Poplave se nalaze među deset najdestruktivnijih prirodnih katastrofa u svetu, dok u Evropi dominiraju u pogledu ljudskih i ekonomskih gubitaka tokom poslednjih 50 godina, navodi se u analizi Svetske meteorološke organizacije (SMO).
Na osnovu „SMO Atlasa ljudskih i ekonomskih gubitaka usled vremenskih, klimatskih i vodnih ekstrema“, koji će biti objavljen u septembru, u periodu od 1970. do 2019. godine do najvećih ljudskih gubitaka dovele su suše (650.000 smrtnih slučajeva), oluje (577.232 smrtnih slučajeva), poplave (58.700 smrtnih slučajeva) i ekstremne temperature (55.736 smrtnih slučajeva).
Kada je u pitanju Evropa, poplave i oluje nanele su najveće ekonomske gubitke u poslednjih 50 godina od ukupno 377 milijardi dolara. Poplava u Nemačkoj 2002. godine prouzrokovala je gubitak od 16 milijardi dolara što je najveća materijalna šteta u Evropi između 1970. i 2019. godine. Međutim, toplotni talasi imali su najveći ljudski danak.
Podaci pokazuju da su tokom pedesetogodišnjeg perioda vremenske, klimatske i opasnosti od vode činile 50 odsto svih katastrofa, 45 odsto svih prijavljenih smrtnih slučajeva i 74 odsto svih prijavljenih ekonomskih gubitaka na globalnom nivou.
Pročitajte još:
„Vremenske, klimatske i vodne opasnosti povećavaju se u učestalosti i intenzitetu kao rezultat klimatskih promena“, rekao je generalni sekretar SMO prof. Peteri Talas.
Nemačka nacionalna meteorološka služba rekla je da su kiše u vrednosti od dva meseca pale za dva dana (14. i 15. jula) na zemljištima koja su već bila blizu zasićenja u najviše pogođenim regionima Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga. Švajcarska i Austrija takođe su pogođene jakim poplavama.
Džengdžou, glavni grad pokrajine Henan u Kini, primio je ekvivalent polovine svojih godišnjih padavina u razmaku od šest sati. Šestočasovne padavine 20. jula iznosile su 382 mm, od čega su za samo jedan sat padavine premašile 200 mm.
Energetski portal
