Pecaroši zabacuju štapove zato što “radi mrena”, na površinu izranjaju ostaci turskih drvenih mostova, a u pojedinim delovima rečnog toka, ljudi na drugu obalu mogu da pređu i peške. Sve navedeno su posledice izuzetno niskog vodostaja Velike Morave, a šta je uzrok toj pojavi?
Pročitajte još:
Najveća reka koja čitavom dužinom teče kroz Srbiju je usled neuobičajeno visokih temperatura za ovo doba godine gotovo presušila. Vodostaj Velike Morave, uprkos učestalim kišama, ostaje nizak čitavim tokom od Stalaća do ušća u Dunav.
Reka je najniža kod Ljubičevskog mosta. Tamo je danas izmeren vodostaj -335 cm, dok u Varvarinu iznosi -163 cm. Kod Aleksinca i Jasike, Velika Morava je nešto viša, -128, odnosno -122 cm. Nivo vode reke u Ćupriji dostiže -87 cm, a u Bagrdanu kod Jagodine -26 cm.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) prognozira da će u naredna tri dana vodostaj Velike Morave imati tendenciju stagnacije i manjeg kolebanja.
Izvorište vode “Ključ” s kog se snabdevaju Požarevljani se nalazi u priobalju reke. Ipak, zaposleni u požarevačkom “Vodovodu i kanalizaciji” kazali su da je situacija stabilna.
Direktor Vladimir Stojimirović je Radio televiziji Srbije objasnio kako se, u kriznim trenucima, vodosnabdevanje prebacuje na centralne bunare, dok se obodni isključuju zato što se, prema njegovim tvrdnjama, njihova slika pogoršava. “Kvalitet vode koju smo isporučivali ka potrošačima nije nikada bio ugrožen. Odnosno, nikada nismo bili ni blizu granice od 50 miligrama nitrata”, istakao je on.
Iako je vodosnabdevanje stabilno, grad je u potrazi za trajnim rešenjem problema, a jedan od predloga je i izgradnja fabrike vode u Požarevcu.
Temperatura vode na rekama u Srbiji je nešto iznad prosečnih temperatura za novembar. Na Velikoj Moravi se kreće oko 11,3 °C.
