Vlada Srbije, na čelu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, predstavila je sveobuhvatnu Strategiju niskougljičnog razvoja za period 2023-2030, koja sadrži dugoročne projekcije do 2050. godine.
Inicijativa je formulisana kao odgovor na izazove klimatskih promena, i očekuje se da će preorijentisati nacionalnu ekonomiju ka održivijem modelu sa niskim emisijama ugljenika i doprineti međunarodnim naporima za ublažavanje klimatskih promena.
Sve veće pretnje klimatskih promena
Strategija stiže u trenutku kada se Srbija suočava sa sve većim pretnjama klimatskih promena. Nedavni podaci otkrivaju porast temperature od 0,36°C po deceniji od 1961-2017. Projekcije ukazuju na mogući porast temperature između 2°C i 4,3°C do 2100. Uz zagrevanje, prosečna količina padavina je opala za 10 odsto između 1961. i 2017. godine, sa predviđenim smanjenjem do 4,5 odsto do 2100. Ove promene predstavljaju značajne rizike za Infrastruktura Srbije, poljoprivredna produktivnost, dostupnost vode i javno zdravlje.
Poboljšane klimatske obaveze
Srbija, potpisnica Pariskog sporazuma i Kjoto protokola, prvobitno se obavezala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 9,8 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Međutim, kao deo Strategije, Srbija je revidirala svoju posvećenost, podižući cilj smanjenja na 33,3 odsto do 2030. Ova posvećenost je takođe u skladu sa težnjom Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, pošto nacija ima za cilj da ispuni ambiciozne ciljeve EU do 2030. godine, koji uključuju minimum 40 odsto smanjenje emisije gasova staklene bašte, minimalno 32 odsto učešće obnovljivih izvora energije i minimalno povećanje energetske efikasnosti za 32,5 odsto.
PROČITAJTE JOŠ:
- VLADA USVOJILA UREDBE O PREUZIMANJU BALANSNE ODGOVORNOSTI I KVOTI TRŽIŠNE PREMIJE ZA SOLARNE ELEKTRANE
- VLADA DONELA NOVU UREDBU ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE
- VLADA PLANIRA DA U SISTEM UKLJUČI JOŠ 1.300 „ZELENIH“ MW
Usklađivanje sa EU i globalnim standardima
Kao kandidat za članstvo u EU i ugovorna strana Energetske zajednice, Srbija se aktivno usklađuje sa politikama i akcijama EU, usvajajući integrisane nacionalne energetske i klimatske planove. Ovim planovima biće definisane aktivnosti za sprovođenje mera za postizanje ciljeva zacrtanih u Strategiji nisko-karbonskog razvoja.
Sektorski doprinosi emisijama gasova staklene bašte
Strategija navodi doprinose različitih sektora emisiji gasova staklene bašte u Srbiji.
Energetski sektor, uključujući transport, ima značajan doprinos, odgovoran za 80,6 odsto ukupnih emisija u 2015. U međuvremenu, poljoprivreda je činila 8,5 odsto nacionalnih emisija u 2015, a sektor šumarstva je služio kao ponor ugljenika, apsorbujući 7,4 odsto ukupne emisije u Srbiji. Sektor otpada činio je 4,2 odsto ukupnih emisija.
Strategija priznaje nedostatak specifičnih ciljeva u nekoliko sektora za smanjenje emisije gasova staklene bašte i nedostatak adekvatnih finansijskih mehanizama i kapaciteta za podsticanje razvoja sa niskim emisijama ugljenika. Da bi odgovorila na ove nedostatke, Vlada planira da implementira Strategiju razvoja sa niskim emisijama ugljenika i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan u narednoj godini.
Istorijski trendovi i vizija budućnosti
Ukupna emisija gasova staklene bašte u Srbiji za 2015. iznosila je 61.233 kt CO2, što predstavlja smanjenje od 24,9 odsto u odnosu na 1990. godinu. Vizija iznesena u Strategiji zamišlja Srbiju kao društvo sa niskim emisijama ugljenika do 2050. godine sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom, izgrađenom na društveno pravedan i ekonomski isplativ način.
U Strategiji se ističe da bi ova transformacija uskladila Srbiju sa zahtevima Pariskog sporazuma i procesima pristupanja EU, što bi pomoglo Srbiji da se efikasno takmiči u globalnoj ekonomiji uz obezbeđivanje očuvanja životne sredine za buduće generacije.
Uredbu u celosti možete pogledati ovde
Energetski portal
