“Jurimo 120 na sat, a ograničenje je 50!”

14.02.2019

51968940_366445340820606_2963857317793103872_n — Foto-ilustracija: Željka Vesić

U prostorijama Nove Iskre je 13. februara održana tribina pod nazivom Borba za vazduh. Poslednjih meseci Beograd se našao na listi najzagađenijih gradova na svetu, zajedno uz kineske, indijske i bangladeške. Pored Beograđana, sa lošim kvalitetom vazduha suočavaju se se i stanovnici Valjeva, Niša, Kragujevca, Užica i drugih. O ovoj važnoj temi debatovali su Dobrica Veselinović (Ne davimo Beograd), Predrag Momčilović (BOŠ), Zoran Bukić (UG Udruženje za bicikliste) i Jasminka Jang (RES fondacija).

Sagovornici su se na početku složili da ovo nije ni stara a ni nova tema, ali da je zahvaljujući građanskim akcijama ova tema konačno dospela u javni diskurs, što govori i broj građana koji su došli da čuju više o ovoj temi.

“Radikalna transformacija javnog prevoza i radikalna energetska tranzicija su jedino rešenje”, istakla je Jasminka Jang. Ona je takođe navela da uopšte nije zahvalno upoređivati brojke iz Beograda i drugih evropskih gradova zato što se koristi potpuno različita tehnologija i metodologija, te da nije ni potrebno da se takmičimo ko je gori, jer je činjenica da smo konstantno u ljubičastoj zoni. “U kalendarskoj godini je dozvoljeno 35 dana prekoračenje PM10 čestica, kod nas je taj broj dana ispunjen na dvomesečnom nivo. Nije kao da vozimo 60, a dozvoljeno 50, nego mi jurimo 120, a dozvoljno je 50 na sat”, kazala je Jang.

Zoran Bukvić iz udruženja građana za promociju biciklizma rekao je da mi trenutno imamo idealnu situaciju što se tiče broja automobila na ulicama, odnosno da je tridesetak odsto građana koji koriste automobil brojka kojoj teže mnogi razvijeniji gradovi poput Beča. Naš najveći problem je, smatra Bukvić, što taj procenat ubrzano raste i što nema izgleda da će neko pokušati da ga iskontroliše.

Predrag Momčilović iz Beogradske otvorene škole je istakao da ne smemo da odvajamo priče o kvalitetu vazduha i priče o siromaštvu građana, odnosno da su problemi individualnih ložišta upravo najveći problem jer građani nemaju novca za bolje. Dodao je da treba praviti pritisak sa svih strana jer je to u interesu svih – i građana, ali i nadležnih zbog Poglavlja 27 iz sporazuma o pridruživanju Evropskoj Uniji.

“Ne postoji jasna politička volja, a ni volja institucija, da se ovaj problem rešava”, istakao je Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd, “Isto tako, sve dok nismo spremni mi sami, sa najnižeg nivoa, da se angažujemo i izvršimo pritisak, da zasadimo drvo, očistimo đubre, pokrenemo neku inicijativu ili peticiju, ne možemo očekivati ni pomak na institucionalnom nivou.”

“Ako ti se ne svidja, ništa, čekaj vetar”, zaključio je reagujući na naslovnu stranu Politike koja javlja da je vetar “rešio” problem vazduha.

Učesnici panela su zaključili na kraju da će klimatske promene biti sve intenzivnije, a da je temperaturna inverzija samo jedna od njih i da svaka promena i svaki vid akcije, mora da krene od nas samih.

Obezbeđena bezbednost i bolji kvalitet hrane u Srbiji

14.02.2019

bezbednost hrane — Foto: Vlada Republika Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić najavila je juče, nakon obilaska Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Beogradu, da će svi proizvođači mleka morati dva puta mesečno da testiraju svoje proizvode u Nacionalnoj laboratoriji za kontrolu mleka.

Brnabić je objasnila da će analize biti besplatne, pri čemu će svaki proizvođač dobiti smernice o tome šta da preduzme ukoliko postoje odstupanja u kvalitetu njihovih proizvoda od evropskih standarda.

Prema njenim rečima, to što Srbija sada ima akreditovanu Nacionalnu laboratoriju za građane znači veću bezbednost i bolji kvalitet hrane, a za proizvođače standardizaciju kvaliteta proizvoda i fer tržište.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će Srbija u maju ili junu dobiti laboratoriju za bezbednost hrane, dok je Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka važna kako bi se utvrdio kvalitet mleka i mlečnih proizvoda na tržištu.

Takođe, kako je dodao, postojanje nacionalnih, akreditovanih laboratorija za kontrolu hrane važno je i za ispunjavanje uslova za otvaranje Poglavlja 12, koje se odnosi na bezbednost hrane.

