Evropska i svetska iskustva iz oblasti cirkularne ekonomije, predstavljena su u Kragujevcu, na predavanju koje su eksperti iz ove oblasti održali za predstavnike Gradske uprave, javnih preduzeća, Univerziteta, udruženja koja se bave ekologijom i održivim razvojem.
Linearni model ekonomije koji funkcioniše po principu “uzmi-napravi-odloži“, po kome proizvodi završavaju na otpadu, sve više se prevazilazi u svetu i zamenjuje novim modelom takozvane “cirkularne ekonomije“ koja funkcioniše po principu “proizvod-otpad-proizvod“. Proizvodi su dizajnirani tako da mogu da se ponovo upotrebe, rastave, poprave, recikliraju. Potencijali cirkularne ekonomije su velika šansa za Srbiju čime bi ekonomija dobila šansu za razvoj, građani ekološki bezbednu životnu sredinu, zelena radna mesta, bolji kvalitet zemljišta, hrane i vode.
Svi znaju da resursi na zemlji nisu beskrajni, da se proizvodi stvaraju po vrlo niskim cenama, a potom koriste i bacaju. Takav, izuzetno kratak životni ciklus proizvoda nepovratno zagađuje životnu sredinu i neodrživ je na planeti sa ograničenim resursima. Tako da mi danas u Srbiji imamo oko 3.500 divljih deponija i samo 8 sanitarnih regionalnih deponija, a oko 5 do 7 odsto otpada se prerađuje. I upravo zbog neadekvatnog tretiranja otpada, uticaja klimatskih promena, Srbija gubi negde oko 250 miliona evra godišnje, što je ozbiljan novac koji je potreban našoj ekonomiji – rekla je Jasmina Predojević Simović, pomoćnik gradonačelnika za održivi razvoj grada i saradnju sa udruženjima.
Gospođa Izabel Airas, savetnik za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije predstavila je evropske eko-investicione projekte koji predstavljaju šansu za privrednike u Srbiji. Ovom prilikom predstavljen je i primer iz prakse – projekat “Pioniru u praksi“ i plan razvoja kragujevačkog društva sa „nula otpada“.
izvor: kragujevac.rs
Sandra Jovićević
