I ovog leta Beograđani imaju priliku da vide retko uočljive predstavnike sveta divljih životinja u gradu. U beogradskom naselju Višnjica u petak je primećena divlja svinja sa nekoliko prasića u pokušaju da obori kontejner kako bi došla do hrane.
U Beogradu su se i prošle godine u ovom periodu mogle videti divlje životinje koje su zbog visokog vodostaja Save i Dunava, preplašeno šetale Novim Beogradom i Zemunom (na potezu od Bloka 30 do Bloka 9, tj. od Ušća do Zemunskog keja), a neke su dospele čak i do centra grada (garaža na Obilićevom vencu). U borbi za opstanak, tokom prirodnih nepogoda životinje napuštaju svoja staništa koja se, osim u šumskim ekosistemima na kopnu, nalaze i na Velikom ratnom ostrvu, kao i na adama kao što su Huja, Čakljanac i Štefanac.
Uz staništa divljih svinja kojih najviše ima na levoj obali Dunava u okolini naselja Ovča, Borča i Krnjača, vrsta je prisutna i na zaštićenim područjima koja se nalaze na teritoriji grada, a to su Predeo izuzetnih odlika „Veliko ratno ostrvo“ na ušću Save u Dunav i spomenici prirode „Lipovička šuma“ kod Sremčice i „Bojčinska šuma“ u blizini Surčina.
Budući da svoja staništa imaju u neposrednom urbanom okruženju, pa i u samom središtu Beograda (Veliko ratno ostrvo), kada osete da im se životni prostor smanjuje, i da im je život ugrožen, ili pri nepovoljnim uslovima kada nemaju dovoljno hrane, deo populacija divljih svinja se sklanja i traži novo, privremeno utočište. Potrebe za hranom su u prolećno-letnjem periodu veće usled toga što veliki broj ženki divljih svinja – krmača ima prasiće. U potrazi za hranom životinje ulaze u naselja ili, kao što je to bio slučaj prošle i 2014. godine, u gradskim naseljima se viđa jer se spasavaju od poplava. Uhvaćene divlje svinje oba puta su bile vraćene u njihova prirodna staništa, među kojima su i zaštićena područja, i to u organizaciji JKP „Veterina Beograd“ i Lovačkog udruženja Zemun.
Pročitajte još:
Divlje svinje su odlični plivači i, ukoliko im je životni prostor ostrvo kojem prete poplave, kreću put obala. O ovoj pojavi svedoči i poslednje viđenje krda koje krajem aprila preplivava s ostrva Brač ka Makarskoj u Hrvatskoj, izlazi na obalu i odlazi u šumu.
U većini slučajeva, pri iznenadnom susretu sa čovekom divlje svinje beže, ali ako su već uznemirene, mogu da budu i agresivne i da napadnu čoveka. To su ređi slučajevi, i javljaju se u situacijama kada je vepar ranjen i kada krmača čuva svoje prasiće.
Stoga, radi lične bezbednosti ljudi i izbegavanja nepotrebnog uznemiravanja, koje može izazvati nekontrolisane reakcije i nepredvidivo kretanje divljih svinja, potrebno je udaljiti se od mesta gde su viđene i o tome obavestiti „Veterinu Beograd“ ili lovačka udruženja kako bi životinje bile vraćene u njihova prirodna staništa. Imajući u vidu da divlje životinje pri traženju skloništa i hrane (zbog koje moge da pređu i po 40 km dnevno), prelaze preko gradskih saobraćajnica, apeluje se i na vozače da voze oprezno, posebno noću kada su divlje svinje aktivne u potrazi za hranom . U ovakvim situacijama, osim po same životinje, ugrožena je i bezbednost učesnika u saobraćaju, a usled udara, uz materijalnu štetu na vozilima, može doći do nezgoda sa ozbiljnim posledicama.
Putem redovnih terenskih izlazaka stručnih saradnika Zavoda za zaštitu prirode Srbije tokom prošle godine, prikupljeni su i opšti podaci o brojnosti i statusu divljih svinja, na osnovu kojih je konstatovan porast njihove brojnosti i rasprostranjenja.