On je, govoreći o usklađenosti sa evropskim standardima vrednosti aflatoksina u mleku, rekao da naša zemlja teži ka tome, ali da je i dalje dozvoljeni nivo aflatoksina u Srbiji 0,25 mikrograma po litru, dok je u zemljama EU 0,05 grama.

Srbija izvozi mleko u zemlje u okruženju i standardi su usklađeni sa njihovom regulativom. Nemamo velike količine mleka da bi mogli da izvozimo u EU, naveo je ministar i podsetio na to da je dozvoljeni nivo aflatoksina za SAD 0,5 mikrograma po litru.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da je otvaranje nove akreditovane laboratorije za ispitivanje mleka važan korak ne samo u unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane u Srbiji, već i za put Srbije ka članstvu u EU.

Fabrici je podvukao da je Poglavlje 12, koje se odnosi na bezbednost i kvalitet hrane, najkompleksnije i tehnički najzahtevnije poglavlje u procesu pregovora o članstvu u EU.

Srbija, kako je rekao, zaslužuje da ima najbolje standarde po pitanju kvaliteta hrane, a ovaj centar predstavlja dodatno ohrabrenje u procesu pristupanja Srbije EU.

Prema njegovim rečima, 4,5 miliona evra, od ukupno osam miliona koliko je EU izdvojila za Direkciju, uloženo je u rekonstrukciju centra, a ostatak za obuke zaposlenih.

Ministarka za evropske intergracije Jadranka Joksimović napomenula je da je EU finansirala projekat sa osam miliona evra, dok je Vlada Srbije učestvovala sa približno tri miliona evra.

Dve trećine propisa Evropske unije (EU) odnosi se na poljoprivredu, bezbednost hrane i zaštitu javnog zdravlja, navela je ona i dodala da Srbija intenzivno radi na poglavljima koji se tiču tih zahtevnih oblasti.

U pitanju su, kako je precizirala, Poglavlje 12, koje se odnosi na fitosanitarnu kontrolu i bezbednost hrane, Poglavlje 28 o zaštiti potrošača i javnom zdravlju, kao i Poglavlje 11 koje se tiče zajedničke poljoprivredne politike i agrarnog razvoja.

Neka od tih poglavlja imaju kriterijume za otvaranje, vrlo su kompleksna i zahtevaju mnogo zajedničkog i intersektorskog rada svih članova Vlade i svih onih koji su u lancu proizvodnje i distribucije hrane, objasnila je ministarka.

Prema njenoj oceni, u pitanju je vrlo složen proces koji zahteva ne samo izmenu regulative, već i uvođenje konkretnih sistema i institucija kao što je Direkcija za referentne nacionalne laboratorije.

Njenim otvaranjem, kako je podvukla, Srbija se usklađuje sa najvišim propisima i standardima EU.

Milisav Pajević

Iskustva Helsinkija kao “pametnog grada” mogu da budu korisna za Beograd!

14.02.2019

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i ambasador Finske Perti Ikonen sastali su se juče u Starom dvoru povodom seminara „Pametni gradovi – Iskustva Finske“.

Dvojica zvaničnika razgovarala su o pametnim rešenjima, odnosno upotrebi visoke tehnologije u različitim oblastima kako bi se unapredio kvalitet života građana.

Budući da je Helsinki, kao prestonica Finske, prepoznat kao „pametan grad“, gradonačelnik i ambasador su se saglasili da njihova iskustva i modeli mogu biti korisni za Beograd.

Glavna tema susreta bio je seminar koji će ambasada Finske organizovati u maju i koji će predstaviti finska pametna rešenja u različitim oblastima, poput transporta, mobilnosti, pametnih zgrada.

Ambasador Ikonen istakao je da će na seminaru svoja rešenja o pametnim gradovima prezentovati i predstavnici grada Helsinkija i nekoliko finskih kompanija koje posluju u Srbiji.

Gradonačelnik Radojičić istakao je da je za prestonicu, koja teži da bude pametan grad, značajno da čuje finske stručnjake.

“Važno je da se povezujemo i razmenjujemo mišljenja, jer zajedno možemo da unapredimo ovu oblast, kako bi naši gradovi bili funkcionalniji i prilagođeni građanima. Pametne tehnologije nam mogu pomoći da racionalnije koristimo resurse, da budemo efikasniji i da napravimo velike uštede”, kazao je Radojičić.

Ovo je drugi susret dvojice zvaničnika. Gradonačelnik je u septembru primio u kurtoaznu posetu ambasadora Finske.

