Iako su plastične kese pre tri godine u Beogradu zabranjene, još nije jasno ko i kako kažnjava one koji ih i dalje koriste. U isto vreme, kese za koje piše da su biorazgradive i koje se plaćaju, štetnije su od onih starih, tvrde stručnjaci. Ko je onda ekološki neosvešćen – kupci, prodavci ili oni koji su doneli odluku, ali ne i mehanizam da je sprovedu.
Kese koje se od pre dve godine u radnjama plaćaju između 12 i 30 dinara, trebalo bi da su pogodne za reciklažu i da nateraju ljude da razmišljaju o zaštiti životne sredine, pa da kese zamene cegerom. Ali, nije tako. Kupuju se i štetnije su od onih starih, tvrde stručnjaci Instituta za molekularnu genetiku.
„Najštetnije su ove za koje piše da su biorazgradive i ljudi ih veoma lako koriste i voljni su da ih kupe i potroše novac, po ne baš simboličnoj ceni, a ustvari ta kesa nije biorazgradiva. Taj termin nije ispravan za jedan ovakav materijal“, objašnjava Jelena Lazić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
Iako su plastične kese pre tri godine Odlukom grada Beograda zabranjene, još nije jasno ko i kako kažnjava one koji ih i dalje koriste.
Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije kaže da nema pravnog osnova i onda ne može da se kažnjava.
„Komunalna policija, koja bi bila zadužena za to, ne može da kontroliše, jer ne zna na osnovu čega, šta je dozvoljeno“, dodaje Stavanović.
Pročitajte još:
- DA LI SU OKSO-KESE, KAO ZAMENA ZA PLASTIČNE, MANJE ŠTETNE?
- BIORAZGRADIVE KESE ŠTETNIJE OD OBIČNIH PLASTIČNIH
- NE BACAJTE KESE, NAUČITE KAKO DA IH HEKLATE
Ne zna se da li je neko nekada kažnjen zbog plastičnih kesa
Opštinske komunalne inspekcije zadužene su za kontrolu u prodavnicama. Na teren izlaze po prijavi, a kazna za one koji daju zabranjene plastične kese je do 150 hiljada dinara.
Međutim, ni sada, kao ni pre dve godine kada se RTS bavio istom temom, niko ne zna da li je neko nekada za to kažnjen.
Milica Popović iz kompanije „Delez“ Srbija kaže da proizvođač mora da garantuje specifikaciju kese, tojest usklađenost sa regulativom, da bi kesa bila deo njihovog sistema.
„On to proverava na Tehnološkom fakultetu, a i nakon toga kad kesa dođe kod nas, mi radimo kontrole tako što se uzorkuju kese i šalju na analizu. A kako bismo dodatno smanjili količinu plastike, mi smo te lagane plastične kese, skinuli smo ručke prošle godine, tako da su još manje“, dodaje Popovićeva.
Kese tanje nego što je propisano, nepogodne su za reciklažu
Pre dve godine, Tehnološki fakultet u Novom Sadu uradio je analizu kesa iz supermarketa.
Ustanovljeno je da je 85 odsto njih tanje nego što je propisano. Da bi mogle da se recikliraju, moraju da budu deblje od 50 mikrona, a najčešće nisu, tvrde stručnjaci. Iako ih plaćamo, često nisu ni dovoljno izdržljive.
Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“ napominje da ne mora da znači da tamo gde ih plaćamo skuplje, da su kvalitetnije.
„Postoje žalbe potrošača. Kažu, ja platim tu kesu 10, 15 dinara, a ne mogu kući da odnesem sve, ona pukne“, dodaje Gavrilović.
„Ove klasične kese, ja mislim da je to nešto što svaka kuća ima kod nas, onu kesu gde se nalaze ostale kese u njoj i to bi bio neki najbolji izbor koju kesu da ponesemo u prodavnicu“, smatra Lazićeva.
Privredna komora Srbije je Ministarstvu za zaštitu životne sredine predložila Pravilnik kojim bi se ova oblast uredila i očekuju da bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.
Inače, biorazgradive kese koje mi koristimo, već nekoliko godina zabranjene su u Evropskoj uniji, jer zapravo zagađuju prirodu. Pored svih tih saznanja, postavlja se pitanje – zašto ih i dalje koristimo.
Izvor: RTS
