Korišćenje obnovljivih izvora energije sve je prisutnije na aerodromima širom sveta, od kojih su neki već postali entiteti energetske održivosti. Veliki broj avio kompanija je uvideo prave razmere koristi koje obnovljivi izvori energije pružaju, a zbog svoje veličine, aerodromi predstavljaju pogodno mesto za izgradnju solarnih elektrana, što većina njih već i koristi.
Međunarodni aerodrom u San Francisku je 2007. godine uvideo značaj solarne energije kao izvora energije za potrebe dnevne rasvete na terminalu 3. Instaliranjem 2.800 panela na pomenutom terminalu, aerodrom je uspešno implementirao projekat iz energetske održivosti. Kao nastavak toga, menadžment aerodroma najavljuje nove projekte solarne, ali i energije vetra, na terminalu koji je trenutno u izgradnji.
Veliko interesovanje je na sebe skrenuo aerodrom u Long Biču u Kaliforniji. U blizini zone za preuzimanje prtljaga je formirana „solarna šuma”, koja podrazumeva šest solarnih stubova, sa ugrađenim panelima, koji imaju sposobnost rotacije shodno kretanju Sunca. Iako ova „solarna šuma” obezbeđuje svega 10 procenata ukupne potrošnje električne energije, menadžment kompanije najavljuje dalje proširenje aktivnosti na polju korišćenja solarne energije kroz implementaciju solarnih ploča na novom parkingu.
Korak dalje je otišao aerodrom „Fresno Josemajti“ (Fresno Yosemite) u Kaliforniji i pritom ostvario uštedu koju prilikom implementacije nije očekivao. Njihov sistem solarnih ploča, koji obuhvata 12.000 panela instaliranih na površini od 8 hektara, godišnje ostvari uštedu od 1.3 miliona dolara i obezbeđuje polovinu električne energije neophodne za funkcionisanje aerodroma.
Najdominantniji u ovoj oblasti je aerodrom „Inčeon“ (Incheon) iz Južne Koreje, koji već 7 godina zaredom osvaja nagradu najboljeg aerodroma na svetu (Best Airport Worldwide) od strane Međunarodnog veća aerodroma (Airports Council International).
Nova odluka i promena je da novi terminal 2 bude energetski potpuno održiv. Pored unutrašnjosti terminala, koja bi planom trebalo da podseća na prirodno planinsko okruženje, aerodrom nastoji da postavi solarne ploče kroz ceo ozelenjeni deo. Još jedan cilj je i da se smanji potreba za veštačkim svetlom kroz ugradnju velikih krovnih prozora. Zbog prirode samog aerodroma, i njegove veličine, potrošnje električne energije kao i količine smeća koja se stvora, uprava aerodroma nastoji da kroz razvoj ove ideje pokrene određenu revoluciju u poslovanju.
Upotreba solarne energije od strane areodroma nije tolika retkost, pri čemu treba istaći da je takav slučaj najčešće na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, ali i Japana. Napori da se solarna energija iskoristi za potrebe napajanja aerodroma su u Evropi najzastupljeniji u zemljama kao što su Nemačka i Švajcarska.
Đ.L.
