U regionu srednjeg Banata ima najviše zasejanog suncokreta – 40.000 ha. Kako kaže Jaroslav Holik, zbog nestabilne cene se ne isplati sejati ovu uljaricu. Šta kaže Zorica Rajačić iz PSS-a Zrenjanjin?
Uveliko smo u junu – setva prolećnih kultura je za nama, a usevi lepo napreduju. Kako Agroklub saznaje od agronoma iz Poljoprivredne stručno – savetodavne službe u Zrenjanjinu, Zorice Rajačić, u regionu srednjeg Banata, suncokret je najzastupljenija kultura na obradivim površinama u čitavoj Srbiji sa zasejanih više od 40.000ha.
„Ove godine se dosta odložila setva suncokreta u odnosu na prethodne godine. Dok je u godinama za nama ograničavajući faktor za setvu bila optimlna temperatura vazduha i zemljišta, ove godine je to bila vlaga“, kaže Rajačićeva dodajući da je i najveći broj površina zasejan nakon 20. aprila posle kratkotrajnih padavina sredinom proleća.
Pročitajte još:
- SVAKODNEVNE KIŠE SPAS ZA KUKURUZ – RATARE BRINU OLUJE I GRAD
- PŠENICA PREVREMENO RODILA, KVALITET I PRINOS ZRNA NISU ZNAČAJNIJE UGROŽENI
- JAVNI POZIV: PODRŠKA PROIZVOĐAČIMA ŠEĆERNE REPE
Suncokret lepo napreduje
Kako dalje kaže sagovornica Agrokluba, uljarica je nakon setve brzo ponikla i trenutno je u dobrom stanju. Nakon brzog porasta biljaka, ušla je u fazu zaštite, a ratarima se preporučuje da dobro procene fazu razvoja svojih useva i korova pre primene tretmana.
„Konkretno, u našem gazdinstvu se suncokret uvek sejao na nekih 30 odsto površina, a kako obrađujem oko 100 ha, mahom zemlje koju uzimam u zakup – ove godine je to četvrtina površina“, kaže iskusni ratar Jaroslav Holik iz Padine, nedaleko od Pančeva.
Trenutno, njegova uljarica je odličnom stanju i lepo napreduje. Ove godine nisu imali značajnih problema sa štetočinama te nijednu površinu koja je prvobitno bila pod sunokretom nisu presejavali. Manju štetu su im napravili zečevi i insekti u ranom porastu ali kako Holik sam kaže – ništa strašno.
„Iskren da budem, površine pod ovom uljaricom smanjujem. Prošle godine sam zasejao oko 35 ha, ove 10 ha manje“, pojašnjava Holik dodajući da na nestabilnost cene utiče i to što se ona formira u toku ili nakon žetve što ratarima stvara dodatni stres oko potencijlnih isplata.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
Izvor: Agroklub
