Biodizel, alternativno gorivo koje se dobija iz obnovljivih izvora, je komercijalni naziv za metil – estar (ME). Biodizel je stardardno tečno nemineralno gorivo, potpuno je biorazgradiv, nije toksičan i redukuje štetne gasove koji stvaraju efekat staklene bašte.
Danas se masovno koriste dve vrste goriva alkohol i biodizel. I jedno i drugo gorivo mogu se upotrebljavati samostalno ili uz dodatak konvencionalnim gorivima.
Dobijanje biodizela
Biodizel ili metil-estar je hemijsko jedinjenje koje se dobija tzv. transesterifikacijom, odnosno hemijskom reakcijom viših nezasićenih masnih kiselina i alkohola u prisustvu katalizatora. Biodizel se može proizvesti od:
– svih vrsta masti i ulja biljnog i životinjskog porekla kao što su (ulje repice, suncokretovo, kukuruzno)
– od otpadnog ulja iz restorana i domaćinstava
– od svih vrsta viših masnih kiselina
Kao sporedni proizvod ove hemijske reakcije (transesterifikacije) nastaje trohidroksilni alkohol, glicerol koji takođe predstavlja značajnu sirovinu koja ima široku primenu u industriji.
Izbor osnovne sirovine za dobijanje biodizela zavisi od specifičnih uslova i prilika u konkretnim zemljama (klima, zastupljenost pojedinih poljoprivrednih kultura, ekonomski razvoj zemlje). U Evropi se za proizvodnju biodizela najviše koristi ulje uljane repice (82,8%) i ulje suncokreta (12,5%). Metil-estar repičinog ulja najčešće se označava akronimima MERU ili MER, a metil- estar suncokretovog ulja, akronimom MESU.
Biodizel je prvo, i za sada jedino, alternativno gorivo koje je prošlo kompletnu evaluaciju izduvne emisije i potencijalnih zdravstvenih rizika po programu propisanom od strane Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA – Environmental Protection Agency).
Ova ispitivanja su pokazala da dizel motori sa pogonom na biodizel imaju značajno manju emisiju dima i čestica. Smanjenje emisije u proseku iznosi oko 40%. Niža emisija dima i čestica postiže se i pri primeni mešavine konvencionalnog dizel goriva i MER-a. Slični rezultati se dobijaju i u pogledu redukcije emisije ugljenmonoksida (smanjenje oko 40%) i ugljovodonika (smanjenje oko 65 %). Emisija oksida azota pri pogonu dizel motora na biodizel veća je u proseku oko 10%.
Značajno je istaći i da je emisija policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH – Polycyclic Aromatic Hydrocarbons), izrazito kancerogenih frakcija čestične emisije, niža za oko 80%. Što se tiče emisije ugljendioksida, koji doprinosi nastanku efekta staklene bašte, sagorevanje biodizela u motorima ne povećava emisiju ovog gasa u odnosu na emisiju koja bi nastala u prirodnom životnom ciklusu uljane repice. Znači da je u pogledu doprinosa efektu nastanka staklene bašte biodizel neutralan.
Toplotna moć biodizela je za oko 10 % niža od toplotne moći konvencionalnog dizel goriva, što ima za posledicu smanjenje snage motora. Ipak, zahvaljujući većoj viskoznosti biodizela efikasnost sistema za ubrizgavanje je, pri nepromenjenim parametrima ubrizgavanja, veća.
Korišćenje biodizela ne oštećuje motor. Naprotiv, dobra maziva svojstva ovoga goriva doprinose manjem trošenju elemenata klipno-cilindarske grupe, kao i elemenata sistema, za ubrizgavanje. Poslednjih godina insistira se na smanjenju sadržaja sumpora i aromata u dizel gorivu, čime se znatno pogoršavaju maziva svojstva goriva. Mešanjem konvencionalnih dizel goriva i MER-a, čak i u malom procentu, značajno se poboljšavaju maziva svojstva goriva. Na taj način može se u potpunosti nadoknaditi manjak mazivosti nesumpornih goriva, a pri tome se poboljšava i kvalitet izduvne emisije.
Potrebe za biodizelom u Srbiji
Najveće potrebe za biodizelom u Srbiji bi imali:
-Poljoprivreda kao najveći potrošač dizela u Srbiji. Godišnja potrošnja iznosi preko 550.000 tona dizel goriva. U Srbiji postoji interesovanje za korišćenje biodizela kod poljoprivrednika, a ono je naročito izraženo u periodu setve, žetve i velikih poljoprivrednih radova.
-Transportna preduzeća kao što je “Gradsko saopraćajno preduzeće”, GSP Beograd čija je dnevna potreba za dizelom veća od 90.000 litara, što je preko 30.000 tona na godišnjem nivou.
-Automobili, kamioni i autobusi javnih preduzeća, ministarstava, vojske, lokalne samouprave.
Stanje proizvodnje biodizela u Srbiji
Proizvodnja biodizela u Srbiji prilika je za razvijanje poljoprivrednih ruralnih područja, gde živi oko 45 procenata stanovništva dodaju a od tog procenta dve trećine stanovništva bavi poljoprivredom ili je uključeno u poljoprivredne delatnosti.
S druge strane, to bi bilo dobro i za podsticaj malih i srednjih preduzeća, malih uljara i firmi za proizvodnju biodizela, jer je 85 odsto zemljišta u Srbiji u privatnom vlasništvu.
Trenutni proizvodni kapaciteti u Srbiji (godišnja proizvodnja)
“Viktoria Oil”, Šid 75.000 t (100.000t)
“Bioplanta”, Bačka Topola 4.000t (20.000t)
“Fam”, Kruševac 25.000 t
“BioenergoOil”, Sombor 1.400t
Najveću proizvodnju biodizela ima savremena fabrika za proizvodnju po Lurgi tehnologiji „Victoria Oil“ u Šidu. “Viktorija Oil” plasira biodizel samo na domaće tržište, izvoza nema, jer se biodizel u zapadnoj Evropi uglavnom pravi od korišćenog ulja, a takva oprema za proizvodnju u Srbiji ne postoji.
Iz tog razloga, biodizel domaćih proizvođača nešto je skuplji od onog koji proizvode evropski proizvođači. „Viktorija Oil“ sa radom je počeo 2007. godine, a biodizel proizvodi od sojinog ulja.
Naftna industrija Srbije nagoveštavala mogućnost izgradnje fabrike, odnosno pogona za proizvodnju biodizela kapaciteta 50.000 tona godišnje.
Proizvodnja biogasa za sopstvene potrebe
Više od 1.000 poljoprivrednika u Srbiji uz pomoć malih „kućnih“ mašina proizvodi biodizel za sopstvene potrebe. Na tržištu Srbije moguće je kupiti najsavremenije mašine za proizvodnju biodizela čija cena se, u zavisnosti od kapaciteta, kreće od 2.250 (bez prese samo procesor) do 3.900 evra (kompletna linija za proizvodnju) uz čiju pomoć se može dobiti od 400 do 800 litara biodizela na dan.
Goriva proizvedena u pomenutim procesorima su u skladu sa standardom EN 14214 koji propisuje Evropska unija.
Mogućnosti proizvodnje
Teorijski potencijal biodizela u Srbiji iznosi oko 200.000 tona godišnje i utvrđen je na osnovu analize površine obradivog zemljišta za gajenje kultura od kojih biodizel može da se proizvodi dok je realni potencijal znatno niži i da zavisi od mnoštva različitih faktora.
Prema nekim analizama, u Srbiji ima oko 350.000 hektara poljoprivrednih površina namenjenih kulturama od kojih bi se mogao praviti biodizel. Potencijal u Srbiji leži i u više od 100.000 tona jestivog korišćenog ulja, od čega deseti deo može da bude iskorišćen kao sirovina za biodizel.
Za proizvodnju 10.000 tona biodizela potrebno je oko 14.000 hektara poljoprivredne površine. Primera radi, ukoliko bi se uljanom repicom zasadilo 200.000 hektara, uz prosečan prinos od 2,3 tone po hektaru, u narednih deset godina moglo bi se dobiti oko 150.000 tona biodizela.
Uljarice se trenutno u Srbiji uzgajaju na površini od 337.900 ha, od čega 93% ili 314,2 hiljada hektara u Vojvodini, dok je udeo uljarica u poljoprivrednoj proizvodnji u centralnoj Srbiji oko 1%
Uslovi za koršćenje sirovina iz domaće proizvodnje za proizvodnju i upotrebu biogoriva
Prema Direktivi 2009/28/EC , za ispunjenje obaveze stavljanja biogoriva na tržište prihvataju se samo biogoriva koja su pre upotrebe zadovoljila „kriterijume održivosti“ (članovi 17. i 18. Direktive), između ostalih i dole navedene:
(1)prašuma i šuma sa autohtonim drvenastim vrstama u kojima nisu jasno vidljive indikacije ljudske aktivnosti i ekološki procesi nisu značajno narušeni;
(2) područje zaštićeno na osnovu propisa o zaštiti prirode;
(3) područje značajno za očuvanje retkih i/ili ugroženih vrsta i/ili staništa utvrđenih na osnovu međunarodnih sporazuma ili stavljenih na listu sačinjenu, od strane međuvladinih organizacija ili međunarodne unije za zaštitu prirode;
(4) prirodni travnjak velikog značaja za biodiverzitet, koji ostaje takav bez ljudske intervencije, prirodnog sastava vrsta i nenarušenih ekoloških karakteristika i procesa;
(5)ne-prirodni travnjak koji bi prestao da bude travnjak bez ljudske intervencije i koji je bogat vrstama i nije degradiran, osim ako postoje dokazi da je uklanjanje vegetacije neophodno za očuvanje statusa travnjaka.
(6) močvare ili zemljište koje je pokriveno vodom, stalno ili tokom većeg dela
godine
(7) zemljište koje predstavlja šumsko područje, odnosno zemljište površine veće od 1 hektara sa drvećem višim od 5 metara i krošnjama koje pokrivaju više od 30 % površine ili drveće koje može da dostigne navedene kriterijume u svom prirodnom staništu
(8) Odredbe Cross Compliance ( zastita podzemnih i nadzemnih voda od zagadjenja koroz razlicčite š tetnematerija , zaštita ptica, itd.)
(9) Drugi kriterijumi
Odluka Ministarskog Saveta EU (13.06.2014.) da se ograniči upotreba biogoriva proizvedenih od sirovina koje mogu da se koriste za hranu na 7%e.e. otvara nove mogućnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ograničenje predstavlja još uvek nedovoljno razvijena i skupa tehnološka rešenja.
