Solarne elektrane zahtevaju da zemljište na kom se postavljaju bude pristupačno, osunčano i da u blizini postoje dalekovodi kako bi se dobijena energija puštala u mrežu. Uzimajući u obzir navedene zahteve, poljoprivredno zemljište je najpogodniji prostor za instaliranje ovakvih elektrana. I dok govorimo o značaju obnovljivih izvora energije, bilo da je reč o ekologiji ili energetskoj sigurnosti, važnost poljoprivredne proizvodnje ne smemo da ispustimo. Urbanizam i klimatske promene sigurnost opstanka ovog sektora dovele su u pitanje, zbog čega prenamena svakog hektara poljoprivrednog zemljišta u prostor za izgradnju solarnih elektrana predstavlja dodatno opterećenje.
U iznalaženju rešenja kojim bi se osiguralo zadovoljstvo obe strane naučnici neprestano razvijaju i unapređuju agrovoltaiku, to jest sistem koji omogućava da se na istoj površini zemljišta postave solarni paneli i uzgajaju biljke. Ovaj sistem podrazumeva da se solarni paneli postavljaju iznad useva.
Nakon što budu postavljeni, solarni paneli ostavljaju oko 90 odsto slobodne površine, na kojoj može da se uzgaja. Ne samo da ostavljaju prostor za poljoprivredni sektor već mogu da budu njegovi saradnici u sigurnijem uzgoju.
U FOKUSU:
- PROMENE U OBLASTI OIE VODE KA STABILNOM ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU
- ZELENA TRANZICIJA – PRILIKA ZA RAZVOJ ODRŽIVIH EKOSISTEMA
- PRIMENA EKOLOŠKIH MATERIJALA U SAVREMENOJ ARHITEKTURI
Naime, solarna elektrana štiti useve od vremenskih nepogoda kao što su grad, pljuskovi, vetar i jaki sunčevi zraci. Dodatno smanjenje emisija CO2 ostvaruje se ukoliko se sistem za navodnjavanje priključi na napajanje energije dobijene upravo iz postavljenih panela.
Na ovakav način, pažljivim planiranjem i projektovanjem elektrane, mogu da se uzgajaju gotovo sve biljke tako što će se izabrati odgovarajući paneli, zatim postaviti na dovoljnoj visini i pod odgovarajućim uglom. Uspešan uzgoj pokazao se kod patlidžana, kupusa, brokolija, artičoke, aromatičnog bilja i cveća, šećerne repe i drugih biljaka.
Kada je reč o uobičajenim solarnim panelima, koji su neprozirni, ovakav prostor najpogodniji je za one biljke kojima nije neophodna velika količina sunčeve svetlosti. Ipak, mogu biti instalirani pod većim uglovima kako bi propuštali između sebe više svetlosti. Takođe, tehnologija omogućava da ugao njihov postavljanja ne bude fiksan, već da se okreću, čime može da se pravi veći ili manji hlad prateći položaj sunca u toku dana.
Inovativna rešenja idu i u pravcu usavršavanja prozirnih panela – solarnih prozora, koji bi kao staklenici propuštali velike količine sunčevih zraka. Njihova primena u praksi već postoji. U Grčkoj je napravljen staklenik za vinograd na kom su postavljeni solarni prozori. Oni apsorbuju UV zrake, koji biljkama nisu potrebni, a propuštaju one koji su korisni za njihov uzgoj.
Iako je solarnoj elektrani potrebna sunčeva energija, previsoke temperature mogu da izazovu kontraefekat, smanjujući njihov proizvodni kapacitet. Sadnja određenih vrsta ispod panela može da smanji njihovu temperaturu, što je pokazatelj obostrane koristi ovakvog sistema.
Ulaganje napora u pronalaženje načina da se sačuvaju voda, hrana i energija Ujedinjene nacije prepoznale su kao jedan od najvažnijih faktora održivog razvoja, zato što ova tri resursa predstavljaju ključ opstanka života na planeti. Porast potražnje za hranom, usled porasta populacije, zahteva korišćenje veće količine vode i energije. S jedne strane, energija se koristi kako bi se navodnjavali usevi, ali i tokom celog ciklusa njihove prerade u konačan proizvod. S druge strane, slatka voda je već ugrožen resurs ističući poljoprivredu kao njenog najvećeg potrošača, a i dalje je veoma potrebna i za proizvodnju energije iz mnogih izvora. Agrovoltaika bi mogla da ima važnu ulogu u smanjenju rizika pomenutih resursa. Solarne elektrane ne zahtevaju korišćenje vode, a ujedno mogu da proizvode energiju potrebnu za navodnjavanje kako bi se izbeglo da se za te namene koristi energija dobijena iz onih izvora kojima je potrebna velika količina vode. Osvrćući se na prethodno navedeno, sve to je moguće njihovim postavljanjem na poljoprivredne površine koje bi zauzele minimalno prostora i time ne bi ugrozile uzgajanje useva.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