Milisav Pajević

Preduzeti preventivne mere za smanjenje rizika od poplava

14.02.2019

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Republički štab za vanredne situacije na današnjoj sednici naložio svim subjektima koji učestvuju u sprovođenju mera odbrane od poplava preduzimanje svih neophodnih preventivnih i operativnih mera kako bi se smanjio rizik od eventualnih poplava.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je i komandant Štaba, upozorio je na to da će usled porasta temperature, koje se očekuje u martu, doći do topljenja snega i porasta vodostaja, što može izazvati bujične poplave.

Stefanović je poručio da svi subjekti moraju biti pripravni i spremni za reagovanje i odbranu od eventualnih poplava.

Direktor JVP „Srbijavode” Goran Puzović naveo je da se stanje vodostaja na rekama kontinuirano prati i da je ono za sada stabilno.

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić upoznao je članove Štaba sa izradom strateškog dokumenta „Procena rizika od katastrofa”, koji predstavlja najvažniji strateški dokument u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.

Marić je istakao da će usvajanje tog dokumenta biti od velikog značaja za identifikaciju, određivanje nivoa i tretmana rizika od prirodnih i tehničko-tehnoloških opasnosti koje mogu ugroziti našu zemlju.

On je rekao da je ovaj dokument poslat na mišljenje resornim ministarstvima i posebnim organizacijama, a, nakon dobijenih mišljenja, biće prosleđen Vladi na usvajanje.

Načelnik Sektora za vanredne situacije je ukazao na to da je MUP započeo i izradu plana zaštite i spasavanja.

Tema sednice bila je i aktuelna situacija vezana za virus gripa, pri čemu je ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao da je odziv stanovništva na vakcinaciju ove sezone bio najveći u poslednjih deset godina, kao i da je preporuka građanima da se vakcinišu i tako se pravovremeno zaštite od virusa.

Milisav Pajević

Predstavljen Program podsticanja projekata u vodoprivredi za 2019. godinu

13.02.2019

Vlada Crne Gore opredelila je za ovu godinu više od milion eura za izgradnju seoskih vodovoda širom Crne Gore, čime nastavlja da stvara bolje uslove za život stanovnika na seoskom području i šanse za dalji razvoj poljoprivrede i preduzetništva u ruralnim područjima.

– Planirana je izgradnja 31 vodovoda, sa 40 km primarne i 15 km sekundarne vodovodne mreže. Realizacija ovih projekata doprineće stvaranju boljih uslova života i rada na seoskom području. Vodu će dobiti oko 3.500 domaćinstava u 15 opština, širom Crne Gore, saopštio je potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović koji je u Lješanskoj nahiji predstavio Program podsticanja projekata u vodoprivredi za 2019. godinu.

Simović je ocenio da svi planirani vodovodi imaju svoj značaj, vrednost i potrebu.

– Ovom prilikom ću pomenuti vodovode u Lješanskoj Nahiji, Murovsko vrelo u Petnjici, početak izgradnje vodovoda Brezna u Plužinama, vodovode Laze i Bršno u Nikšiću, kazao je Simović koji je i ovaj Vladin program predstavio na terenu, zajedno sa saradnicima, mještanima i predstavnicima lokalne samouprave.

Prezentacija je održana u Lješanskoj nahiji, gde su u prethodnom periodu uspešno završeni hidrogeološki radovi i eksploatacioni bunari na lokaciji izvorišta Kaluđerovo oko, što je dobra pretpostavka za dalju izgradnju vodovoda za to područje.

Simović je podsetio da, osim programa podrške izgradnji seoskih vodovoda, Vlada realizuje brojne druge projekte iz oblasti vodoprivrede u saradnji sa evropskim i dugim međunarodnim partnerima.

Navodeći neke od tih projekata, on je kazao da će Projekat pripreme Glavnog elaborata izrade nasipa na Grnčaru i Limu, podržan iz bespovratnih sredstava GEF fonda, a koji implementira Ministarstvo u saradnji sa Svetskom bankom, biti završen do oktobra ove godine.

– Time će se ispuniti preduslov za izgradnju nasipa za zaštitu od poplava ugroženih domaćinstva i poljoprivrednog zemljišta u dolinama ovih reka, kazao je Simović.

Milisav Pajević

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila uvoz mandarina iz Turske

13.02.2019

mandarins-3860659_960_720 — Foto: pixabay.

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz 10.400 kilograma mandarina poreklom iz Turske zbog povećanog sadržaja pesticida.

Кako je navedeno, zabrana je doneta tokom redovnog pregleda pošiljke hrane pri uvozu, prenosi RTRS.

