Upravljanje otpadom predstavlja sektor koji, pored životne sredine, ima potencijal da unapredi i privredu. Vlasti sve više shvataju značaj i koristi „cirkulisanja“ ekonomije pa pored reciklaže, podstiču i smanjenje količine otpada, proizvodnju artikala od recikliranih sirovina i očuvanje resursa, na taj način obezbeđujući finansijsku dobit za svoje zemlje kroz ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.
Kao kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, ali i kao ekološki osvešćena i društveno odgovorna zemlja, i Srbija treba da „ozeleni“ situaciju u ovom sektoru.
Najveći deo komunalnog otpada kod nas se odlaže na deponije, što bi u hijerarhiji upravljanja otpadom trebalo da je poslednje rešenje, nakon sprečavanja njegovog nastajanja, ponovne upotrebe, recikliranja i drugih vrsta iskorišćenja otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije, kao što je insineracija nereciklabilnog otpada u cilju iskorišćenja energije iz otpada.
U fokusu:
Udruživanjem opština radi zajedničkog upravljanja otpadom u Srbiji će se uspostaviti sistem regionalnih centara koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad, liniju za separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice, kao i potrebnu infrastrukturu za kompostiranje. Deo ove mreže biće i Sombor.
Ministarstvo zaštite životne sredine prepoznalo je značaj izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Rančevu, naselju u opštini Sombor, dodelivši sredstva za realizaciju ovog projekta. Ono po čemu će ovaj regionalni centar biti drugačiji od ostalih je to što će prvi u našoj zemlji, ali i širem okruženju, koji će u okviru prerade koristiti mehaničko-biološki tretman komunalnog otpada.
Za projektovanje Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Rančevu, Somborci su nakon tenderske procedure i sprovedene javne nabavke, angažovali kao projektantsku firmu CEEFOR (Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj) iz Beograda, kao lidera konzorcijuma više preduzeća.
Šta podrazumeva mehaničko-biološki tretman otpada?
Izgradnjom kompleksa Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Rančevu, stvoriće se uslovi za bezbedno odlaganje otpada. Osim za odlaganje nepropustljivog otpada, predviđa se i tretman čistog ambalažnog otpada koji može da se koristi za reciklažu, čime bi trebalo da se unapredi sumorna slika Srbije na tom polju zato što se trenutno reciklira tek pet odsto komunalnog otpada.
U sklopu kompleksa Centra za upravljanje otpadom biće moguća izgradnja objekata za sakupljanje, primarnu selekciju i skladištenje neopasnog otpada građana i industrije, objekti za mehaničko-biološki tretman otpada, kao i svi sadržaji koji prate postrojenje ove namene, kao što su manipulativni platoi, objekti za skladištenje otpada i sekundarnih sirovina, objekti za administraciju, radionice i drugi prateći sadržaji.
MBT (mehaničko-biološki tretman) je dizajniran za obradu mešovitog komunalnog otpada u kompleksu. Sav mešoviti komunalni otpad (bez krupnog otpada) u kompleksu, prvo se preliminarno mehanički kalibriše – granulacija do 250 mm i izdvajaju se metali, nakon čega se vrši biološki tretman.
U procesu biološkog tretmana, sprovodi se dehidracija, odnosno sušenje i biološka razgradnja otpada. Tretman omogućava efikasno izdvajanje biorazgradivog otpada pomoću prosejavanja od preostalog dela otpada.
Biorazgradivi deo otpada se nakon prosejavanja dodatno biološki stabilizuje i priprema kao materijal za rekultivaciju sanitarne deponije.
U kompleksu će biti i tretman materijala za reciklažu (reciklanata) poput određenih vrsta plastike (PET, PP, HDPE, LDPE), aluminijuma, tetrapaka i papira, sadržanih u mešovitom otpadu.
Za prethodno navedene aktivnosti obično se koriste šrederi, transporteri, vrtložni separatori, sita i druga oprema dok se sortiranje reciklanata vrši ručno u stanicama za ručno prebiranje.
Tekst priredila: Jelena Kozbašić
Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.
