Na putu ka postizanju klimatske neutralnosti svet je ugledao brojna tehnološka dostignuća, ali je važno razmišljati unapred kako se ova dostignuća u jednom trenutku ne bi okrenula protiv nas.
Tako su električni automobili ključni za smanjenje aerozagađenja, ali se uveliko govori o štetnom uticaju litijumskih baterija ukoliko na vreme ne počnemo sa njihovom reciklažom. Slično je i sa solarnim panelima jer, sa jedne strane, korišćenje obnovljivih izvora nikada nije bilo važnije, a sa druge, postavlja se pitanje kako ćemo rešiti priblem rastućeg otpada koji čine potrošeni i oštećeni paneli.
Kako je saopštila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA), do 2050. godine mogli bismo imati preko 78 miliona tona dotrajalih panela, a najviše otpada očekuje se u Kini, Sjedinjenim Državama i Japanu.
Iako solarni paneli spadaju u elektronski otpad, standardne metode za reciklažu električnih uređaja ne pogoduju reciklaži solara. Razlog leži u specifičnom sastavu panela koji, osim vrednih komponenti poput silikona, stakla i srebra, sadrže i toksične materije kao što je olovo. Ukoliko bismo koristili klasične metode reciklaže, sav taj dragoceni materijal bio bi izgubljen, pa je zato važno razviti sofisticiraniju tehnologiju kako bi se osiguralo maksimalno izdvajanje vrednih supstanci i sprečilo da one štetne zagade okolinu.
Pročitajte još:
U Sjedinjenim Državama pojedina postrojenja za reciklažu uspevaju da izdvoje male količine korisnih materija, ali sam proces je neodrživ i neisplativ jer količina novca potrebna za reciklažu jednog panela daleko premašuje zaradu od prodaje izdvojenih supstanci.
Na sreću, potencijalni problem sa potrošenim panelima prepoznat je na vreme, pa se sve više ulaže u specijalnu tehnologiju za njihovo recikliranje. Jedan savremeni pogon u Australiji, namenjen isključivo reciklaži solara, pušten je u rad nakon što su obavljeni poslednji testovi mašina.
Naime, organizacija Lotus Enerdži, koja se bavi implementacijom obnovljivih izvora energije, otvorila je svoje prvo postrojenje za reciklažu solarnih panela, a jedan od učesnika u ovom projektu, Žerar Oloi, objavio je video poslednjeg testa pogona na svom linkedin profilu.
Ono što ovo postrojenje razlikuje od već postojećih je to što će 100 odsto svih izdvojenih materijala biti ponovo iskorišćeno, pri čemu su konačne komponente aluminijum, silikonska prašina, bakar, PVC i srebro.
Pored reciklaže panela, ovo postrojenje će reciklirati i ostale delove solarnih sistema kao što su kablovi, nosači i pretvarači, a moguće je i organizovati uvoz dotrajalih panela iz stranih zemalja, piše Oloi u opisu videa.
