Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) organizovali su treći krug javnih konsultacija, ovaj put o ponovljenom javnom uvidu u Nacrt Plana kvaliteta vazduha za Beograd. Nakon održana prva dva kruga konsultacija, u decembru 2020. godine i januaru 2021. godine, organizovanjem trećeg kruga nastavili smo proces sprovođenja javnih konsultacija sa ciljem da se javnost uključi u postupak izrade novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd.
Tokom prethodnih konsultacija jasno se videlo da postoji interesovanje javnosti, kao i potreba da nadležne institucije uključe javnost u izradu plana. Jer, očigledno je da Grad Beograd sam ne može da izradi plan koji će zadovoljiti potrebe građana i doprineti smanjenju zagađenja vazduha, navodi se u saopštenju.
Nakon što je Nacrt Plana kvaliteta vazduha izložen na javni uvid 15.01.2021. godine, javnosti je ostavljen rok od samo 15 dana da dostavi svoje komentare. Nakon više od mesec dana, Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio je odgovore na poslate komentare i ponovo izložio Nacrt Plana na javni uvid.
“Međutim, gradske vlasti ni ovoga puta nisu organizovale javne konsultacije na kojima je javnost mogla da iznese svoje mišljenje i predloži rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha. Zbog toga su to ponovo učinile organizacije civilnog društva. Uvodna izlaganja, u okviru javnih konsultacija, imali su Mirko Popović (RERI), Aleksandar Macura (RES Fondacija), Elizabet Paunović (ekspert za javno zdravlje) i profesor Vladimir Đurđević (Fizički fakultet), nakon čega su se uključili i drugi učesnici. Događaj je moderirao Ognjan Pantić (BOŠ)”, piše u saopštenju.
Veliki uspeh BOŠ-a i RERI-ja je u tome što je tokom javnog uvida u Nacrt Plana kvaliteta vazduha za Beograd poslato 35 komentara, što je u poređenju sa 2016. godinom, kada je prethodni Nacrt Plana bio na javnom uvidu i kada nije stigao nijedan komentar na tadašnji Nacrt, značajan napredak koji pokazuje da su javne konsultacije od izuzetnog značaja i za samo učestvovanje građana u izradi dokumenta.
Pročitajte još:
Tokom javne diskusije učesnici su se složili da nisu napravljene značajne promene u okviru samog dokumenta i da nedostaci, na koje su učesnici javnih konsultacija ukazivali, i dalje nisu otklonjeni, kao i da su prilikom razmatranja komentara koji su poslati Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, mnoge od primedbi olako odbačene, bez podrobnog razmatranja sugestija.
Nacrtu plana i dalje nedostaju: ciljevi smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva, kao i precizan inventar emisija zagađenja. Shodno ovome učesnici se i dalje slažu u stavu da bi predloženi Nacrt plana trebalo povući iz procedure, budući da ne zadovoljava osnovne zakonske kriterijume i standarde koje bi Plan kvaliteta vazduha trebalo da ispunjava, kao i da usvajanje ovog dokumenta i primena navedenih mera neće odgovoriti na hitnu potrebu da se problem zagađenja vazduha u Beogradu reši.
Na poslednjim održanim javnim konsultacijama pojavili su se i predstavnici Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji se nisu složili sa zaključkom da Nacrt plana nije izrađen u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o sadržaju planova kvaliteta vazduha, već su konstatovali da su ispoštovali sadržaj i zahteve Pravilnika. Predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda su se pojavili na javnim konsultacijama, ali nisu učestvovali u diskusiji, te su zaposleni u Gradskom zavodu, u toku diskusije, na sebe praktično preuzeli odgovornost koju nosi organ nadležan za izradu plana, a ne izrađivač koji zapravo ima ulogu konsultanta koji je pružio uslugu.
“Tokom trećeg kruga javnih konsultacija prisutni učesnici su imali puno pitanja za predstavnike vlasti i izrađivače plana, što pokazuje da ovakav događaj treba da bude organizovan od strane javnih vlasti. Očigledno je da građani žele da učestvuju u procesu izrade dokumenata i da je neophodno da im se to omogući. A upravo to je posao institucija koje su odgovorne građanima za vođenje javnih poslova koji su u njihovoj nadležnosti”, zaključuju iz ovih organizacija.
Izvor: Beogradska otvorena škola