– Na osnovu izvještaja o laboratorijskoj analizi izdatog od „Instituta za vode” Bijeljina, u analiziranom uzorku mandarine utvrđeno je povećano prisustvo pesticida fenvalerat iznad vrednosti propisanih Pravilnikom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u i na hrani i hrani za životinje biljnog i životinjskog porekla, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je uvoznik zatražio superanalizu koja je obavljena u „SP Laboratoriji” u Bečeju u Srbiji, kojom je potvrđeno povećano prisustvo ostatka pomenutog pesticida, na osnovu čega je doneto rešenje kojim je naređeno vraćanje sporne pošiljke ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora Brčko distrikta.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Za promenu je neophodna edukacija i savesno ponašanje

13.02.2019

Septembar je bio važan mesec za Srbiju kad je reč o tome kakvu sliku o stepenu naše ekološke svesti šaljemo u svet. Godišnji skup Arhus centara bio je održana tokom dva dana, od 19. do 20. septembra, na jezeru Isik-Kul u Kirgistanu. Mi smo razgovarali sa Unom Mijović, delegatom Arhus centra iz Novog Sada, koju je Sekreterijata OEBS-a pozvao da predstavlja Srbiju na ovogodišnjem skupu. Una nam je objasnila zašto su Arhus centri bitni i na koji način oni pomažu građanima da aktivno učestvuju u donošenju odluka, na svim nivoima vlasti, koje se tiču kvaliteta životne sredine u kojoj žive.

EP: Krenućemo od same ideje Arhuske konvencije, pa nam objasnite na čemu se ona zasniva?

Una Mijović: Arhuska konvencija ili Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, usvojena je 25. juna 1998. godine, u gradu Aarhus, u Danskoj. Njen cilj je da se zaštite prava pojedinca, sadašnjih i budućih generacija na život u životnoj sredini adekvatnoj njihovom zdravlju i blagostanju. Republika Srbija ju je ratifikovala 2009. godine, čime je preuzela obavezu njene primene i implementacije njenih odredaba u domaće zakonodavstvo. Značaj Arhuske konvencije izvodi se iz potrebe svakog pojedinca i celokupnog društva da živi u zdravoj životnoj sredini, bilo u gradu ili u ruralnoj sredini, a kako bi se obezbedio kvalitetniji i zdraviji život sadašnjih, ali i budućih generacija. Kvalitet životne sredine u velikoj meri utiče na naše zdravlje i na kvalitet života svakog od nas, a implementacija Arhuske konvencije omogućava da građani aktivno učestvuju u donošenju odluka i da ostvare pravnu i sudsku zaštitu u slučaju izostanka njene primene. Ova godina je jubilarna za Arhusku konvenciju, budući da je navršeno 20 godina od njenog usvajanja.

EP: Postoje takozvana „tri stuba“ Arhuske konvencije. Šta oni predstavljaju?

Una Mijović: Da, Arhuska konvencija se zasniva na tri stuba: dostupnost informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravna zaštita. Navedena tri stuba predviđena su kao instrumenti kojima građani ostvaruju pravo na život u zdravoj životnoj sredini. Dostupnost informacija podrazumeva da građani imaju pravo da, od relevantnih institucija i svih nivoa vlasti, dobiju tačne, potpune i blagovremene informacije o životnoj sredini. Učešće javnosti u donošenju odluka obavezuje sve donosioce odluka o pitanjima od značaja za životnu sredinu da u taj proces aktivno uključe i javnost, odnosno građane. Ovaj stub takođe daje pravo javnosti da zahteva da bude uključena u navedeno odlučivanje. Pravna zaštita predstavlja mogućnost i pravo javnosti da, pred nadležnim sudovima, zahteva poštovanje Konvencije i primenu prava iz prva dva stuba, u slučajevima kad je njihova primena, inicijalno, izostala.

EP: Na koji način Arhus centri funkcionišu u Srbiji?

Una Mijović: Arhus centri su organizacije civilnog društva čiji cilj je da uspostave saradnju između građana i relevantnih nivoa vlasti, lokalnih samouprava, ali i šire od toga, u implementaciji odredaba Konvencije. Njihov cilj je da pomognu svim učesnicima donošenja oduka o pitanjima relevantnim za životnu sredinu da ojačaju sopstvene kapacitete u implementaciji ekološke regulative i da obezbede demokratski proces pri odlučivanjima u oblasti životne sredine. U Srbiji postoji pet Arhus centara, sa sedištima u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Subotici i Beogradu. Zajedno, oni čine Mrežu Arhus centara u Srbiji. Arhus centri osnovani su pod pokroviteljstvom Misije OSCE u Srbiji, a svoje aktivnosti i projekte sprovode i svoje ciljeve ostvaruju međusobnom saradnjom, komunikacijom i koordinacijom.

EP: Koje teme su najaktuelnije u radu Arhus centara?

