Šta je porez na Sunce – zbog čega neke zemlje „kažnjavaju“ prozjumere?

Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Na putu ka dekarbonizaciji energetskog sektora ne bi smele da postoje prepreke za one koji žele da ulažu u obnovljive izvore energije. Pa ipak, uvođenjem takozvanog „poreza na Sunce“, pojedine zemlje obeshrabruju svoje sadašnje i buduće prozjumere, a vlasnici solarnih postrojenja ovo doživljavaju kao vid kazne, uprkos tome što u eletktroenergetsku mrežu šalju čistu energiju.

‘Porez na Sunce’ su solarne tarife nametnute da bi se, ulaganjem u delove mreže tamo gde je to potrebno, smanjila gužve koje nastaju jer struja teče dvosmerno – do i od potrošača.

Rumunija je jedna od zemalja u kojoj je uvođenje ovog poreza naišlo na oštro protivljenje pa se od istog odustalo krajem marta ove godine, a i Španija je 2018. godine „oslobodila“ svoje prozjumere, nakon samo tri godine primene takse.

Prema pisanju španskih medija, porez na Sunce imao je za cilj da reguliše korišćenje solarne energije i uticaj sopstvene potrošnje na nacionalnu električnu mrežu. Porez je doveo da toga da potrošači moraju da plaćaju dodatne naknade za proizvodnju i korišćenje sopstvene solarne energije što je u jednom trenutku obeshrabrilo ulaganja u obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

I dok evropske zemlje polako odustaju od poreza na Sunce, u Australiji će od 2025. godine prozjumeri morati da plaćaju novu izvoznu tarifu za solarnu energiju koju prozjumeri šalju u mrežu.

Plan je da svaka država preuzme dalju regulaciju naplate poreza na Sunce, ali postoji nada da će vlasnici solarnih elektrana na mnoge načine biti zaštićeni u ovom procesu. Kako piše australijska organizacija Solar Citizens, vlasnici solarnih elektrana nastaviće da se bore za „fer dogovor“ u nadi da će vlade dati prioritet merama koje omogućavaju svima da pristupe jeftinoj, čistoj solarnoj energiji.

Australija je jedna od najvećih zemalja na svetu, a u određenim severnim delovima zemlje ima i preko 300 sunčanih dana.

Izveštaj Australijskog operatera tržišta energije (AEMO) ukazuje na to da je u četvrtom kvartalu 2023. prosečna proizvodnja iz distribuiranih fotonaponskih (PV) sistema dostigla istorijski maksimum od 3.433 MV, što je 17 odsto više nego u istom periodu 2022, ujedno postavljen rekord za bilo koji kvartal do sada.

Milena Maglovski

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti