Izlivanje otpadnih voda u reke, ilegalna gradnja na obalama, krivolov i nedozvoljeno vađenje šljunka u velikoj meri ugrožavaju rečne ekosisteme, a time i ljude čija egzistencija zavisi od tekućih voda.
Na sve to, najmanje 150.000 brana na evropskim rekama, od kojih su neke decenijama van funkcije, dok druge još uvek služe za proizvodnju struje, remete prirodan tok reka i migraciju živog sveta koja je od vitalnog značaja za očuvanje ravnoteže vodnih ekosistema.
Zato su napori za uklanjanje brana u Evropi iz godine u godinu sve veći, a 2021. godine postignut je rekord od čak 239 uklonjenih barijera u 17 evropskih zemalja.
Kako stoji u izveštaju Dam Removal Progress 2021 koji je objavila Svetska fondacija za migraciju riba, lane je uklonjeno 137 odsto više barijera nego 2020. godine, što svedoči o rastućem interesovanju za obnovu reka u Evropi.
Od ukupnog broja, 76 odsto barijera bile su brane i pregrade sa niskim nagibom, dok je 24 odsto bilo više od dva metra.
Pročitajte još:
„Uklanjanje brana je najefikasniji alat za obnovu reka punih ribe koje slobodno teku. Ovaj alat treba primeniti svuda u Evropi, počevši od zastarelih barijera koje su van upotrebe ili više nemaju ekonomsku funkciju“, rekao je Herman Vaningen, direktor Svetske fondacije za migraciju riba.
U Španiji uklonjeno najviše brana
Prošle godine u Španiji je uklonjeno 108 brana (uključujući i branu visoku 13 metara) što je više od svih brana uklonjenih u Evropi 2020. godine.
Portugal, Crna Gora i Slovačka su 2021. godine po prvi put uklonile brane, a u Finskoj je čak ugašena i demontirana jedna funkcionalna hidroelektrana, jer su koristi za životnu sredinu prevazilazile koristi od proizvodnje električne energije.
Vraćanje najmanje 25.000 km reka u stanje slobodnog protoka označeno je kao jedan od ključnih elemenata Strategije Evropske unije o biodiverzitetu za 2030. godinu, koja je deo Evropskog zelenog dogovora.
Milena Maglovski
