje Dešte Kevir u Iranu, i drugih. Voda u ovakvim predelima znači život, i često se vezuje za pojavu oaza.
Unutar pustinjskih područja, oaze predstavljaju ključna mesta za ljudsku naseljenost i poljoprivredu. One se formiraju tamo gde podzemna voda izlazi na površini ili tamo gde prolazi reka, što omogućava rast vegetacije i život neke zajednice. Oaze se nalaze u 37 zemalja, sa najvećim brojem u Aziji, dok se 13 odsto nalazi u Australiji.
Jedna studija sprovedena od strane stručnjaka iz Američke geofizičke unije, proučavala je kako su oaze rasle i smanjivale se tokom 25 godina (od 1995. do 2020.) i pokazala je da su oaze širom sveta porasle za više od 220.149 kvadratnih kilometara, uglavnom zbog namernih projekata širenja oaza u Aziji. Međutim, dezertifikacija je uzrokovala gubitak 134.300 kvadratnih kilometara oaza, takođe većinom u Aziji, dovodeći do neto rasta od 86.500 kvadratnih kilometara tokom perioda istraživanja. Dezertifikacija je proces kada jedno plodno zemljište postaje sušno, neproduktivno, i s vremenom se pretvara u pustinju ili polupustinju.
Pročitajte još:
- SUŠA DOVELA DO NACIONALNE KATASTROFE U ZIMBABVEU
- OD JAMAJKE DO SAHARE: BORBA ZA VODENE RESURSE
- GLOBALNO ZAGREVANJE: TUNDRE PRETE DA OSLOBODE USKLADIŠTENI CO2?
Oaze su ključne za sušna područja jer su izvor vode, hrane i života. U njima se obično uzgajaju pamuk, masline, smokve, agrumi, pšenica i kukuruz. Zajednice često sade velika stabla, poput palmi, oko oaza kako bi zaštitile useve od peska. Neke od najvećih svetskih zaliha podzemne vode nalaze se ispod pustinje Sahare, podržavajući oko 90 velikih oaza u toj regiji.
Klimatske promene i antropogeni faktori predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak oaza. Smanjenje podzemnih voda, promene u obrascima padavina i povećanje temperatura mogu dovesti do isušivanja oaza, ugrožavajući njihove ekosisteme i zajednice koje zavise od njih. Stoga je ključno preduzeti mere za očuvanje vode i održavanje ovih vitalnih područja u sušnim regijama, jer u njima živi 10 odsto svetske populacije iako zauzimaju oko 1,5 odsto kopnene površine.
Energetski portal
