Kako bi se zaustavilo povećanje ambalažnog otpada, Evropska komisija krajem prošle godine predložila je reviziju zakonodavstva EU o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Ovakvim pristupom cilj je da se do 2040. ambalažni otpad smanji za 15 odsto, u državama članicama po glavi stanovnika, u odnosu na 2018. godinu. To bi dovelo do ukupnog smanjenja otpada u EU od oko 37 odsto u poređenju sa scenarijem bez promene zakonodavstva, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Pročitajte još:
- ZRENJANIN PRVI GRAD KOJI DOBIJA PAMETNI SISTEM ZA RECIKLAŽU AMBALAŽNOG OTPADA
- DEPONIJA U VINČI POČELA SA SPALJIVANJEM OTPADA I PROIZVODNJOM ENERGIJE
- KOLIKO JE OPASAN OTPAD OPASAN ZA SRBIJU
Kroz reviziju zakonodavstva, Komisija pruža informacije potrošačima i industriji o plastici na biobazi, kompostabilnoj i biorazgradivoj, davajući primere u kojim situacijama je takva plastika zaista ekološki značajna, te kako bi trebalo da bude dizajnirana, odložena i reciklirana.
Kompanije će biti u obavezi da deo njihovih proizvoda bude u ambalaži koja može ponovo da se koristi ili puni. Takođe, biće zabranjeni određeni oblici pakovanja, primera radi ambalaža za jednokratnu upotrebu za voće i povrće, ali i minijaturna pakovanja za šampone i druge minijaturne ambalaže u hotelima.
Ovo su samo neke od mera za smanjenje ambalažnog otpada, a neke mere odnose se i na to da do 2030. godine sva ambalaža može da se reciklira u potpunosti.
Govoreći o reciklaži, postojaće obavezne stope recikliranog sadržaja koji proizvođači moraju da uključe u novu plastičnu ambalažu.
Kako bi bilo olakšano razvrstavanje i dalje upravljanje otpadom, na svakoj ambalaži nalaziće se etikete koje će pružati informaciju o tome od čega je ambalaža napravljena i u koju reciklažnu kantu treba da se odloži, na kojima će takođe biti etikete.
Podaci pokazuju svaki stanovnik Evrope godišnje generiše oko 180 kilograma ambalažnog otpada. Čak 40 odsto plastike i 50 odsto papira koji se koriste u EU namenjeni su za proizvodnju ambalaže i pakovanja. Ambalažni otpad povećao se za više od 20 odsto u poslednjih 10 godina u EU, a predviđa se da će do 2030. porasti za još 19 odsto ukoliko se ne budu preduzele mere.
Energetski portal