Iako je širom sveta prisuta zabrinutost zbog posledica rudarenja po životnu sredinu, naročito kada su u pitanju rudnici litijuma, neretko se rudarenje posmatra kao relativno bezopasna ljudska aktivnost u poređenju sa daleko invazivnijim industrijama.
Viktor Maus, istraživač na Institutu za ekološku ekonomiju u Beču, otkriva za Energetski portal da nam je na raspolaganju malo otvorenih geografskih podataka o posledicama rudarstva na globalnom nivou, jer većina informacija ostaje na nivou država.
Želeći da načini globalnu mapu koja prikazuje položaj i površine rudnika, Maus je sa svojim timom iskoristio javno dostupne satelitske snimke sa satelita Sentinel – 2. Novi set podataka može da pruži informacije o tome koje šume su uklonjene zbog rudarenja, kao i koliko su rudnici udaljeni od naselja, kaže Maus.
On dodaje da, uprkos tome što rudarenje uzurpira manje površine nego, recimo, svetska poljoprivreda, činjenica da su rudnici mahom locirani u tropskim i subtropskim šumama izaziva zabrinutost za biodiverzitet i ekosisteme tih područja.
U novom istraživanju Viktora Mausa mapirano je ukupno 101,583 km² rudarskih područja, a Balkanski region je takođe uključen u bazu podataka.
Pročitajte još:
Važno je podizanje svesti o posledicama rudarenja
Naš sagovornik napominje da industrija treba da bude svesna i transparentna po pitanju posledica rudarenja tako što će pružiti javno dostupne geografske informacije o svojim aktivnostima.
“Civilno društvo i vlade takođe treba da budu svesni uticaja rudarstva jer mogu zahtevati čistiju proizvodnju, regulisati i pratiti buduću ekspanziju rudarstva”, kaže Maus.
On dodaje da će sa svojim timom nastaviti da istražuje i razvija nove metode za praćenje rudarskih područja pomoću satelitskih snimaka visoke rezolucije.
“Rudarstvo se brzo širi na nova područja kako bi zadovoljilo rastuću potražnju za mineralima. Zbog toga je potrebno više istraživanja da bi se obezbedile ažurne otvorene geografske informacije o rudarskim aktivnostima”, dodaje naš sagovornik.
Milena Maglovski