Velike količine otpada koje stvaramo utiču na nicanje i širenje deponija što ostavlja snažan negativan trag na životnu sredinu. Deponije zauzimaju velike površine zemljišta, smeće se na takvim mestima godinama taloži, a njegov sastav čine sve vrste otpada od komunalnog, preko medicinskog do opasnog otpada.
Trenutno, pored sporadičnih mesta za reciklažu, čiji je broj nedovoljan, gotovo sav opasni otpad završava na deponijama i divljim deponijama gde se razlaže ispuštajući ogromne količine štetnih hemijskih materija koje prodiru u zemljinu koru. O upravljanju otpadom, reciklaži i načinima za prevazilaženje brojnih problema u ovoj oblasti, razgovarali smo sa Tamarom Spasenović, saradnicom za regulatornu reformu NALED-a.
EP: Šta nam možete reći o projektu „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice”?
Tamara Spasenović: Taj projekat smo pokrenuli sa namerom da „osvetlimo” problem ovih tokova otpada, ukažemo na nedostatke postojeće zakonske regulative i da kroz pilotiranje sistema, pokažemo da je odvojeno sakupljanje otpadnih baterija i sijalica moguće. Iz tog razloga pored sveobuhvatne analize stanja koju smo uradili i preporuka za unapređenje zakonodavnog okvira, uspešno smo sklopili saradnju sa nadležnim institucijama Beograda i Kragujevca.
Projekat zvanično traje do decembra 2022. godine, a za naredni period je planirano, uz kontinuirano prikupljanje baterija i sijalica, da se sprovede i analiza prikupljenih količina kako bismo na osnovu podataka imali dodatne preporuke za dalje rešavanje pitanja tokova opasnog otpada.
Takođe, bitan aspekt projekta jeste i edukacija, kako dece školskog uzrasta, tako i odraslih.
U fokusu:
- VIŠE RADNIKA, VIŠE RECIKLIRANOG OPASNOG OTPADA, ZDRAVIJA OKOLINA
- POČELI RADOVI NA NAJVEĆOJ BIFACIJALNOJ ELEKTRANI NA ZEMLJI U SRBIJI
- NOVA KULTURA STANOVANJA ULAZI U MODU
EP: Kako se u našoj zemlji upravlja iskorišćenim baterijama i sijalicama?
Tamara Spasenović: Trenutno u našoj zemlji ne postoji adekvatno sistemsko rešenje za prikupljanje, zbrinjavanje i reciklažu baterija. Samo u jednoj kompaniji koja posluje na teritoriji Republike Srbije baterije se sakupljaju i skladište a zatim izvoze na tretman u Nemačku. Glavni razlog nepostojanja sakupljačke mreže ovog toka otpada je nepostojanje podsticaja od strane države, koji bi najveće generatore opasnog otpada motivisale da utrošene baterije predaju operatoru sistema, a da oni uz podršku podsticaja mogu zbrinuti te količine i adekvatno ih tretirati.
Kada govorimo o sijalicama, situacija je nešto bolja jer postoje novčani podsticaji od strane države, kao i postrojenje za reciklažu i preradu iskorišćenih sijalica u Republici Srbiji. Problem predstavlja činjenica da reciklažni centar za sijalice, iako je u potpunosti opremljen najnovijom tehnologijom, nema dovoljno razvijenu sakupljačku mrežu, pa samim tim ni dovoljne količine koje bi mogao da zbrine i tretira (postrojenje poseduje kapacitete i za tretman otpadnih sijalica koje bi mogle doći i iz uvoza).
Osim manjka podsticaja, reciklažnog centra za baterije i nerazvijene sakupljačke mreže, potrebno je dodatno osnažiti i sistemski organizovati otvaranje reciklažnih dvorišta. Takođe je potrebno postaviti posude i kante, urediti punktove na koje bismo mogli da uputimo sugrađane, koji su i te kako zainteresovani za ovu temu. Postoji potreba i za kontinuiranom kampanjom i edukacijom, počevši od najranije dobi.
EP: Kako povećati stopu reciklaže u našoj zemlji?
Tamara Spasenović: Da bismo povećali stopu reciklaže u čitavoj zemlji, moramo prvo dobro da analiziramo trenutno stanje u državi kada su u pitanju različite vrste i različiti tokovi otpada, kako bismo mogli da identifikujemo ključne probleme za svaki od njih. To smo već uradili za otpad od hrane, opasne tokove otpada (baterije i sijalice, električni i elektronski otpad), a uskoro će biti pokrenuta i inicijativa za rešavanje pitanja ambalažnog otpada. Analizom trenutnog stanja, kroz saradnju sa ekspertima iz navedenih oblasti, ali i kompanijama, građanima, i korišćenjem prethodno stečenih iskustava identifikovali smo ključne nedostatke u ovim oblastima na osnovu kojih smo bili u mogućnosti da ponudimo predloge adekvatnih rešenja.
Različiti tokovi otpada imaju različite probleme, zahtevaju različite pristupe i rešenja, ali svi oni imaju jedan zajednički imenitelj – nedostatak sistemskog rešenja. Jedan od načina za rešavanje pitanja posebnih tokova otpada je i uvođenje kolektivnog operatera po modelu koji funkcioniše za ambalažu, što bi i za državu bio administrativno neuporedivo manje opterećujući model. Na taj način bi se smanjila stopa izbegavanja plaćanja naknade, administracija bi se oslobodila tereta izdavanja velikog broja rešenja, a inspekcijska kontrola bi se usredsredila na rad operatera sistema.
EP: Šta donosi Nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu?
Tamara Spasenović: U okviru pregovaračkog Poglavlja 27, u oblasti ambalažnog otpada, Srbija se obavezala da će do 2025. godine reciklirati 49 odsto stakla, 32 odsto plastike, 60 odsto papira i 52 odsto metala. Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, neophodno je da paralelno razvijamo primarnu selekciju otpada, jer je pretpostavka da je odnos učešća ambalažnog otpada takav da 60 odsto otpada dolazi iz domaćinstava, dok 40 odsto predstavlja komercijalni otpad.
Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu iz prethodne godine, između ostalog, otvorena je i tema uvođenja depozitnog sistema, ali su mnoga pitanja, poput materijala koji će biti obuhvaćeni, teritorije i pokrivenosti sistemom, načina obeležavanja ambalaže i regulatornog tela koje će upravljati sistemom, ostala nerešena.
Savez za zaštitu životne sredine koji radi u okviru NALED-a sarađuje sa kompanijom Eunomia iz Velike Britanije, jednom od vodećih u ovoj oblasti. Ova kompanija ima veliko iskustvo u savetovanju Evropske komisije o upravljanju ambalažnim otpadom i cirkularnoj ekonomiji, i pripremila je dve studije koje pokazuju kako unaprediti postojeći sistem upravljanja ambalažom i da li je potrebno uvesti i depozitni, kao odgovor na izazov sakupljanja i reciklaže ove vrste otpada.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.
