Prema jučerašnjem izveštaju koje je objavilo Američko meteorološko društvo, poslednja decenija pokazala se kao najtoplija otkako se vrše merenja. Dodatna upozoravajuća okolnost bila je da su upravo tokom protekle godina zabeležene natprosečne temperature i brojne vremenske nepogode, te da se vodi kao jedna od tri najtoplije godine, pored 2015. i 2016.
Razorni požari, kojima su prethodile suše, naročito su pogodili Australiju, ali i Sibir i Afriku. Toplotni talasi zabeleženi su u brojnim regijama širom sveta, uključujući Evropu, Indiju, Pakistan i Japan. Istovremeno, glečeri u najhladnijim područjima na planeti, nastavili su da se ubrzano tope, a suše i poplave imale su strahovit uticaj na useve, ali i infrastrukturu.
Na Antarktiku je 2019. bila izmerena najviša temperatura do sada.
Grenlandska ledena ploča, druga najveća na svetu, prošle godine izgubila je rekordno mnogo leda, što je podsetilo na 2012 godinu, u kojoj je takođe zabeleženo rekordno topljenje leda.
Naučnici procenjuju da je samo u julu 2019. istopljeno 197 milijardi tona leda na Grenlandu, što je jednako veličini 80 miliona olimpijskih bazena.
Pored toga, tokom 2019. zabeleženi su najviši nivoi gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.
Pročitajte još:
U studiji se napominje da, iako je svaka decenija od 1980. toplija od prethodne, najveća razlika se oseća u poslednjih nekoliko godina, odnosno od 2014.
Jul 2019. smatra se najtoplijim mesecom otkako se vode evidencije.
Prosečna globalna temperatura porasla je za 0,2 ° C u poređenju sa prethodnom decenijom.
Sve to dovelo je i do porasta nivoa mora, koje već osmu godinu zaredom beleži rekordan nivo. Mnogi naučnici smatraju da nam suočavanje sa pandemijom može biti pouka da se pripremimo za krize u budućnost, koje će nastati usled nezaustavljivih klimatskih promena, ali da to može pomoći u pripremi i ubrzanom planskom delovanju na ublažavanje klimatske krize, smanjenje štetnih emisija i sprovođenje neophodne klimatske politike na globalnom nivou.
