Zbog proleća u novembru, setva ozimih useva još nije završena, ali klimatske promene nisu jedini izazov za poljoprivrednike. Protekla godina bila je više nego teška – na lageru je neprodata roba, a samo retki su ostvarili zaradu. Ove sezone cena repromaterijala jeftinija je više od 20 odsto nego lane, ali su otkupne cene žita i dalje niske.Ratari čekaju bolje vreme: Promenu vremenske prognoze, ali i da repromaterijal dodatno pojeftini jer je gotovo izvesno da cena njihovih proizvoda neće značajnije rasti.“Sad mi možemo da nađemo seme od 40 do 80 dinara za kilogram pšenice. Ali kilogram pšenice je 20 dinara, tako da sledeće godine treba da vratimo tri ili četiri kilograma merkantilne pšenice za kilogram semena, što je izuzetno nepovoljno. Cene repromaterijala su pale, ali su cene i naših proizvoda pale tako da nismo ništa sa tim dobili“, objašnjava Vojin Trkulja iz DP „Branko Gleđa“ iz Banatskog Višnjićeva.
U Institutu za ratarstvo u Novom Sadu svedoče da je trend sejanja pšenice sa tavana nezaustavljiv.
Ipak, ne očekuju da će se površine pod strateški najvažnijom kulturom znatno smanjiti.
„Tokom poslednjih dvadesetak godina površine pod pšenicom nikad nisu pale ispod 520.000, 530.000 hektara tako da ni u nekom narednom periodu, a ni ove godine ne možemo očekivati drastično smanjenje. Bilo je i mnogo nepovoljnijih godina, godina kada je bila hiperinflacija, a kada su ratari i dalje sejali pšenicu, naravno i druge ratarske useve“, ukazuje dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo u Novom Sadu.
Pročitajte još:
- NAREDNE GODINE VEĆI BUDŽET ZA POLJOPRIVREDU I ZELENE PROJEKTE
- POČINJE IZGRADNJA REGIONALNE SANITARNE DEPONIJE „KALENIĆ”
- POTPISANI UGOVORI ZA NABAVKU NOVE MEHANIČKE OPREME
Bolje da seme čeka kišu u zemlju, nego u skladištu
Onima koji za setvu čekaju promenu vremenske prognoze, savetuje da u njivu uđu već sutra.
„Bolje je da seme čeka kišu u zemlji nego u skladištima i nadamo se da će ovi topli vremenski uslovi omogućiti da seme što pre klija, odnosno da se formiraju usevi i možda jedna preporuka kada govorimo o novembarskoj setvi jeste da se poveća norma, odnosno količina semena za nekih desetak procenata“, savetuje dr Mirosavljević.
Za one koji setvu odlažu zbog neizvesne isplativosti, Institut za agroekonomiju je uradio analizu troškova.
Za 300 kilograma NPK đubriva po hektaru potrebno je oko 22.500 dinara, a za 35 litara goriva po obrađenom hektaru troškovi su oko 6.200 dinara.
Minimalna profitabilnost
Na lageru, pored ovogodišnje, imamo i velike količine neprodate pšenice iz 2022. godine, kada je otkupna cena bila oko 15 dinara viša nego sada.
Zato ima i onih koji i dalje razmišljaju o tome da li uopšte da ulaze u jesenju setvu ili da možda sačekaju proleće.
„Jedan deo će sigurno napustiti poljoprivredu, a drugi deo će tražiti neke druge kulture od kojih može da preživi. Ja moram da pomenem kao ideju, s obzirom na to da ove godine imamo rekordan poljoprivredni budžet, nadležno ministarstvo može da razmišlja o tome da kao i neke druge zemlje u budžetu ostave sredstva da bi se ostvarila ta minimalna profitabilnost poljoprivrednih gazdinstava, kako ona ne bi propala“, kaže prof. dr Zoran Rajić sa Instituta za agroekonomiju.
Kako bi setva bila povoljnija, a zarada veća, iz Zadružnog saveza traže od nadležnih da se ukine porez na svaki izlazak zadružnih mašina u polja kooperanata.
Izvor: RTS
