Još uvek je neizvesno hoće li kompanija Rio Tinto dobiti dozvolu za iskopavanje litijuma u dolini Jadar, a slično je i sa projektima iskopavanja ove rude u drugim Evropskim zemljama.
Neka od najbogatijih nalazišta litijuma nalaze se u Portugalu, Španiji, Finskoj, Češkoj i Austriji, ali projekti se ne odvijaju glatko jer su građani zabrinuti zbog mogućeg negativnog uticaja na okolinu.
Kako piše portal Potitico, Portugal je na korak od otkazivanja projekata iskopavanja litijuma jer kompnija „LusoRekursos“ nije obavila kompletnu procenu uticaja na životnu sredinu.
Lokalno stanovništvo oštro se protivi eksploataciji litijuma jer ovi projekti nose rizik da zagade vode i onesposobe poljoprivredu, kao i da degradiraju planinu Sera Darga koja, osim što je bogata biljnim i životinjskom svetom, predstavlja i važnu turističku destinaciju.
Španija bogata litijumom, ali i kulturnim bogatstvom koje je ugroženo
Španija je jedna od zemalja sa velikim rezervama litijuma – preko 37,2 miliona tona. Zato je ova zemlja jedna od ključnih za snabdevanje Evrope, a u toku je projekat “San Hose” koji se realizuje na oko 280 kilometara od Madrida, piše MiningTechnology.
Međutim, nedavno su 134 lokalne samouprave i organizacije za zaštitu životne sredine izrazile svoje protivljenje eksploataciji ove rude u pismu upućenom Evropskoj komisiji. Oni navode da “San Hose” preti da zagadi životnu sredinu i pristup vodi, da ugrozi lokalnu ekonomiju i turizam, kao i istorijski centar Kaseres koji je pod zaštitom UNESCO, prenosi Resursni centar za poslovna i ljudska prava.
Australijska kompanija “Infiniti Litijum”, koja sprovodi ovaj projekat, u odgovoru je navela da ne postoji zvanični izveštaj prema kome proizvodnja litijuma ugrožava zdravlje stanovništva, te da “San Hose” ne predstavlja nikakvu opasnost za turizam ili istorijsko i kulturno nasleđe, što će detaljna procena uticaja na okolinu i pokazati.
Pročitajte još:
Finska primer održive eksploatacije litijuma
Kompanije Kerliber i Nordik Majning uveliko razvijaju projekat litijuma na zapadu Finske koja je izutetno bogata ovom rudom, a kako piše Euractiv, u močvari u blizini gada Kokola pronađene su rezerve od oko 9 miliona tona litijuma.
Iako studija uticaja na životnu sredinu još uvek nije gotova, na sajtu kompanije Kerliber navodi se da se ova kompanija pridržava strogih zakona o zaštiti životne sredine, a da proizvodni proces ispunjava kriterijume odgovorne i održive proizvodnje litijuma.
Prilikom procene uticaja na okolinu, ispituju se različite mogućnosti izvođenja projekata i njihovi efekti u skladu sa propisima Administracije za energetske informacije (EIA) kako bi se sprečio negativan uticaj na okolinu, a svi građani na koje projekat utiče, bilo direktno ili indirektno, mogu i moraju da učestvuju u donošenju odluka, kao i da imaju kompletan pristup informacijama.
