Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je osnovano 18. novembra 1989. godine, pod tadašnjim imenom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Ova, decenijama unazad aktivna i predana, organizacija pažljivo održava mrežu aktivnih članova u celoj Srbiji. Članovi na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou rade na zaštiti ptica i njihovih staništa i na povećanju znanja o pticama i njihovim potrebama u Srbiji. Jedan od njih je i naš sagovornik Nikola Stanojević.
EP: Kao član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sigurnomožete izdvojiti nekoliko aktuelnih i realizovanih projekata ove organizacije.
Nikola Stanojević: DZPPS trenutno učestvuje na više od 10 projekata različite tematike, naravno, u okviru svoje misije zaštite ptica i njihovih staništa. Verovatno su među njima naznačajniji LIFE PannonEagle, projekat koji okuplja državne organe i organizacije civilnog društva panonskih zemalja EU i Srbije na različitim aktivnostima sa ciljem zaštite globalno ugroženog orla krstaša; zatim već četvrti nastavak projekta Adriatic Flyway koji se bavi uspostavljanjem održivog sistema odmorišta i zimovališta ptica selica na njihovoj jadranskoj selidbenoj stanici; treći nastavak projekta Civilno društvo i javnost zajedno za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji, koji radi na unapređenju i doslednom sprovođenju propisa iz oblasti zaštite prirode i divljači i lovstva. Neki od monumentalnih projekata u prethodnom periodu bili su rad na Crvenoj knjizi ptica Srbije, učešće u izradi drugog Atlasa ptica gnezdarica Evrope, ali i projekti u kojima je Zavod za zaštitu prirode Srbije angažovao DZPPS. Oni bi
trebalo da dovedu do uspostavljanja funkcionalne ekološke mreže u našoj zemlji. Ujedno, DZPPS već dugi niz godina u saradnji sa upravljačima učestvuje u istraživanju ptica i njihovih staništa u različitim zaštićenim područjima u Srbiji. Ovim se spisak ne iscrpljuje, jer se tokom godina realizuju mnogi manji projekti i kampanje za popularizaciju ptica kroz uključivanje članova i građana, poput projekata Proleće uživo, Vrabac – moj prvi komšija, kurs identifikacije ptica BirdID i drugi. Tu je naravno i regionalni IPA projekat pod nazivom Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj, na kom sam angažovan i koji se upravo završava.
EP: Vaše Društvo prikupljalo je i trenutno obrađuje podatke za potrebe izrade prvog Atlasa ptica gnezdarica Srbije. Odakle potreba za ovom monografijom, koja je njena svrha i kada će biti dostupna?
Nikola Stanojević: Iako je Društvo ranije učestvovalo u izradi publikacija koje bi trebalo da prikažu sliku o stanju životne sredine kroz pregled populacija ptica u Srbiji, rad na atlasu je proces koji osim njihovog kvalitativnog i kvantitativnog stanja treba da prikaže i njihov prostorni raspored na mapi Srbije. Izrađivači atlasa imaju ambiciju da prikupe i obrade sve već dostupne podatke iz ove decenije i da, uporedo sa tim, članovi i simpatizeri posebnim terenskim istraživanjima dođu do podataka o vrstama o kojima se u Srbiji malo zna. Ne bi trebalo posebno naglašavati koliko samo ovaj pripremni posao može biti zahtevan, ne samo u organizacionom nego i materijalnom smislu, a plan je da se prikupljeni podaci obrade, pretoče u rukopis i objave u roku od dve godine. Svrha ovakvog dela je da predstavi promene u demografiji, brojnosti i rasporedu populacija ptica i time pruži informacije koje, osim unapređenju zaštite ptica, ujedno služe i razumevanju promena u životnoj sredini, odnosno njenim mogućnostima da podrži živi svet, od čega svi zavisimo.
EP: Od 10. do 30. januara sproveli ste tradicionalni zimski popis ptica vodenih staništa. Opišite nam, kao laicima, kako se odvija ova akcija i kakvu opremu koriste popisivači.
Nikola Stanojević: Ova aktivnost se u Evropi sprovodi od 1967. godine kao deo Afričko-Evroazijskog cenzusa ptica vodenih staništa. Na prostoru Srbije, DZPPS njome koordinira od 2012. godine. Suština je da se prikupe podaci o promenama u ovim ekosistemima, što predstavlja dugotrajan proces. Ptice igraju ključnu ulogu u vlažnim područjima, ali su istovremeno od suštinskog značaja za ljude. Ovo je tradicionalno prilika da se gotovo celo članstvo DZPPS tokom zimskih dana „razmili“ po vlažnim i vodenim staništima po čitavoj zemlji – od bara i lokvi, preko kanala i ribnjaka do velikih reka – i posmatra stotine hiljada vodenih ptica koje tamo zimuju. Nekada su to šetnje po blatnjavim njivama da bi se stiglo do zabarenih livada Potamišja, nekad brojanje nepreglednih jata galebova na deponijama, a nekada višesatno gledanje kroz teleskop, na brodu duž Dunava, kada se broje najrazličitije vrsta pataka i gusaka. Na ovaj poziv se, bez obzira na nekad surovo vreme, svake godine odaziva sve više i više naših članova.
EP: Društvo beleži i slučajeve krivolova, kao i stanje ekosistema, obala i šuma u priobalju reka i divlje deponije. Prema vašim podacima, u kojim oblastima naše države se ljudi najbahatije odnose prema prirodi?
Nikola Stanojević: Ovo je pitanje na koje nije lako, a ni zahvalno, dati odgovor. Ipak, trebalo bi reći da je nebriga prema prirodi sveprisutna pojava i ima različite vidove. S jedne strane, nije lako očekivati od stanovništa teške materijalne situacije visok nivo svesti o problemima koje svojim činjenjem prouzrokuju, a s druge strane ni država u tim okolnostima ne poseže previše često za kažnjavanjem i doslednim sprovođenjem propisa. Dok god se ove stvari ne poboljšaju, teško možemo očekivati određeni sistemski pomak.
Intervju vodila: Jelena Kozbašić
Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.