Una Mijović: Aktuelne teme kojima se Arhus centri u Srbiji bave su upravljanje otpadom, cirkularna ili zelena ekonomija, reciklaža, kvalitet voda, klimatske promene, kao i ostvarivanje uslova za otvaranje poglavlja 27 u pretpristupnim pregovorima. Arhus centar u Novom Sadu izradio je Studiju o napretku ka cirkularnoj (održivoj) ekonomiji u Vojvodini, kojom su identifikovani izazovi koji stoje na putu ka ostvarenju cirkularne ekonomije u građevinarstvu i poljoprivredi, identifikovani su i pokretači i ometači eko-inicijativa u Vojvodini i prepoznati primeri dobre prakse u ovim oblastima. Ova studija je jedan veliki poduhvat i jedini ovog tipa u Srbiji.

EP: Vi ste se nedavno vratili sa godišnjeg skupa Arhus centara koji se održao u Kirgistanu, o čemu je bilo reči na konvenciji ?

Una Mijović: Pod pokroviteljstvom OSCE, ovog septembra održan je u Kirgistanu godišnji sastanak Arhus centara više zemalja sveta. Ovom skupu prisustvovali su predstavnici 15 Arhus centara, nadležnih ministarstava različitih država i međunarodnih organizacija. Tokom sastanka razmenjene su informacije o radu Arhus centara, iskustva i predstavljeni projekti kojima su se Arhus centri bavili. Posebno su bile zastupljene teme upravljanja toksičnim otpadom, sa posebnim osvrtom na učešće zainteresovanih strana u izazovima rešavanja problema sa uranijumom u državama Centralne Azije, zatim jačanja kapaciteta upravljanja rizikom i smanjenja rizika od elementarnih katastrofa i klimatskih promena na lokalnom nivou, kao i pristupa upravljanju vodama i promocije zelene (održive) ekonomije i efikasnosti resursa na lokalnom nivou.

EP: Šta vam je ostavilo najjači utisak na konvenciji? Da li su određeni neki novi ciljevi i kako će to uticati na Srbiju?

Una Mijović: Godišnji sastanak je pokazao raznolikost ekoloških problema i pitanja sa kojima se suočavaju države u različitim delovima sveta u primeni Arhuske konvencije. Fokus je bio na razgovoru o dostizanju ciljeva Agende održivog razvoja za 2030. godinu u oblasti ekologije. Razmenom ideja i iskustava došli smo do zaključaka kako bolje možemo implementirati naše ciljeve i uticati na stvaranje zdravije i održive životne sredine.

Intervju vodio: Milan Zlatanović

Intervju u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA septembar-novembar 2018.

Mađarska nije podlegla pritiscima iz Amerike – ne ruši „Turski tok”

13.02.2019

gasovod-turski-tok_660x330 — Foto: gasprom.com

Ekonomski nacionalni interesi i energetska bezbednost odneli su pobedu nad politikom, Mađarska nije podlegla pritiscima iz Amerike koji bi doveli u pitanje izgradnju „Turskog toka” na njihovoj, ali i na teritoriji Srbije.

To, u razgovoru za “Novosti”, tvrdi prvi čovek „Srbijagasa” Dušan Bajatović, povodom posete američkog sekretara Majka Pompea Budimpešti, s ciljem da ubedi mađarsko rukovodstvo da odustane od gasa koji bi trebalo da stiže preko „Turskog toka”.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto mu je odgovorio da ostaju privrženi Evropi, SAD i NATO, ali ne odustaju od ekonomske saradnje sa Rusijom.

– Izjava mađarskih zvaničnika pokazuje da Mađarska, kao i Austrija, koja ima dugoročni ugovor sa Rusijom, ali i Nemačka kada je reč o Severnom toku 2, žele da vode izbalansiranu energetsku politiku sa Rusijom, kaže Bajatović.

I to čine, dodaje, bez obzira na pritiske SAD i činjenicu da neke istočnoevropske države koje u velikoj meri zavise od Vašingtona, u prvom redu Ukrajina i Poljska, pritiskaju Evropsku uniju da imaju radikalan odnos prema navodnoj gasnoj dominaciji Rusije u Evropi.

On kaže, piše list, da je činjenica da Rusija na zahtev evropskih kompanija i za potrebe potrošača na tom prostoru isporučuje 35 odsto gasa i da će taj udeo rasti.

– Bugarska je prodala gotovo 100 odsto kapaciteta i donela konačnu investicionu odluku o gradnji interkonektora od Turske do granice sa Srbijom, ističe Bajatović.

Naša zemlja, dodaje, preduzela je sve što je potrebno i rešena je da izgradi gasovod, interkonektor od bugarske granice do Mađarske, kao deo nove gasne transportne infrastrukture.

– A Mađari su potvrdili da žele da učestvuju u izgradnju dodatne gasne infrastrukture kako bi mogli da dobiju gas iz Turskog toka. Sve to potvrđuje da će interesi energetske bezbednosti i nacionalni interesi prevagnuti nad politikom, navodi Bajatović.

Kako tvrdi, dodatni problem je što se uz političke interese ne nudi alternativa za nove pravce snabdevanja ovog dela Evrope gasom.

– Ako se i nude to je značajno skuplje i manje pouzdano od isporuka iz Rusije cevnim transportom, naglašava direktor JP „Srbijagasa”.

Dani pred nama, dodaje, potvrdiće učešće Srbije u ovakvom načinu rešavanja gasne jednačine.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Kostarika je najsrećnija zemlja sveta – U čemu je njena tajna?

13.02.2019

atanas-malamov-1054099-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Atanas Malamov)

Kostarika je, prema Indeksu srećne planete, najsrećnija svetska država, iako je njen bruto domaći proizvod (BDP) četiri puta niži nego u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Kako joj to polazi za rukom?

Svoju privredu Kostarika temelji na turizmu, poljoprivredi i izvozu dobara.

Kostarikanska politička scena je tokom istorije bila mnogo mirnija i stabilnija nego u ostatku Latinske Amerike, a posebno tokom dvadesetog stoleća.

Već pedesetih godina Kostarikanci su uspostavili demokratsku vladavinu i ukinuli vojsku, što je stvorilo plodno tle da, umesto u vojne snage, osam odsto svog BDP-a izdvajaju za obrazovanje. “Naša snaga su nadarenost i blagostanje ljudi”, kazao je Karlos Alvarado Kesada, predsednik Kostarike.

Svetski prosek ulaganja u obrazovne svrhe iznosi 4,8 odsto BDP-a.

Sredstva koja bi inače potrošila na vojsku Kostarika usmerava na zdravstvo, penzije, ali i na zaštitu životne sredine i stoga 99 odsto proizvedene kostarikanske struje potiče iz obnovljivih izvora. Ključni doprinos “čistoći” elektromreže daju hidroelektrane, a cilj zemlje je da do 2021. bude ugljenično neutralna. Ipak, građani se greju na gas, a za automobile koriste gorivo, te ekološki otisak Kostarike još nije potpuno održiv.

Kao i mnoge prestonice i veliki gradovi širom Zemlje, i San Hose se suočava sa problemom zagađenja vazduha.

Porez prikupljen od prodaje fosilnih goriva vlada Kostarike troši za zaštitu šuma. Tokom osamdesetih godina procenat teritorije pod drvećem pao je na 20 odsto. Stanovnici Kostarike su uspešno oporavili svoj šumski fond i sada stabla zauzimaju 50 odsto države. Na ovaj način bore se protiv klimatskih promena.

Očekivani životni vek Kostarikanaca je 79,1 godina, što je još jedan u nizu faktora koji potpomaže da upravo oni budu – najsrećniji narod na svetu. Zgodne i lepe žene nisu bile jedna od varijabli istraživanja.

Jelena Kozbašić

Na 48 lokacija u Novom Sadu postavljena nova solarna rasveta

13.02.2019

Na 48 lokacija u Novom Sadu i prigradskim naseljima postavljena je nova solarna rasveta.

Bespovratna sredstva u iznosu od 497 hiljada evra obezbeđena su učešćem u IPA programu prekogranične saradnje Evropske unije, a deo novca utrošen je u razvoj katastra javnog osvetljenja i izradu Akcionog plana za održivu energiju u Novom Sadu.

Grad Novi Sad, u okviru IPA programa prekogranične saradnje, sa partnerima iz Republike Hrvatske (grad Belišće i opština Gorjani) realizuje projekat R-SOL-E Renewable Solar Energy (obnovljiva solarna energija).

Sredstvima IPA fonda finansira se 85 odsto vrednosti projekta, a 15 posto je sufinasirajući deo partnera učesnika na projektu.

U okviru ovog projekta, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije završila je radove na postavljanju 100 stubova i svetiljki sa solarnim panelima na mestima na kojima nije moguće povezivanje na elektroenergetsku mrežu ili gde je bila potrebna dopuna postojećem osvetljenju.

Na taj način osvetljenje je dobilo 24 dečijih igrališta i 24 autobuskih stajališta, uglavnom u rubnim delovima grada i u prigradskim naseljima.

Cilj ove velike investicije, vredne 35 miliona dinara, jeste promovisanja upotrebe obnovljivih izvora energije i smanjenje potrošnje električne energije u infrastrukturi.

Projekat R-SOL-E, sem postavljanja solarnog osvetljenja, uključuje i izradu SEAP dokumenta, odnosno Akcionog plana za održivu energiju, u cilju smanjenja emisije ugljendioksida (CO2), korišćenjem obnovljivih izvora energije i smanjenjem upotrebe fosilnih goriva.

Na taj način gradske četvrti u Novom Sadu istovremeno bi postale ekološki i energetski održiva područja.

Takođe, projekat R-SOL-E podrazumeva i razvoj katastra javnog osvetljenja u Novom Sadu, čime je za 32000 stubova javnog osvetljenja (sa oko 34000 svetiljki) formirana precizna elektronska evidencija.

Detaljni podaci o lokacijama, kao i o broju i vrsti stubova i svetiljki, sada su organizovani i implementirani u GIS sistem Grada.

Zahvaljujući ovom projektu, javno je dostupan elektronski uvid u stanje na terenu, čime je postavljena osnova za efikasnije održavanje javnog osvetljenja.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

NP Durmitor posvećen unapređenju turizma u skladu sa pricipima održivog razvoja

13.02.2019

Durmitor dan — Foto: Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni park Durmitor je zaštićeno prirodno područje izuzetnih prirodnih vrednosti, omiljena turistička destinacija i izazov za posetioce i zimi i leti.

– Nacionalni park privlači posetioce iz svih krajeva sveta tokom, možemo slobodno reći, čitave godine i pruža idealne uslove za rekreaciju, sport i boravak u prirodi. Naš dugoročni cilj je da, osim zaštite i valorizacije prirodnih vrednosti, u kontinuitetu unapređujemo postojeću turističku ponudu i osmislimo atraktivnu i održivu ponudu koja će tokom čitav godine imati brojne turiste, informisao je direktor JP Nacionalni parkovi Crne Gore Elvir Klica.

Trend posete Parka je u porastu iz godine u godinu. Prošle godine NP Durmitor posetilo je ukupno 220.207 turista, što je za 19 posto više u odnosu na 2017. godinu.

Ukoliko uporedimo podatke iz 2010. i 2018. godine, oni pokazuju da je broj posetilaca povećan za skoro pet puta. To nam ukazuje na kontinuitet zainteresovanosti domaćih i međunarodnih posetilaca za turističku ponudu ovog zaštićenog područja i UNESKO sajta, kao i na obavezu da u narednom periodu, u saradnji sa institucijama sistema unapređujemo postojeću turističku ponudu i osmišljavamo novu, u skladu sa principima održivog razvoja.

Tokom 2019. godine godine planirane su brojne programske aktivnosti u cilju zaštite, očuvanja, unapređivanja turističke ponude i promocije Nacionalnog parka koje ćemo, verujemo, uspešno realizovati, kako samostalno, tako i u saradnji sa drugim subjektima. Od značajnijih manifestacija kojima tradicionalno promovišemo vrednosti i lepote Parka, možemo izdvojiti Osmomartovsku izložbu ručnih radova i predmeta sa Durmitorskog područja, „Dane planinskog cvijeća” u saradnji sa opštinom Žabljak sredinom jula, kao i obeležavanje „Dana NP Durmitor“, u septembru, u cilju promocije „opendoor“ aktivnosti kao što su kajakarenje, pešačenje i biciklizam. U saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, NTO CG i lokalnim turističkim organizacijama, nastavićemo sa učestvovanjem u realizaciji projekta „Panoramski put – Durmitorski prsten“ kojim je predviđeno postavljanje odmorišnog mobilijara i realizacija drugih aktivnosti u cilju promocije durmitorskog područja. Takođe ćemo u saradnji sa Planinarskim savezom Crne Gore realizovati aktivnosti u cilju unapređivanja postojećih i formiranja novih vidikovaca, osmatračnica, odmorišta i formiranja novih planinarskih staza.

– Nacionalni park Durmitor, kao jednu od najatraktivnijih destinacija severa Crne Gore, osim turista, imali su priliku da u proteklom periodu posete i međunarodni novinari, blogeri i turoperatori sa značajnih tržišta (Nemačka, Austrija, Francuska, Poljska, Japan, Kina), tako da ćemo i tokom ove godine, u saradnji sa NTO Crne Gore, nastaviti sa promocijom najatraktivnije turističke ponude, ne samo ovog, već svih pet nacionalnih parkova, zaključio je Klica.

Milisav Pajević

Sadnja i očuvanje zelenila na Limanu 1

13.02.2019

Sadnja zelenila — Foto: Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo"

Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo” trenutno radi na realizaciji projekta očuvanja i unapređenja zelenila između Fruškogorske, Sunčanog keja, Drage Spasić i ulice Veljka Petrovića na Limanu 1.

Tokom pripremnih radova uklonjena su 23 prestarela i trula stabla, a orezano je 50 lišćara i četinara.

Na prostoru između pomenutih ulica predviđena je sadnja 47 novih sadnica – koprivića, lipe, hrasta, piramidalnog jasena, omorike itd.

Stabla koja će biti posađena u okviru parkinga biće zaštićena metalnim stubićima.

