Uglavnom se nemogućnost začeća svaljuje na žene. Na njima je da piju čajeve, odlaze na tretmane akupunkture, paze na ishranu, vode računa o plodnim danima i otkucavanju svog „biološkog sata“ i budu smirene kako bi mogle da zatrudne. Ipak, neuspeli pokušaji parova da dobiju dete nisu uzrokovani jedino zdravljem ženskog partnera. Prema istraživanju Američkog društva za reproduktivnu medicinu, u 40 odsto slučajeva muškarac je jedini, ili doprinosni, faktor neplodnosti.
Muški sterilitet mogu da izazovu infekcije iz prošlosti, medicinski uslovi, poremećaj hormona i opadanje plodnosti nakon njihove 35. godine života. I plastika.
Nova saznanja pokazuju da je stanje možda gore nego što se čini. Nivoi sperme – najvažnije merne jedinice plodnosti muškaraca – opadaju širom sveta. Analizom na hiljade studija Hagai Levin, istraživač javnog zdravlja sa Jerusalimskog univerziteta iz Izraela, i Šana Svon, profesorka medicine životne sredine i javnog zdravlja pri njujorškoj školi medicine, zaključili su da je, između 1973. i 2011, koncentracija sperme muške populacije zapadnih zemalja opala za 52 odsto.
Četiri decenije ranije, broj spermatozoida prosečnog Zapadnjaka po mililitru iznosio je 99 miliona da bi se do 2011. smanjio na 47,1 miliona. Trend pada je alarmantan zato što su količine sprematozoida niže od 40 miliona po mililitru ispod normale i utiču na plodnost muškarca. Izveštaj je objavljen krajem juna 2017. godine.
U novom istraživanju naučnici su kao na mogućeg krivca prstom uprli u hemikalije pronađene u industriji plastike. Pored toga što plastične flaše zagađuju našu planetu, one ugrožavaju i reproduktivno zdravlje ljudske vrste.
Bisphenol A (BPA) se već duži vremenski period koristi kao komponenta za plastične posude za hranu-za-poneti, flaše za vodu i unutrašnjost konzervi. Istraživači su otkrili da prisustvo ove supstance u proizvodima ima nepovoljan uticaj na sistem žlezda. BPA može da izazove pobačaj, poremeti doba početka puberteta i umanji broj spermatozoida.
Problem usložnjava težina izbegavanja ovog sintetičkog jedinjenja. Prisutno je u telima 93 odsto građana Sjedinjenih Američkih Država. Plastika izrađena od BPA put od deponije do nas pronalazi kroz vodene tokove u kojima biva pojedena od strane ribe koja eventualno završi na našim trpezama.
Studija Univerziteta u Ekseteru, u Ujedinjenom Kraljevstvu, pokazuje kako plastika utiče na plodnost ljudi još u tinejdžerskom dobu. Sprovedena je na 94 britanska dečaka, starosti od 17 do 19 godina. Rukovodioci istraživanja su učesnicima rekli da ograniče svoj kontakt sa BPA na nedelju dana korišćenjem posuda za hranu od stakla ili nerđajućeg čelika i uzdržavanjem od konzervirane hrane. Čak i po isteku sedam dana bez kontakta sa plastikom, ona je i dalje bila u tragovima prisutna u organizmima ispitanika. Izjavili su kako im je zadatak izbegavanja štetne hemikalije bio težak zbog nedoslednog označavanja koje bi upozorilo da određeni proizvod sadrži BPA. Iako ovo nije imalo posledice na rezultate studije, odražava izazov stvarnog sveta da prestanu sa upotrebom štetnih plastičnih ambalaža.
Iako rezultati studije provociraju zabrinutost javnosti, proizvođači plastike tvrde da BPA ne predstavlja neposrednu opasnost po ljudsko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija, Uprava za hranu i lekove i Evropska agencija za sigurnost hrane prethodno su upotrebu ove supstance. S druge strane, mnoge države ne preporučuju korišćenje BPA u flašicama za bebe, a nedavno je i dodata na listu Evropske hemijske agencije kao hemikalija koja izaziva visok nivo zabrinutosti.
