Mađarsko Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja nedavno je objavilo završetak projekta novog geotermalnog sistema grejanja u Segedinu.
Kako stoji u saopštenju Ministarstva, u novo postrojenje u okrugu Siler uloženo je šest miliona evra, a na ovaj način grad će godišnje zameniti 2,2 miliona kubnih metara prirodnog gasa sa blizu 20 GWh geotermalne energije.
Opštinsko preduzeće za daljinsko grejanje u Segedinu trenutno toplotom i toplom vodom snabdeva preko 27.000 stanova i više od 400 javnih zgrada u koje spadaju škole, vrtići i maloprodajni objekti.
Sistem daljinskog grejanja u Segedinu sastoji se od 16 toplana i 250 kilometara distributivnih cevi u 23 grejna kruga.
Ovaj mađarski grad sa okolinom ima izuzetan hidrogeološki potencijal, ali je, uprkos tome, donedavno isključivo prirodni gas bio korišćen za daljinsko grejanje što je rezultovalo velikim emisijama ugljen-dioksida.
Pročitajte još:
- SRBIJA, SLOVENIJA I MAĐARSKA – REGIONALNA SARADNJA U OBLASTI ENERGETIKE
- 30. SOLARNA ELEKTRANA SA UDELOM GRAĐANA U BEČU
- ŠTA JE POREZ NA SUNCE – ZBOG ČEGA NEKE ZEMLJE „KAŽNJAVAJU“ PROZJUMERE?
Sada je u toku revizija Nacionalne geotermalne strategije koja bi geotermalnu energiju mogla da učini vodećim sektorom mađarske zelene ekonomije.
Kako je saopšteno iz Ministarstva, cilj Nacionalne geotermalne strategije je smanjenje trenutne domaće potrošnje energije za petinu do 2026. godine, a udeo geotermalne energije u ukupnoj proizvodnji toplote trebalo bi da poraste sa trenutnih 6,5 odsto na 25-30 odsto.
Iako je zemlja povećala korišćenje geotermalne energije nakon 2010. godine za više od četiri puta, ogroman potencijal ovog obnovljivog izvora šansa je da se Mađarska oslobodi uvoznog prirodnog gasa i stekne energetsku nezavisnost.
Prema podacima Uprave za međunarodnu trgovinu, Mađarska je jedna od zemalja koja se obavezala na postizanje neto nultih emisija do 2050. godine, pa bi do 2030. godine ova zemlja trebalo da dobija 90 odsto električne i toplotne energije iz zelenih izvora.
