Organizacije za zaštitu životne sredine iz regiona pozivaju svoje državnike da donesu ambiciozne planove za postepeno ukidanje upotrebe uglja do 2030. godine, što podrazumeva urgentne i smele nacionalne strategije energetske i pravedne tranzicije sa fosilne na zelenu energiju.
Za zemlje u razvoju poput Zapadnog Balkana nema alternative: ugalj mora biti izbačen iz upotrebe do kraja ove decenije. Realnost je da, šest godina nakon Pariskog sporazuma, planovi za smanjenje gasova staklene bašte (Nacionalno utvrđeni doprinosi) ili nisu doneti ili se ne sprovode. Pored toga, proces koncipiranja i usvajanja ovih zakona nije bio inkluzivan i transparentan, zbog čega su izostali brojni društveni i ekološki aspekti ovih procesa, što njihovu buduću implementaciju čini problematičnom, upozoravaju ekološke organizacije.
Na prošlonedeljnoj UN COP26 konferenciji u Glazgovu više od 40 zemalja iz celog sveta obavezalo se da će postepeno ukinuti upotrebu uglja. Od zemalja Zapadnog Balkana, među njima je samo Severna Makedonija, iako su i ostale države ovog regiona potpisale i ratifikovale brojne međunarodne sporazume o smanjenju emisije štetnih gasova, ukidanju termoelektrana na ugalj, pre svega.
Česte i ozbiljne klimatske nepogode sve češće ugrožavaju normalan živote ljudi u regionu. Nedavno su obilne kiše izazvale razorne poplave u sarajevskoj regiji, u Bosni i Hercegovini, ostavivši čitava naselja paralizovana i satima bez struje. Potrebno je bez odlaganja pokazati jasna političku volju i ambiciju, i razraditi planove aktivnosti sa ciljem da se ostvari potpuna dekarbonizacija regiona do 2050. godine, apeluju ekološke organizacije iz regiona.
Razni su nivoi aktivnosti na polju klimatskih promena u državama Zapadnog Balkana, ali čak i one države koje su ispred ostalih treba da pojačaju svoje napore. Iako je Severna Makedonija nazvana regionalnim liderom zbog postavljanja jednog od najambicioznijih klimatskih i energetskih ciljeva, nedostaje jasan plan kako da se to ostvari. Na drugoj strani spektra, Bosna i Hercegovina i Srbija čak planiraju otvaranje novih termoelektrana na ugalj – Kostolac, Kolubara B, Ugljevik 3 i Tuzla 37. Kosovo je, uprkos tome što još nije zemlja članica UN-a, učesnik Sporazuma o energetskoj zajednici, te je stoga u obavezi da pokaže odlučnu posvećenost ciljevima postepenog ukidanja upotrebe uglja.
Pročitajte još:
„Posle nekoliko nedelja pregovora na UN konferenciji za klimatske promene, imamo jedan siguran konsenzus – naučni dokazi su jasni i svet treba da ograniči porast globalne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa kako bi se usporile klimatske promene, pre svega smanjenjem upotrebe fosilnih goriva. Do sada su regionalni napori bili slabi i zaostaju u svakom pogledu. Naše zemlje ne mogu sebi da priušte ovo odlaganje jer će teret biti još veći po naše zdravlje i stalno rasti štete uzrokovane destruktivnim uticajima klimatskih promena. Štaviše, kriza COVID-19 ili bilo koja unutrašnja politička situacija, ne mogu se koristiti kao izgovor za odlaganje postavljanja konkretnih ciljeva i jasnih akcionih planova za postepeno izbacivanje upotrebe uglja u ovoj deceniji, uz pravednu tranziciju. Pozivamo sve regionalne vlade da poštuju svoje političke obaveze i da pokažu odgovornost i istinsku posvećenost interesima i dobrobiti svojih građana i usmere region na put Zelene agende za Zapadni Balkan”, zajednička je poruka ovih ekoloških organizacija.
Potpisnici su: Centar za životnu sredinu, Bosna i Hercegovina, Eko-svest, Severna Makedonija, Green Home i Eco-team, Crna Gora, RERI i BOŠ, Srbija i Mreža za klimatsku akciju Evrope
Izvor: CAN Europe