Sem novih stabala, ovaj deo Limana 1 krasiće i 1.278 sadnica ukrasnog šiblja, a planirana je i obnova travnjaka na površini od 460 kvadratnih metara.

Radove finansira Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

Republika Srpska ukida subvencionisanje obnovljivih izvora energije

12.02.2019

energy-2181904_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlasti u Republici Srpskoj planiraju da ukinu podsticaje za proizviđače električne energije iz obnovljivih izvora i da naknada koju za to plaćaju građani ne bude uvećana. Proizvođači poručuju da će to biti moguće samo za buduće elektrane, u suprotnom najavljuju milionske tužbe protiv vlasti.

Luka Petrović, vršilac dužnosti direktora “Elektroprivrede RS” (ERS), kazao je da će preduzeće iz svojih sredstava izgraditi solarnu elektranu, kao i Vetropark Hrgud, kako bi ušlo u korak sa zahtevima Evrope o proizvodnji čiste struje. Mnogi privatnici su već iskoristili zaostatak Srpske na ovom polju i izgradili brojne solarne elektrane i male hidroelektrane.

Dodao je i da će građanima januarski račun za struju biti od 0,9 do 1,5 odsto veći. Taj novac se usmerava proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, jer je Srpska potpisnica obaveza Evropske energetske zajednice.

Petrović je nagovestio i izmenu zakonskih propisa i da nema više subvencionisanja obnovljive energije, te da se stanovnicima doprinos za ekologiju više neće uvećavati.

S druge strane, Udruženje proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora saopštilo je da se nova zakonska odredba ne može primenjivati retroaktivno i da može da se odnosi samo na buduće elektrane, izgrađene posle 2020. godine, stoga ugovori koji su sada na snazi ne mogu biti ni poništeni ni ukinuti.

Istraživanje poslovnog portala CAPITAL.ba iz Srpske pokazalo je da su građani u prethodnim godinama dali desetine miliona maraka vlasnicima MHE po osnovu naknade za obnovljive izvore energije.

Novosadska “Čistoća” apeluje na građane: Nemojte praviti divlje deponije

12.02.2019

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ apeluje na građane Novog Sada da kućno smeće i sav drugi otpad odlažu na mesta koja su za to predviđena i tako nam pomognu u održavanju javne higijene u Novom Sadu i okolini.

– Svake godine na teritoriji Novog Sada uklonimo više hiljada divljih deponija. Govorimo o hiljadama kubika smeća.

Redovno apelujemo na sugrađane da ih ne prave i da smeće odlažu u kontejnere i druge posude namenjene za to.

Nažalost, još uvek ima onih nesavesnih, koji se o takve apele oglušuju i koji ugrožavaju svoju okolinu.

Svakodnevno radimo na tome da grad održavamo čistim i urednim i u tom poslu očekujemo pomoć Novosađana, izjavio je direktor JКP „Čistoća“ Vladimir Zelenović.

Takođe, JКP „Čistoća“ moli sugrađane da kese sa kućnim smećem ne odlažu u korpe za otpatke, koje su namenjene za bacanje sitnog otpada, pikavaca, manje ambalaže i sl.

Ukoliko se kese sa smećem odlažu u korpe, umesto u kontejnere, one se momentalno zagušuju i oko njih se takođe prave mini-deponije.

Širom Novog Sada kontejnerska mreža je obnovljena, a smeće se odnosi redovno i ažurno u tri smene na teritoriji grada i prigradskih naselja.

Кontejnerska mesta se kontinuirano sređuju i peru, a stepen javne higijene je podignut na najviši mogući nivo.

U JКP „Čistoća“ veruju da će sugrađani uslišiti ovaj apel i da će divljih deponija u Novom Sadu ubuduće biti sve manje.

Milisav Pajević

Srbija i Australija nastavljaju saradnju u oblasti energetike

12.02.2019

Brnabić i Australijka — Foto: Vlada Republike Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je juče sa ambasadorkom Australije u Srbiji Rut Stjuart o daljem unapređenju bilateralne saradnje dveju zemalja.

Brnabić je izrazila nadu da će se pozitivan trend saradnje Srbije i Australije nastaviti i u budućnosti, i dodala da je interes da se intenzivira saradnja u oblasti energetike, ekonomije i informacionih tehnologija.

Sagovornice su se saglasile oko značaja realizacije projekta „Jadar“, koji sprovodi kompanija „Rio Tinto“.

Stjuart je ukazala na to da raste zainteresovanost i drugih australijskih firmi za poslovanje u Srbiji.

Premijerka je istakla da su evropske integracije strateški prioritet Srbije, ocenivši da će se nastavkom reformi obezbediti još povoljniji uslovi za unapređenje ekonomske saradnje Australije i Srbije.

Milisav Pajević

1...950951952...1,670 Page 951 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM