Doneta naredba o odstrelu divljih svinja kako bi se sprečila pojava afričke kuge u Srbiji

20.02.2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je naredbu o odstrelu divljih svinja kako bi se sprečila pojava afričke kuge kod svinja u Srbiji, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je plan da se u naredna dva do četiri meseca populacija divljih svinja redukuje čak i za 70 odsto.

Nedimović je rekao da higijensko-zdravstveni odstrel neće ugroziti opstanak populacije divljih svinja, te da je ta mera neophodna kako bi se što više redukovao broj eventualnih prenosilaca virusa afričke kuge.

Kako je naveo, lovni inspektori će zajedno sa ljudima iz Uprave za šume ići po terenu, naročito na prostoru Banata i ka severu.

„Moramo ovo da radimo i biramo između dva zla. Nama je ugrožena s druge strane ogromna populacija svinja na farmama. Srbija ima jako dobru proizvodnju svinja i dobar izvoz i ekonomski bi bilo potpuno neopravdano kada bismo to prepustili slučaju”, kaže ministar.

Srbija, navodi, primenjuje sve naučno dokazane metode koje mogu pomoći u borbi protiv afričke kuge svinja.

„Nema leka za afričku kugu svinja, na svetu ne postoji. Gde god se pojavi bolest mora doći do eutanazije”, rekao je Nedimović.

Naveo je da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo naredbu na koji način se na graničnim prelazima ponaša prema životinjskoj populaciji u pogledu bolesti afričke kuge svinja s jedne strane, a s druge strane kako da se postupa sa divljim svinjama koje su najčešći prenosioci te bolesti.

Opširnije informacije o ovoj naredbi možete pročitati ovde.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Za bolji kvalitet vazduha kroz transparentno i odgovorno upravljanje podacima

20.02.2019

smoke-vazduh-dim-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

U sklopu konkursa „FOI-4-ALL“, koji su sprovele partnerske organizacije saradnji sa Partnerima za demokratske promene Srbija i Pravnim skenerom i Biroom za društvena istraživanja, u okviru projekta „Budućnost slobode informacija u Srbiji“ organizacija Fraktal će, zajedno sa svojim saradnicima, da obavi istraživački zadatak koliko je monitoring kvaliteta vazduha na lokalnom nivou aktuelan, prijemčiv i dostupan javnosti.

Projekat finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

Organizacija Fraktal je osnovana 2001. godine u Beogradu sa misijom unapređenja komunikacije, poverenja i saradnje između ljudi iz različitih sredina. Vođen istom idejom, Fraktal realizuje i akciju pod nazivom „Za bolji kvalitet vazduha kroz transparentno i odgovorno upravljanje podacima“.

Članovi Fraktala i priključenih organizacija žele da ustanove u kojoj meri nastaju propusti u primeni Zakona o zaštiti vazduha i Zakona o zaštiti životne sredine kroz potraživanje i uvid u ugovore i izveštaje, te sva ostala raspoloživa dokumenta lokalnih samouprava, Zavoda za javno zdravlje i drugih relevantnih institucija zaduženih za merenja.

Prema godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, opštine sa najgorim kvalitetom vazduha u našoj državi su Užice, Valjevo, Subotica, Sremska Mitrovica i Kragujevac. Zabrinjavajuće, usled nedovoljnog broja merenja i obima podataka, iz tog izveštaja su izuzeti Kosjerić i Smederevo.

Svi ovi gradovi počivaju na razvijenoj teškoj i lakoj industriji koja, proizvodeći artikle za tržište, proizvodi i veliku količinu zagađujućih materija štetnih po zdravlje prirode i ljudi. Iz tog razloga je vrlo važno da njihovim stanovnicima aktuelne i razumljive informacije o stanju njihovog okruženja budu lako dostupne.

Lokalne samouprave u Srbiji su dužne da preko svojih zvaničnih internet prezentacija svakodnevno objavljuju podatke koje dobijaju iz lokalnih mreža za monitoring vazduha i da omoguće njihovu vidljivost i razumljivost. Ipak, to nije slučaj. Informisanje građana je, na lokalnom nivou, neadekvatno i neblagovremeno.

Istraživački napori Fraktalovog tima otkriće da li je situacija „na terenu“ odgovara ozakonjenom idealu.

Ukoliko se ustanovi da je obaveza informisanja građana o kvalitetu vazduha „mrtvo slovo“ u Zakonu, a podaci u ovoj oblasti „nepostejeće slovo“ na internet prezentacijama opština, radiće se na unapređenju transparentnog i odgovornog izveštavanja građana o stanju u životnoj sredini, te efikasnijoj implementaciji Arhuske konvencije u Srbiji.

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije se navodi da oko sedam miliona ljudi godišnje umre zbog izlaganja česticama iz zagađenog vazduha koje prodiru duboko u pluća i kardiovaskularni sistem, uzrokujući moždani udar, srčane bolesti, rak pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća i respiratorne infekcije.

Devet od deset osoba na planeti udiše prekomerno zagađen vazduh. Užičani, Valjevci, Subotičani, Mitrovčani, Kragujevčani, žitelji Kosjerića i Smederevčani ne spadaju u onu malu grupu srećnika koji imaju luksuz da žive život „punim plućima“, stoga bi trebalo da imaju olakšan pristup rezultatima monitoringa kvaliteta vazduha u njihovim opštinama, kao i zdravstvene preporuke kako da se zaštite u situacijama visokog nivoa zagađenja.

N.Đ.

Pridružite se sadnji 8 milijardi stabala i letujte besplatno na Baliju!

20.02.2019

agriculture-1793403_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Pomozite u sprečavanju globalnog zagrevanja i osvojite besplatan odmor! U ponudi su mnoge egzotične destinacije poput Puketa i Balija.

Udruženje “Osam milijardi stabala” je nastalo sa jednostavnom idejom: Ako ljudi mogu da uništavaju planetu, mogu i da joj pomognu da ponovo oživi! – i to kroz sadnju 8 milijardi stabala drveća. Članovi žele da kroz odgovorno poslovanje pruže primer drugim organizacijama, kompanijama i pojedincima.

U cilju da svoje članove nagradi besplatnim smeštajem na raznim lokacijama, ovo udruženje je uspostavilo saradnju sa mnogim hotelima širom sveta.

Za 20 dolara mesečno možete da postanete član “Osam milijardi stabala”, a udruženje će u vaše ime planetu obogatiti sa 10 sadnica. Na taj način istovremeno činite izuzetno korisnu stvar za opstanak planete i dobijate mogućnost besplatnog letovanja.

Ukoliko se priključite njihovoj mreži, neke od lokacija na kojima možete da odsednete besplatno od tri do sedam dana su Ko Samui, Puket, Tenerife i Bali.

Ipak, morate da platite lokalnu taksu u sobama, ali u odnosu na realnu cenu koju biste platili za prenoćište, i dalje prolazite neuporedivo jeftinije. Taksa iznosi oko 20 dolara dnevno, dok se cene smeštaja kreće oko 200 dolara za noć. Hoteli prosto žele da svoje slobodne kapacitete stave na raspolaganje onima koji žele da se pridruže ostvarivanju plemenite misije.

Još neke pogodnosti za članove udruženja, pored besplatnog odmora, su i prisustvovanje događajima za članove i 10 odsto popusta na sve proizvode koje “Osam milijardi stabala” nudi na svom sajtu, kao što su narukvice od recikliranog materijala. Potpuno su posvećeni ekološkim idejama i održivosti prilikom kreiranja pakovanja, rukovanja i transporta. Povrh svega, na svakih 8 milijardi prodatih artikala zasade dodatnih deset stabala.

Zagađenje vazduha predstavlja nevidljivog ubicu i ne poznaje granice!

20.02.2019

Šesnaest zastarelih termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavljaju zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Evropu, pri čemu većinu zdravstvenih posledica i troškova podnose građani Evropske unije – zaključak je novog izveštaja koji su danas zajednički predstavile organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), Sandbag, Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), Mreža za nadzor javnih finansijskih institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE Bankwatch) i Evropa bez uglja (Europe Beyond Coal). Ipak, Evropska unija raspolaže alatima za unapređenje javnog zdravlja, zaštitu života, uštedu zdravstvenih troškova i povećanje produktivnosti kako u Evropskoj uniji tako i u regionu Zapadnog Balkana.

Nova analiza zasnovana je na usaglašenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske komisije. Ona pokazuje da svake godine zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu dovodi do 3900 preuranjenih smrti, 8500 slučajeva bronhitisa kod dece, kao i do drugih hroničnih obolenja, čime se u Evropi prouzrokuje do 11,53 milijardi evra ukupnih zdravstvenih troškova.

Stare, neefikasne i tehnološki nezadovoljavajuće termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine emituju neverovatne količine zagađujućih materija u vazduh. Samo u 2016. godini, njih 16 je ispustilo u vazduh količinu sumpor dioksida (SO2) uporedivu sa količinom emitovanom iz ukupno 250 termoelektrana u Evropskoj uniji. Nivo zagađenja sitnim česticama (PM2,5 i PM10) i azotnim oksidima (NOx) jednako je alarmantan.

Zagađenje vazduha iz termoelektrana se ne zadržava unutar Zapadnog Balkana zbog čega Evropska unija podnosi veći deo zdravstvenih posledica. To podrazumeva 2013 preuranjenih smrtnih slučajeva, ukupno 36400 dana tokom kojih su deca trpela simptome astme, procenjenih 1418 bolničkih prijema i preko 600 hiljada izgubljenih radnih dana. Zemlje članice Evropske unije takođe podnose i veći deo zdravstvenih troškova, i to do 5,89 milijardi evra, dok je teret zagađenja vazduha iz termoelektrana koji podnose zemlje Zapadnog Balkana procenjen do 3,64 milijardi evra – godišnje.

“Zagađenje vazduha ne poznaje granice. Zagađenje vazduha u Evropi i dalje predstavlja nevidljivog ubicu. Značajan obim zagađenja vazduha sa Zapadnog Balkana stiže u Evropsku uniju. Ovo dodatno ugrožava već loš kvalitet vazduha u zemljama članicama Unije, što posebno otežava napore zemalja direktnih suseda regionu Zapadnog Balkana da ispune evropske standarde kvaliteta vazduha. Krajnje je vreme da donosioci odluka u Evropskoj uniji podrže napore za zaštitu čistog vazduha i dekarbonizaciju energetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi“, prokomentarisala je Vlatka Matković Puljić, viša savetnica u organizaciji HEAL za zdravstvo i energetiiku, a takođe i glavna autorka ovog izveštaja.

Sporazum o Energetskoj zajednici (Energy Community Treaty), čijom primenom se još od 2005. godine integrišu energetska tržišta Evropske unije i njenih suseda, predvideo je rok do 2018. godine za usklađivanje zapadno-balkanskih članica, odnosno potpisnica Sporazuma, sa regulativom Evropske unije u ovoj oblasti. Nažalost, suštinska akcija za uspostavljanje zdravijih energetskih sistema, realizaciju neophodnih investicija i dodatnog opremanja energetskih postrojenja širom Zapadnog Balkana je ili odložena ili naprosto izostala i ignorisana.

“Sagorevanje uglja u termoelektranama Zapadnog Balkana je opterećenje za javno zdravlje, klimu i privredu. Zato je u interesu svih Evropljana, u Evropskoj uniji i u zemljama Zapadnog Balkana – da se brzo obezbedi sprovođenje pravila Energetske zajednice, ali i napuštanje ove zagađujuće i zastarele tehnologije. To traži i da se klimatskoj akciji, kontroli zagađenja i kvalitetu vazduha dodeli veća važnost i značaj u okviru pristupa zemalja kandidata članstvu u Evropskoj uniji, koja se već posvetila obustavljanju emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Jednako, i zemlje Zapadnog Balkana treba da se posvete postepenom napuštanju uglja, ne samo zbog hroničnog zagađenja vazduha, već i zbog toga što je sagorevanje uglja među glavnim krivcima za klimatske promene”, rekao je Igor Kalaba, Koordinator za energetsku politiku u Jugoistočnoj Evropi u Evropskoj mreži za klimatsku akciju (CAN Europe).

Međutim, donosioci odluka u samom regionu Zapadnog Balkana ostaju rešeni da finansiraju i izgrade nove termoelektrane na ugalj, prevashodno uz podršku kineskih banaka, partnera koji se ne rukovode jednako visokim ekološkim i društvenim standardima kao većina drugih međunarodnih finansijskih institucija.

“Fosilna goriva nisu samo zdravstveni rizik već i finansijsko i ekološko opterećenje. Umesto trošenja sredstava na već zastarele tehnologije za proizvodnju energije, lideri Zapadnog Balkana treba da se okrenu budućnosti i ulažu u razvoj obnovljivih izvora energije. Time se kandidati za buduće članstvo u Evropskoj uniji usklađuju sa evropskim ciljevima dekarbonizacije i uklanjaju prepreke za buduće članstvo”, prokomentarisala je Joana Ćiuta (Ioana Ciuta), koordinatorka za energetiku u organizaciji CEE Bankwatch.

Izvor: HEAL

Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta

20.02.2019

landfill-1642754_960_720 — Foto: pixabay

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta, odnosno privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine u ovoj godini.

Cilj Konkursa je uklanjanje komunalnog, neopasnog, inertnog otpada odlaganog na divljim deponijama lociranim na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.

Predmet sufinansiranja su troškovi uklanjanja, odnosno primarna separacija ili drugi tretman otpada na mestu divlje deponije radi maksimalnog iskorišćavanja komunalnog otpada, utovar, transport i odlaganje, odnosno adekvatno zbrinjavanje na registrovanim deponijama, kao i nadzor nad uklanjanjem divljih deponija.

Pravo da konkurišu imaju jedinice lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koja se dodeljuju po ovom konkursu je 10.000.000 dinara, a bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50 odsto ukupno prihvatljivih troškova.

Maksimalan iznos po jednoj prijavi može biti 1.000.000 dinara.

Konkurs je otvoren zaključno sa 15. martom ove godine.

Milisav Pajević

Zbog radova na mreži sremska strana Novog Sada bez vode

20.02.2019

tap-česma-voda-kuhinja — Foto-ilustracija: Pixabay

Zbog planiranih radova Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije bez vode će danas od osam do 18 sati ostati delovi sremske strane Novog Sada.

Vode neće imati naselje Bukovac, Petrovaradinska naselja – Karagača, Širine, Puckaroš, Zanoš, Petrovaradinska tvrđava, Ribnjak i potez oko Ulice Kamenički put, deo Sremske Kamenice ograničen ulicama Vojvode Putnika, Zmaj Jovinom i Ulicom Lole Ribara do Paragovskog puta uključujući i centar Sremske Kamenice, kao i naselje Marko Orešković.

Takođe, bez vode će ostati i kamenička naselja Tatarsko brdo, Čardak, Livade, Glavica i Mišeluk.

Institut u Sremskoj Kamenici će imati stalno i kontinuirano snabdevanje vodom i biće izuzet od isključenja.

Kako je saopštilo JKP “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad, raspored cisterni sa pijaćom vodom će biti naknadno objavljen.

Milisav Pajević

U Pančevu povećana zagađenost vazduha

20.02.2019

U Pančevu je ovih dana zabeleženo povećano prisustvo zagađujućih materija u vazduhu, dok su u pojedinim delovima grada koncentracije PM10 čestica bile i do pet puta veće od dozvoljenih.

Zagađenje je bilo najveće u toku noći.

„Ono što je zabrinjavajuće jeste da su granične vrednosti prekoračene u prethodna tri dana.

Na mernom mestu Zavoda za javno zdravlje automatski monitoring je pokazao da su vrednosti PM10 čestica 16. februara bile 187 mikrograma po metru kubnom, 17. februara su bile 257 i 18. februara 30, to je pet do šest puta veće od prosečne vrednosti”, kaže doktorka Dubravka Nikolovski iz pančevačkog Zavoda za javno zdravlje.

Čestice utiču na respiratorni sistem ali i na kardiovaskularna oboljenja. Posebne zaštite nema. Najveći zagađivači su saobraćaj, industrija i ložišta.

„Ono što stalno naglašavam, kada vidite takvo vreme, ako osetite onaj težak miris vazduha, smog kako zovemo, najbolje je ostati u kući ukoliko nemate preke potrebe da izlazite. PM10 čestice ne samo da utiču na respiratorne organe već i vrlo često mogu uticati na kardio-vaskularni sistem, tako da u danima kada su povećane ove vrednosti mi možemo da očekujemo da će i u bolnici biti više pacijenata koji će se javljati ne samo sa respiratornim tegobama, već to mogu biti i češći infarkti srca i mozga”, objašnjava dr Nikolovski.

Česta su zagađenja česticama bila i u toku prošle godine, više od 140 dana zabeleženo je prekoračenje granične vrednosti od 35 koliko je dozvoljeno.

Izvor: RTV (Aleksandra Vlajić)

Milisav Pajević

Leskovac uskoro dobija pet biciklarnika

19.02.2019

d0d12f6cae89ab7a29b463b68c032fcd_L — Foto: Grad Leskovac

Na konferenciji za medije održanoj povodom postavljanja trafostanice kod hale „Partizan“ direktor JP „Urbanizam i izgradnja” Novica Nikolić najavio je da će u narednim danima započeti postavljanje klupa, biciklarnika i kanti na teritoriji grada.

„Iz budžeta Grada Leskovca izdvojeno je 1,5 miliona dinara za nabavku dvanaest klupi, pet biciklarnika i trideset i dve betonske kante koje će biti postavljene u centru grada.

Ovom prilikom želim da apelujem na sve građane da ne uništavaju zajedničku imovinu, već da čuvaju ono što imamo“, rekao je direktor JК „Urbanizam i izgradnja“ Novica Nikolić.

Milisav Pajević

Niš i GIZ započeli saradnju na polju energetske efikasnosti u javnim zgradama

19.02.2019

20190214_121434-1-1024x576 — Foto: Grad Niš

Jedna od prvih lokalnih samouprava u Srbiji koja je izrazila čvrstu opredeljenost za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru javnih zgrada je Grad Niš.

Prvi korak ka tom cilju je pregled i analiza trenutnog stanja školskih objekata, a zatim i procena potencijalnih ušteda energije, predlog adekvatnih mera za njihovu energetsku sanaciju, te definisanje narednih koraka i nosilaca aktivnosti.

Prema procenama, u Srbiji ima oko 6500 škola i vrtića, od kojih je najveći broj građen sedamdesetih i osamdesetih godina.

Većina zgrada ima neodgovarajuću toplotnu izolaciju, zastarele sisteme grejanja i hlađenja i značajna strukturna oštećenja prouzrokovana neadekvatnim održavanjem.

Sa druge strane studije koje su rađene u okviru Projekta srpsko-nemačke razvojne saradnje, poput Nacionale tipologije škola i vrtića, ukazuju da investicije u mere energetske fikasnosti u školama imaju veliki potencijal za uštedu energije i smanjenje emicije CO2.

U tom smislu, Gradonačelnik Niš-a, Darko Bulatović, i vođa GIZ sektora za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, dr Štefan Hajek (Stephan Heieck), potpisali su Memorandum o saradnji, čime je i zvanično obeležen početak saradnje na polju energetske efikasnosti u javnim zgradama, sa posebnim akcentom na škole.

Na ovaj način Grad Niš će biti među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji (uz Кraljevo, Pančevo, Priboj, Bajinu Baštu, Užice itd.) koji će primenom Кalkulatora za analizu potencijala primene EE mera na školske objekte, koji u osnovi ima „cost-benefit” pristup, kreirati prioritetne liste školskih objekata za energetsku sanaciju.

Ovako kreirane prioritetne liste su dobar i čvrst oslonac za planiranje različitih programa sanacije, ali i apliciranje u dostupnim donatorskim i nacionalim fondovima za unapređenje energetske efikasnosti.

Memorandum predviđa blisku saradnju GIZ-a i Grada Niša u oblasti energetike i energetske efikasnosti, pri čemu je planirano da aktivnosti obuhvaćene Memorandumom budu sprovedene do kraja 2019. godine.

Milisav Pajević

Beogradska „Gradska čistoća“ apeluje na građane da ne bacaju žar u kontejnere

19.02.2019

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ apeluje na sugrađane koji za grejanje koriste čvrsta goriva, da ne ubacuju u kontejnere žar, jer vatra veoma brzo zahvata kompletan sadržaj kontejnera što ne samo da prouzrokuje njihovo uništavanje, već može da ugrozi i bezbedost sugrađana.

Za samo nekoliko meseci grejne sezone, zbog nemarnosti sugrađana uništi se više stotina kontejnera, ali i korpica za smeće postavljenih na ulicama Beograda.

Podsećamo sugrađane da su sudovi za otpad gradski inventar koji pripada svim Beograđanima i da zajedno treba da se potrudimo da taj inventar, koji nam je svima neophodan, i očuvamo.

Milisav Pajević

Za Crnu Goru uspostavljanje sistema monitoringa voda najveći izazov

19.02.2019

Uspostavljenje sistema monitoringa predstavlja najveći izazov u okviru sistema upravljanja vodama, kako za državne, tako i za naučne institucije, smatra profesor Prirodnomatematičkog fakulteta, Vladimir Pešić.

Upravljanje vodama je jedna od podoblasti u okviru pregovaračkog Poglavlja 27, koje je Crna Gora otvorila u decembru.

Pešić je agenciji MINA, na pitanje koji su najveći izazovi kada je ta oblast u pitanju, rekao da Okvirna direktiva o vodama (WFD) predstavlja osnovu za definisanje sistema upravljanja vodama u Evropi.

„U okviru sistema upravljanja vodama, uspostavljanje sistema monitoringa voda predstavlja prvi korak i verovatno najveći izazov, kako za državne institucije čija je to obaveza, tako i za naučne institucije“, kazao je Pešić.

Kako je naveo, dva glavna izazova kad je reč o monitoringu su transparentnost, koja govori o kapacitetu institucija da poštuju standarde u toj oblasti i omoguće svim zainteresiranim stranama uvid u monitoring, i drugo je kvalitet podataka.

„Kvalitet podataka je moguće jedino postići angažovanjem referentnih naučnih timova i stručnjaka iz ove oblasti“, istakao je Pešić.

On je podsetio da se u Evropskoj uniji (EU), u okviru svakog projekta koji ima uticaj na životnu sredinu, moraju predvideti značajna sredstva za monitoring, zato što su kvalitet podataka i pravo javnosti da ima tačne i nedvosmislne podatke osnova bilo koje strategije zaštite vodnih resursa.

„Sredstva koja se izdvajaju za monitoring i zaštitu životne sredine u EU, a koja često idu i do deset odsto vrednosti projekata, omogućavaju rad velikog broja naučnih institucija i timova, otvaraju radna mjesta što, naravno, ima pozitivan efekat na ekonomiju“, precizirao je Pešić.

Na pitanje kako ocenjuje odnos Crne Gore prema vodnim, i uopšte prirodnim resursima, i može li se, na primjeru devastacije zaštićene reke Tare prilikom gradnje autoputa, govoriti o odgovornom odnosu,

Pešić je rekao da odgovoran odnos prema prirodnim resursima znači odgovoran odnos prema bidiverzitetu koji je u fokusu velikog broja direktiva EU.

On je podsetio da je Crna Gora prihvatila da poštuje te direktive kao deo svoga puta prema dostizanju EU standarda.

„Ovo u praksi znači da u fazi planiranja kapitalnih zahvata na životnu sredinu treba uključiti stručnjake iz ove oblasti što, nažalost, nije bio slučaj kad je reč o Tari, ali i drugim projektima u Crnoj Gori“, kazao je Pešić.

Pešić je kazao da svaki zahvat ima uticaja na živi svijet, i to je nemoguće izbjeći.

On je rekao da je, kao naučnik koji istražuje biodiverzitet, imao prilike da opisuje endemične vrste ne samo iz Crne Gore, već i iz Nemačke, Holandije, Francuske i Italije.

Kako je naveo, i u tim državama se grade autoputevi i naravno da postoji uticaj na živi svijet, uključujući i vrste koje je otkrio, a žive u rijekama u tim državama.

„Ali u tim državama postoje standardi koji su jednostavni, a to je da uključite stručnjake u proces planiranja da bi dali predloge mjera za smanjivanje uticaja, da uradite monitoring na način kao što sam spomenuo – da bude kvalitetan i transparentan“, pojasnio je Pešić.

On je dodao da ti stručnjaci moraju biti izabrani isključivo na osnovu njihove naučne referentnosti, a ne na osnovu nečije „podobnosti“.

„Kao veoma pozitivan korak vidim odluku Ministarstva održivog razvoja i turizma da krene sa monitoringom rijeke Tare koji će se raditi mjesečnom dinamikom. Ovo će omogućiti da imamo kvalitetne i transparentne naučne podatke“, rekao je Pešić.

On je kazao da vjeruje da aktivnosti Ministarstava održivog razvoja i turizma i poljoprivrede, koja rade na pripremi monitoringa voda Crne Gore shodno preporukama Okvirne direktive o vodama, idu u pravcu politike očuvanja vodnih resursa.

Izvor: MINA/RTCG

Milisav Pajević

Čak 88 odsto građana podržava zabranu gajenja i ubijanja životinja radi krzna!

19.02.2019

rabbits-255689_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema najnovijim istraživanjima, čak 88% građana Srbije podržava odluku države da od 1. januara 2019. godine zabrani gajenja i ubijanje životinja radi proizvodnje krzna. U poslednjoj deceniji ova podrška je porasla za blizu 20 procentih poena, prenosi neprofitna organizacija za dobrobit životinja ORCA.

Podrška građana ovoj odluci države, za koju se ORCA zalagala deceniju i po, i dalje raste, što potvrđuju i rezultati istraživanja koje je, na zahtev ORCA, sproveo Ipsos Strategic Marketing tokom januara 2019. godine. Prema ovom istraživanju, čak 88 odsto građana Srbije podržava zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna, što je za blizu 20 procentnih poena više nego 2010. godine, kada je prvi put ispitivan stav javnog mnjenja po ovom pitanju. Istraživanje je pokazalo da skoro ne postoje nikakve razlike u stavovima građana u odnosu na pol, obrazovanje, mesto stanovanja (urbana ili ruralna sredina). Takođe, procenti su veoma slični kada se posmatraju podaci sa teritorije Vojvodine, Beograda i uže Srbije.

Iako je od 1. januara 2019. godine zakonski zabranjeno uzgajanje i ubijanje životinja isključivo radi proizvodnje krzna, predstavnici krznarske industrije i dalje pokušavaju da, lobiranjem kod političara, izdejstvuju ukidanje ove odluke i tako omoguće preživljavanje industrije koja je, iz ekonomskih i ekoloških razloga, ukinuta u mnogim evropskim zemljama.

„Očigledna promena svesti javnosti po ovom pitanju i razumevanje razloga zbog kojih je bilo važno zakonom zabraniti ovu delatnost, posledica su višegodišnjeg zalaganja ORCA, građana, medija i brojnih drugih organizacija koji su uticali na to da ova zakonska zabrana i bude uvedena“, izjavio je ovim povodom Elvir Burazerović, direktor ORCA.

Zabrana gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna u Srbiji propisana je Zakonom o dobrobiti životinja još 2009. godine, a njeno stupanje na snagu odloženo je 10 godina kako bi oni koji se bave ovom delatnošću mogli da prilagode svoje poslovanje. Nakon isteka ovog roka, odluke države i visoke podrške građana ovoj odluci, nema mesta daljem odlaganju primene zakona.

Podsetimo se argumenata

Razloga za ukidanje gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna ima mnogo. Oni su pre svega ekološke i etičke prirode. Industrijsko gajenje krznašice nemoguće je sprovoditi na human način, a količina leševa i opasnih hemikalija koje se koriste u ovoj industriji trajno zagađuju životnu sredinu. Čak 100 činčila je potrebno ubiti da bi se napravio samo jedan kvadratni metar kvalitetne bunde! Pored toga, s obzirom na veoma mali broj farmi, od kojih je još manji broj onih koje rentabilno posluju, teško je govoriti o bilo kakvim ekonomskim koristima za državu. Jedna od dve veće firme koje se bave gajenjem ovih životinja od 2010. do 2014. uplatila je svega 607.000 dinara u budžet!

Imajući u vidu ove činjenice, kao i rastuću zabrinutost javnosti za dobrobit ovih životinja, ali i negativne ekološke uticaje krznarske industrije evidentna je tendencija ukidanja ove „prljave“ industrije širom evropskog kontinenta.

Gajenje životinja radi proizvodnje krzna zabranjeno je u sledećim zemljama: Velika Britanija (2000), Austrija (2004), Slovenija (2013), BJR Makedonija (2014), Hrvatska (2018), Luksemburg (2018), Češka (2019). Pored toga, sledeće zemlje usvojile su zabrane koje će stupiti na snagu u narednih nekoliko godina: Belgija (2023), Holandija (2024), Norveška (2025) i Bosna i Hercegovina (2029).

Istovremeno, neke evropske zemlje propisale su rigorozne uslove za ovu delatnost i na taj način dovele do toga da uzgoja krznašica u tim zemljama više i nema (Švajcarska, Švedska, Danska, Španija). Nemačka je 2017. godine usvojila veoma stroga pravila u vezi sa gajenjem krznašica i očekuje se da će se 2022. godine industrija u potpunosti ugasiti jer neće biti profitabilna.

Šta će nova pravila EU o organskoj proizvodnji značiti proizvođačima u Srbiji?

19.02.2019

blue-1326154_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U naredne dve godine očekuje se donošenje niza uredbi koje će detaljnije definisati organsku proizvodnju, kontrolu, serfifikaciju, kao i obeležavanje organskih proizvoda. Novi propisi Evropske unije počeće da se primenjuju od 1. januara 2021.

Šta će nove odredbe EU značiti za proizvođače organske hrane u Srbiji?

Iz Ministarstva navode da će harmonizacija propisa iz oblasti organske proizvodnje sa propisima Unije olakšati srpskim proizvođačima pristup evropskom tržištu, te najavljuju usvajanje izmena i dopuna Pravilnika koji se odnose na kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje.

Urediće se jedna nova oblast u organskoj proizvodnji vina i propisaće se tehnološki postupci prerade i supstance.

Izmenama i dopunama Pravilnika revidiraće se spisak aktivnih supstanci u sredstvima za zaštitu bilja koje su dozvoljene za upotrebu u organskoj proizvodnji. S obzirom na to da na našem tržištu ne postoji veliki broj sredstava za ovu svrhu, proširivanje liste dozvoljenih supstanci će olakšati proizvođačima.

U Ministarstvu pojašnjavaju da će nove mere EU, zahvaljujući pooštrenoj predostrožnosti i detaljnijim proverama, pomoći da se ojača kontrola. Još jedna novina je da godišnja terenska inspekcija neće biti obavezna za sve, već će se bazirati na analizi rizika.

U skladu sa novim propisima, uprotreba prirodnih aroma u preradi biće izuzetno ograničena, odnosno moći će da se koriste samo prirodni ukusu koji potiču iz navedenih proizvoda. Na primer, “prirodna aroma limuna” znači da je aroma najmanje 95 odsto dobijena od limuna.

Radi intenzivnijeg razvoja država daje podsticaje koji su 2019. višestruko uvećani u odnosu na 2018. godinu.

Izvoz organskih proizvoda iz Srbije premašuje 23 miliona godišnje. Srbija najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, Italiju i Francusku i to smrznute organske maline, kupine, šljivu i koncentrat jabuke. Primetan je i rast površina pod organskom proizvodnjom.

Norveška novčano nagrađuje napore Indonezije da smanji krčenje šuma i emisije ugljen-dioksida!

19.02.2019

omer-rana-503225-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Omer Rana)

Indonezija je saopštila da je tokom 2017. godine umanjila proizvodnju štetnih gasova i krčenje šuma. Iako je dostignuće samo po sebi pohvalno, ono za Indonežane pored zdravijeg prirodnog okruženja povlači i novčanu dobit – nakon što brojke budu nezavisno analizirane, Norveška će ovoj ostrvskoj azijskoj zemlji isplatiti za oko 4,8 miliona tona ugljen-dioksida.

Indonezija i Norveška su 2010. sklopile partnerstvo za borbu protiv klimatskih promena i očuvanje šumskih kapaciteta.

Norveška međunarodna inicijativa za klimu i šume sklopljena sa Indonezijom je podeljena u nekoliko faza. Prve dve su bile usmerene na izmenu nacionalnih zakonodavnih propisa i okvira kako bi se zaustavila seča drveća. Okosnica treće faze je upravo naplata dela sniženih emisija ugljen-dioksida.

Nordijci su obećali da će, u skladu sa postignutim rezultatima, saborcima iz Azije pružiti finansijski podstrek u iznosu od gotovo jedne milijarde evra (više od 883 miliona evra). Oko 13 odsto obećanih sredstava do sada je utrošeno na pomoć u procesu unapređivanja indonežanskog zakonodavstva na polju ublažavanja klimatskih promena i deforestacije. U nekoliko prethodnih godina, vlasti su uvele nekoliko korektivnih mera, kao i zabranu uništavanja prašuma i tresetišta.

Indonežani su prvi put u toku višegodišnje saradnje dve zemlje ostvarili pravo na isplatu za smanjeni nivo ispuštanja zagađujućih materija u atmosferu.

“Odvažne mere rezultovale se značajnim smanjenjem krčenja drveća, razaranja šumskih potencijala i emisija gasova sa efektom staklene bašte”, kazala je ovim povodom ministarka životne sredine i šuma Indonezije Siti Nurbaja Bakar, izraživši zadovoljstvo sporazumom o podsticajima na bazi ostvarenih rezultata.

Njen kolega iz Skandinavije Ula Elvestuen, zadužen za klimu i životnu sredinu Norveške, takođe smatra da su smele reforme urodile plodom. “U slučaju daljeg pada rašumljvanja, spremni smo da povećamo godišnje isplate kako bismo nagradili uspeh Indonezije i podržali njen trud”, zaključio je Elvestuen.

Pročitajte još:

Norveška – prva država koja je zabranila krčenje šuma

Indonezijom se prostire treća najveća tropska prašuma. Ova država se svrstava među najveće svetske proizvođače štetnih gasova usled seče drveća i upropaštavanja tresetnih staništa. Indonezija je pred sebe postavila ambiciozni zadatak da do 2030. emisije smanji za 41 odsto. U ovoj nameri joj, pored Norveške, podršku pružaju i mnogi drugi međunarodni partneri.

Suzbijanje krčenja šuma smatra se ključnim faktorom za ostvarivanje ciljeva postavljenih u Pariskom sporazumu o klimi kako bi se porast temperature ograničio na ispod 2 stepena u poređenju sa predindustrijskim dobom. Norveška neće koristiti smanjenja emisija iz Indonezije da bi izvršila svoje klimatske obaveze.

Jelena Kozbašić

Seminar za poljoprivrednike o invazivnim biljnim vrstama održan u Kanjiži

19.02.2019

Kanjiza16.02.2019-2 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

U skupštinskoj sali opštine Kanjiža, održan je Seminar za poljoprivrednike o invazivnim biljnim vrstama u okviru projekta „Zaštita prirode od invazivnih biljnih vrsta“ koji se realizuje u okviru drugog poziva Intereg – IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija.

Seminar je bio namenjen poljoprivrednicima iz okoline iz Kanjiže u blizini zaštićenih područja Selevenjske pustare, Subotička peščara u cilju edukacije o značaju praćenja i suzbijanja invazivnih biljnih vrsta, posebno ambrozije.

Na početku seminara prisutne je ispred domaćina, pozdravio predsednik Skupštine opštine Kanjiža, Miloš Kravić.

Ispred Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, vodećeg partnera na projektu, mr Tatjana Đurić, koordinator projekta, prezentovala je cilj projekta, projektne aktivnosti i dosadašnje rezultate u projektu.

Prisutnima se zatim obratio prof. dr Andraš Palkovič dekan Fakulteta za hortikulturu i ruralni razvoj, Univerziteta Džon von Nojman iz Kečkemeta, koji je predstavio dosadašnje rezultate projekta kao projektni partner iz Mađarske.

Rezultate monitoringa koncentracije polena invazivnih biljnih vrsta prezentovao je dr Predrag Radišić sa Prirodno matematičkog fakulteta, Departmana za biologiju, a rezultate analize banke semena u zemljištu prezentovala je Nataša Samardžić, ispred Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad. Igor Staničić iz Ciklonizacije predstavio je načine suzbijanja ambrozije na četiri zaštićena područja u pograničnom regionu: Selevenjske pustare, Ludaško jezero, Subotička peščara i Park prirode Palić.

Vrednost ovog IPA projekta, čija realizacija je počela u januaru prošle godine i čiji je vodeći partner Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, iznosi oko 290 hiljada evra, od čega sa 85 odsto sredstava učestvuje EU fond. Planiran završetak realizacije očekuje se krajem septembara 2019. godine.

Osnovni cilj projekta je smanjenje rizika po životnu sredinu i sprečavanje negativnih efekata klimatskih promena u zaštićenim područjima u graničnom regionu Mađarske-Srbija, sprovođenjem zajedničkih akcija u praćenju i mapiranju invazivnih biljnih vrsta i suzbijanju ambrozije.

U Vojvodini su obuhvaćena četiri zaštićena područja u pograničnom regionu: Selevenjske pustare, Ludaško jezero, Subotička peščara, i Park prirode Palić, a u Mađarskoj Nacionalni park Kiškunšag kod Kečkemeta.

Očekivani rezultati projekta ogledaće se kroz uspostavljen sistem monitoringa invazivnih biljnih vrsta, kao i suzbijenu ambroziju u pograničnom regionu na ukupno 270 hektara.

Projekat treba da doprnese podizanju svesti u ovoj oblasti i uspostavljanju EKO mreže znanja i iskustava.

Milisav Pajević

Predstavljen ekološko – edukativni film „Čari prirode kragujevačke kotline”

19.02.2019

Čari prirode Kragujevačke kotline je petnaesti po redu dokumentarni film realizovan u saradnji Udruženja srpsko – rumunskog prijateljstva „Riznica“ i ekologa iz Rumunije i Srbije, podržan od strane Ambasade Rumunije u Srbiji, rumunske županije Timiš i pod pokroviteljstvom grada Kragujevca.

„Dugogodišnji kvalitetan rad Riznice i drugih udruženja koja se bave zaštitom životne sredine grad Kragujevac godinama podržava.

Iako je reč o ne tako velikim sredstvima sva ta udruženja nam kroz svoje projekte višestruko vrate. Isto je i sa filmom koji danas imamo priliku da pogledamo.

Smatram da je u ovih dvadeset minuta spakovano mnogo više od prirodnih lepota i tradicije.

Ovaj film ima i neprocenjivu edukativnu vrednost za mlade i decu školskog uzrasta jer predstvalja ne samo upoznavanje sa gradom i prirodnim bogatstvom okoline već se bavi i očuvanjem i zaštitom prirode”, rekao je Zoran Prokić, član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine i podsetio članove ekoloških udruženja da će konkurs za ovu godinu biti raspisan tokom marta.

Ekološko –edukativni film obrađuje 35 prirodnih retkosti koje postoje na području kragujevačke kotline i doprinosi zaštiti biodiverziteta na ovim prostorima.

Istraživanjem smo saznali da na ovom području postoji šest pećina, veliki broj vodopada i drugih prirodnih, sačuvanih vrednosti.

Poruka koju smo filmom želeli da pošaljemo je da svi zajedno moramo da radimo i funkcionišemo u jedinstvenom sistemu zaštite biodiverziteta.

Milisav Pajević

1...947948949...1,670 Page 948 of 1,670

Podsetimo se argumenata

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM