Ko se boji klime još? Istraživanje pokazalo da se ljudi najviše plaše klimatskih promena

12.02.2019

climate-change-3835520_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživački centar “Pew” je sproveo istraživanje o tome koja međunarodna pretnja uliva najveći strah stanovnicima. Pobedu su odnele klimatske promene.

Od dvadeset šest država obuhvaćenih studijom, njih trinaest se složilo da se najviše boje globalnog zagrevanja. Ozbiljne glavobolje građanima u osam zemalja zadaje Islamska Država. Jedna od velikih briga je i sajber terorizam koji je izabralo četiri države. Poljaci su najzabrinutiji zbog američkog i ruskog uticaja i moći.

Tokom poslednjih godina, postotak ispitanika koji su zabrinuti zbog klimatskih promena je porastao sa 56 odsto u 2013. na 63 odsto u 2017. da bi tokom prošle godine skočio na 67 odsto. Generalno gledano, rast temperatura predstavlja najveću pretnju za većinu ljudi koji su učestvovali u istraživanju, bez obzira na njihovu zemlju prebivališta.

Najviše zastrašeni globalnim zagrevanjem su Grci (90 odsto), Francuzi (83 odsto), Meksikanci (80 odsto) i Japanci (75 odsto).

Pored Grčke, Francuske i Meksika, u periodu od 14. maja do 12. avgusta 2018, ispitivanje je bilo sprovedeno i u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Španiji, Švedskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Rusiji, Australiji, Indoneziji, Japanu, Filipinima, Južnoj Koreji, Keniji, Nigeriji, Južnoj Africi, Argentini i Brazilu.

Bilo je ukupno 27.612 učesnika.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Aplikacija AirCare za praćenje zagađenja vazduha u Srbiji

12.02.2019

Zagađenje, Auspuh, Automobil — Photo: Pixabay

Inicijativa „Ne davimo Beograd“ saopštila je danas da je neophodno poboljšanje javnog prevoza i ozelenjavanje grada kako bi se smanjilo zagađenje.

Kako se navodi u saopštenju, Inicijativa je navela da je potrebno poboljšanje javnog prevoza, masovno ozelenjavanje i pošumljavanje grada, kao i promocija održive urbane mobilnosti i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kako bi se situacija sa zagađenjem vazduha poboljšala.

– U mesecima iza nas merne stanice širom Beograda, ali i u mnogim gradovima u Srbiji beležile su ekstremno visoke koncentracije čestica prašine u vazduhu. Beograd se čak u jednom trenutku našao na prvom mestu liste zagađenih gradova, navela je Inicijativa i dodala da su „umesto odlučne reakcije nadležnih, dobili samo ignorisanje ili umanjivanje problema.

Inicijativa je zajedno sa programerom iz Makedonije Gorjanom Jovanovskim omogućila srpsku verziju aplikacije za telefon AirCare koju može preuzeti svaki korisnik mobilnog telefona i uveriti se u kvalitet vazduha u Beogradu.

– U Makedoniji ovaj korisni softver ima već više od sto hiljada preuzimanja i odličan je alat u borbi za podizanje svesti građana o ovom problemu i sprečavanje njegovog ignorisanja, navela je Inicijativa.

Aplikacija AirCare predstavlja podatke sa više od 65 republičkih mernih stanica širom zemlje i preko nje se građani u svakom trenutku mogu informisati o trenutnoj zagađenosti vazduha u njihovom mestu, i to prisutnost PM 10 i PM 2.5 čestica, zatim ugljen-monoksida, ozona, azot-dioksida, sumpor-dioksida, kao i AQI – Air Quality Index (indeks, to jest sumarni kvalitet vazduha).

– Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da u Srbiji tokom jedne godine prerano umre više od 7.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha, što je neslavno drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha, saopštila je Inicijativa i dodala da na taj način žele da još jednom ukažu na ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze gradovi u Srbiji.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Grenlanđani će imati pesak za izvoz

12.02.2019

greenland-grenland — Foto-ilustracija: Pixabay

Zbog globalnog zagrevanja, koje topi ogromnu ledenu površinu i spira velike količine taloga u more, Grenland bi uskoro mogao da počne da izvozi pesak, zaključak je najnovije studije naučnika iz Danske i Sjedinjenih Američkih Država.

Vođa istraživanja Mete Bendiksen sa Univerziteta Kolorado je objasnila da topljenje leda možemo da zamislimo kao ogromnu slavinu kroz koju se pesak izliva na obalu.

Studija pod naslovom Obećanja i opasnosti od eksploatacije peska na Grenlandu pokazala je da bi pesak Grenlandu mogao da donese neočekivanu korist od klimatskih promena. Zemlja bi uskoro mogla da proceni rizike obalnog rudarstva, naročito po ribarstvo.

Svetska potražnja za peskom je u 2017. godini iznosila 9,55 milijardi tona, sa tržišnom vrednošću od 99,5 milijardi dolara. Zbog povećanog obima potrošnje i moguće nestašice, predviđa se da će potražnja neprestano rasti.

Tim danskih i američkih istraživača je istakao da je pesak trenutno jeftin resurs, ali da će postati skup i da bi mogao da se koristi za ojačavanje obala i plaža koje su pod rizikom od porasta nivoa mora. Na Grenlandu već postoji lokalna eksploatacija peska za domaću građevinsku industriju.

Oko 81 odsto Grenlanda je pokriveno ledom, poznatim kao Grenlandski ledeni pokrov. Rastuće globalne temperature rastapaju ledeni pokrivač, u kome se nalazi toliko vode da bi se njegovim topljenjem globalni nivo mora podigao za oko sedam metara.

Potpisan Memorandum o zaštiti vodozahvata Ćelije

12.02.2019

Grad Kruševac i opštine Brus, Blace i Aleksandrovac potpisale su Memorandum o zaštiti vodozahvata Ćelije.

Prioritet lokalnih samouprava je izgradnja pogona za prečišćavanje otpadnih voda i reka Blatašnice i Rasine koje se ulivaju u jezero.

Do 2022. godine izgradiće se dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Blacu i Brusu.

Ovaj projekat vredan 11,5 miliona evra finasiraće se iz IPA programa.

Glavni donator je Vlada Kraljevine Švedske.

Formirana je radna grupa i urađena projektna dokumentacija o integralnom upravljanju vodama.

Cilj je, da se na duži rok obetbede dovoljne količine pijaće vode.

Plan je, da se u narednih nekoliko godina, izgrade postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i u Aleksandrovcu, Trsteniku, Ćićevcu i Varvarinu.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Srpske kompanije na Međunarodnom sajmu organske hrane Biofach

12.02.2019

Privredna Komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Organica i GIZ-a, prvi put organizuju nastup domaćih kompanija na Međunarodnom sajmu organske hrane Biofach 2019, koji će se održati u nemačkom gradu Nirnbergu od 13. do 16. ove godine.

U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 metra kvadratna, devet domaćih kompanija predstaviće širok asortiman proizvoda – od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrznutog voća i povrća, preko proizvoda od žitarica i uljarica do sirća i snekova.

Na sajmu Biofach 2019 izlažu: Ecoagri Serbia, Bela Crkva; Suncokret, Hajdukovo; Drenovac, Arilje; Zadrugar, Ljubovija; All Natural Foods, Nova Pazova; Den Juro Organic, Beograd; Jovanjica, Beograd; Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

Milisav Pajevič

Vodostaji na rekama u Vojvodini u opadanju

12.02.2019

Vodostaji na rekama na teritoriji AP Vojvodine trenutno su u opadanju ili stagnaciji.

Vodostaj reke Tise stagnira, Dunav je u stagnaciji i manjem opadanju, dok je vodostaj Save u opadanju.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) prognozira da će takvo stanje biti i u naredna četiri dana.

Nivo ovih reka u Vojvodini u domenu su srednjih ili srednje visokih za februar.

Milisav Pajević

Duško Marković: Crna Gora postaje regionalno energetsko čvorište

11.02.2019

DuškoPVCG — Foto: Kabinet predsednika Vlade Crne Gore

Energetski sektor u Crnoj Gori ima ozbiljan potencijal i velike razvojne šanse posebno u oblasti obnovljivih izvora energije, ocenjeno je na sastanku predsednika Vlade Crne Gore Duška Markovića i predstavnika nemačke grupe WPD.

Ukazujući na ohrabrujuće ekonomske parametre i uspehe u ekonomskoj politici Vlade Crne Gore, premijer Marković je kazao da, kroz kredibilne strane investicije, želimo da valorizujemo potencijale u energetici i u tom kontekstu dragocenim ocenio interesovanje WPD-a, grupe koja je dominantno fokusirana na razvoj i finansiranje vetroelektrana.

Na sastanku je ocenjeno da celo crnogorsko zaleđe ima mogućnosti za izgradnju vetroelektrana te da će Vlada raditi na identifikaciji lokacija i stvaranju prilika za razvoj.

– Crna Gora postaje regionalno energetsko čvorište, kazao je premijer i dodao da je Vlada stavila moratorijum na politiku subvencioniranja električne energije dobijene iz obnovljivih izvora.

Direktor WPD-a za Evropu Andreas Šole kazao je da oni žele da investiraju u Crnu Goru, da imaju znanja i mogućnosti s obzirom na to da su u celoj Evropi instalirali oko 4.500 megavata vetrogeneratora. Ukazali su na benefite iskorišćavanja energije vetra s obzirom na tehnološke inovacije u toj oblasti i snižavanje cena proizvodnje takve energije.

Predsednik Marković je kazao i da Crna Gora želi da razvija sveukupno strateško partnerstvo sa Nemačkom, kako na političkom tako i na ekonomskom planu. Sa takvim opredeljenjem saglasio se i ambasador Nemačke u Podgorici Robert Veber koji je prisustvovao sastanku.

Milisav Pajević

Usvojena naknada za obnovljive izvore energije

11.02.2019

Vlada Republike Srbije je na poslednjoj sednici donela Uredbu o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2019. godini, koja će i ove godine iznositi 0,093 dinara po kilovat satu.

Ova naknada biće prikazana kao posebna stavka na računu za utrošenu električnu energiju i njom se subvencioniše proizvodnja struje iz energije vetra, sunca, biomase, biogasa, malih hidroelektrana i drugih, a u skladu sa Zakonom o energetici i podzakonskim dokumentima.

Naknadu za podsticaj obnovljivih izvora energije plaćaju svi potrošači u Srbiji.

Milisav Pajević

Francuska prva uvodi zabranu pet pesticida koji škode pčelama

11.02.2019

annie-spratt-418641-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Francuska je prva zemlja koja se odvažila na zabranu pet pesticida štetnih za pčele. Kolonije ovih insekata umiru u ekološki i ekonomski neprihvatljivom procentu, a naučnici, kao na glavnog krivca za njihov pomor, upiru prstom na vrstu pesticida – neonikotinoide. Oni podjednako štete i pčelama samicama i medonosnim pčelama, a njihovi tragovi su pronađeni i u uzorcima meda.

Prvi koraci zaštite populacije pčela preduzeti su još prošle godine i to kada je Evropska unija zabranila tri vrste pesticida. Ova odluka je stupila na snagu u decembru i obuhvata klotianidin, imidakloprid i tiametoksam. Francuska je listi zabranjenih pesticida pridružila i tiakloprid i acetamiprid.

Zabrana je naišla na nerazumevanje poljoprivrednika koji smatraju da će im nova zabrana vezati ruke i da neće moći da se “takmiče” na prehrambenom tržištu ukoliko izgube pravo da zaštite svoje oranice od štetočina.

Neonikotinoidi predstavljaju grupu insekticida sa najširom primenom u svetu, a u upotrebu su ušli devedesetih godina 20. veka. Oni su nervni otrovi koji izazivaju širok opseg problema za insekte, a do današnjeg dana brojna istraživanja su ukazala na to da imaju veze sa padom brojnosti pčela, s obzirom na to da one oprašuju njive koje poljoprivrednici prskaju ovim hemikalijama.

Negativni uticaj neonikotinoida se odražava kroz oštećenje pamćenja, dezorijentisanost i nemogućnost insekta da se vrati u svoju koloniju, slabljenje nivoa plodnosti, smanjenje broja matica, a u pojedinim slučajevima uzrokuje i smrt jedinke.

Kao drugi razlozi za pomor u košnicama navode se bolesti i gubitak cvetnih staništa.

S obzirom na to da pčele oprašuju tri četvrtine svih useva na Zemlji, nezamenjiv su deo globalnog ekosistema.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Užice prešlo na vodu sa Vrutaka

11.02.2019

Bazeni-na-Cerovića-brdu-1280x853-768x512 — Foto: Grad Užice

Fabrika za preradu vode na Cerovića brdu je prema planu i bez problema prešla na korišćenje vode sa akumulacije Vrutci.

Po ulasku te vode u vodosistem, prema zakonskim odredbama, ona se mora proglasiti vodom samo za sanitarno-higijenske potrebe dok se ne urade tri uzastopne analize prerađene vode.

Voda iz gradskog vodovoda može se koristiti za sve potrebe osim za piće i pripremu hrane.

Snabdevanje građana pijaćom vodom iz cisterni odvija se prema rasporedu koji je ranije objavljen.

Isporuka vode se vrši na 73 lokacije i za snabdevanje su angažovane 24 autocisterne za potrebe građana, kao i 26 stacionarnih cisterni za ustanove i privredu.

Cisterne su dezinfikovane i redovno se kontrolišu od strane Zavoda za javno zdravlje.

Sve cisterne su izašle na lokacije i za sada nema bitnijih kašnjenja u isporuci vode.

Do odstupanja u terminima isporuke može eventualno doći zbog potrebe za punjenjem cisterni ili vremenskih uslova.

Apeluje se na vozače da vozila ne parkiraju na lokacijama predviđenim za parkiranje cisterni, kao i na trasama njihovih kretanja, posebno u uskim ulicama.

O terminima za isporuku vode građani se mogu informisati na telefone: 0800-31-31-00 od 00,00 do 24,00 časova i 513 – 067 od 8,00 – 18,00 časova.

Izvor: Gradski štab za vanredne situacije

Milisav Pajević

Sombor priprema nacrt Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine

11.02.2019

Odeljenje lokalne poreske administracije je otpočelo rad na pripremi nacrta Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Sombora.

Prema količini zagađenja koje nastaje usled određenih aktivnosti biće određene naknade kako bi se smanjio stepen negativnog uticaja na životnu sredinu, a u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Bliže kriterijume za određivanje stepena negativnog uticaja na životnu sredinu, iznose naknada za određene aktivnosti, uslove za oslobađanje od plaćanja naknade ili njeno umanjenje i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu utvrđuje Vlada na predlog nadležnog ministarstva.

Visinu naknade na nivou grada utvrđuje sama lokalna samouprava na osnovu kriterijuma koji je utvrdila Vlada.

Nakon izrade nacrta Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji Grada Sombora, Odeljenje lokalne poreske administracije će, uputiti javni poziv i sprovesti javnu raspravu kada će zainteresovana lica, odnosno građani moći da dostave svoje pisane predloge, sugestije i komentare.

Nakon završetka rasprave, Odeljenje lokalne poreske administracije Gradske uprave grada Sombora sačiniće izveštaj o javnoj raspravi.

Milisav Pajević

U Italiji opala proizvodnja maslinovog ulja zbog klimatskih promena

11.02.2019

olive-oil-1596417_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Godina 2018. je za proizvodnju maslinovog ulja u Italiji bila jedna od najgorih do sada zabeleženih. Proizvodnja ulja je zbog klimatskih uslova opala za 57 odsto.

Južna oblast Pulja (Puglia) je najviše pogođena. U njoj je, naročito zbog snega u martu, proizvodnja opala za oko 65 odsto. Iz Pulje dolazi oko polovine italijanskog maslinovog ulja.

Italijanski institut Ismea, koji se bavi poljoprivrednom i prehrambenom industrijom, saopštio je da je proizvodnja maslinovog ulja u 2018. iznosila 185 000 tona. To je drastičan pad u odnosu na 429 000 tona proizvedenih u 2017. godini. Uprkos problemima, očekivana proizvodnja stručnjaka za 2018. bila je 265 000.

Loše vreme u Italiji oštetilo je najmanje 25 miliona stabala maslina. Drugi fitosanitarni problemi uključuju bakteriju “ksilelu” koja je napala maslinjake.

Pad proizvodnje uzrokovao je rast cena, pa je tako ekstra devičansko ulje u decembru koštalo oko 40 odsto više nego u junu.

Uprkos negativnom rezultatu i izneverenim očekivanjima, Italija zadržava drugu poziciju najvećih proizvođača za 2018/19.

Španija ostaje svetski lider, sa procenjenom proizvodnjom od 1,6 milijardi kilograma, što čini više od polovine svetske proizvodnje.

Pročitajte još:

Namirnice koje će zbog klimatskih promena potencijalno nestati

Doneta Uredba o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2019. godini

11.02.2019

Zastava Srbije — Foto: Vlada Republike Srbije

Vlada Republike Srbije je na poslednjoj sednici donela Uredbu o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2019. godini.

Uredbom su utvrđeni raspored, uslovi i način korišćenja sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa koja su određena Zakonom o budžetu Republike Srbije za ovu godinu.

Subvencije u ukupnom iznosu od 230 miliona dinara, odnose se na finansiranje radova i drugih troškova, uključujući zarade zaposlenih kod upravljača na poslovima definisanim Zakonom o zaštiti prirode i ovom uredbom, kao i vrednost upotrebljenih sopstvenih resursa i dobara, za period od 1. januara do 31. decembra ove godine.

Pravo na korišćenje subvencija imaju upravljači nacionalnih parkova i zaštićenih područja proglašenih aktom Vlade.

Subvencije se dodeljuju upravljačima na osnovu programa upravljanja zaštićenog područja za 2019. godinu na koji je Ministarstvo zaštite životne sredine dalo saglasnost u skladu sa zakonom.

Dodela subvencija vrši se po zahtevu za dodelu sredstava subvencija za zaštićena prirodna dobra od nacionalnog interesa, koje upravljači podnose, najkasnije u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, a na osnovu obaveštenja Ministarstva zaštite životne sredine.

Upravljači zaštićenih područja proglašenih u 2019. godini mogu podneti zahtev za dodelu sredstava subvencija do 31. oktobra ove godine.

Milisav Pajević

Crna Gora uspešno realizuje IPARD program

11.02.2019

IpardCrnaGOra — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

Realizacija IPARD II Programa u Crnoj Gori je uspešna i očekuju se značajni efekti po razvoj crnogorske poljoprivrede i prerađivačkog sektora, ocenjeno je na četvrtoj po redu, sednici Odbora za nadgledanje IPARD II programa, kojoj su prisustvovali i predstavnici Direktorata za poljoprivredu Evropske komisije.

Sumirajući dosadašnje rezultate u sprovođenju Programa, predstavnici Ministarstva informisali su prisutne da je u prvoj godini sprovođenja IPARD programa, kroz javne pozive za Meru 1 – Investicije u primarnu proizvodnju i Mjeru 3 – Investicije u preradu, pristiglo ukupno 434 aplikacija – 389 za primarnu proizvodnju i 45 za preradu.

Naglašeno je da je proces evaluacije u toku i da se brzo očekuje potpisivanje ugovora za preradu, dok se potpisivanje ugovora sa poljoprivrednim proizvođačima za primarnu proizvodnju očekuje do kraja marta tekuće godine.

Zaključak Odbora je da se proces ugovaranja projekata, pristiglih po osnovu poziva za primarnu poljoprivrednu proizvodnju mora maksimalno ubrzati, uz poštovanje pravila i procedura koje su propisane. To je, ujedno, bila i sugestija prisutnih predstavnika poljoprivrednih udruženja koji su istakli su da se taj proces mora ubrzati, jer je prošlo dosta vremena od objavljivanja javnog poziva.

Izraženo je očekivanje da će realizacijom investicija crnogorska poljoprivreda i u delu primarne proizvodnje i prerade napraviti značajan iskorak u dijelu unapređenja i modernizacije poljoprivredne proizvodnje, postizanja konkuretnosti i mogućnosti kakve imaju njihove kolege u EU.

Kako bi crnogorski proizvođači što bolje iskoristili izdašna IPARD sredstva, uloga Odbora je da prati proces sprovođenja IPARD II programa, da daje svoj doprinos u prevazilaženju eventualnih uskih grla koja će se javiti tokom sprovođenja, ali i da obezbedi vidljivost Programa u čitavoj Crnoj Gori.

U tom pravcu, Odbor je usvojio i predložene amandmane na IPARD program koji se tiču uklanjanja uskih grla koja su se pojavila prilikom dosadašnje implementacije programa. Takođe, dodatno su u IPARD programu navedene izmene koje se tiču nove Mere – diverzifikacije aktivnosti u ruralnim područjima, a koju Ministarstvo ima ambiciju da akredituje u ovoj godini.

Predstavnici Direktorata za poljoprivredu Evropske komisije pohvalili su napredak Crne Gore u implementaciji IPARD programa i takođe naglasili da se mora dalje unapređivati proces kako bi se aplikacije što pre obrađivale i kako bi u kraćem roku potpisali ugovore o podršci, otpočeli realizaciju investicija i iskorišćavanje dostupnih sredstava podrške od strane EU, ističući da je zajednički cilj što veća iskorišćenost sredstava.

Članovi IPARD II odbora su predstavnici institucija koje su uključene u sam proces sprovođenja IPARD II programa, kao i predstavnici poljoprivrednih proizvođača, odnosno udruženja iz različitih sektora poljoprivredne proizvodnje, ali i predstavnici nevladinog sektora.

IPARD II odbor za nadgledanje članovima pruža mogućnost da svojim predlozima i radom doprinesu ostvarivanju ciljeva IPARD II programa, čime se ujedno obezbeđuje i transparentnost sprovođenja Programa.

Od velike važnosti je da svi članovi daju svoj doprinos, kako bi se i sam Program sproveo što uspešnije.

Milisav Pajević

Milutin Folić: Zagađenje u Beogradu je posledica decenijske nebrige i automobilskog urbanizma

11.02.2019

Milutin Folić - Srbija - portet — Foto: Grad Beograd

U poslednjih pet godina po pitanju ekologije urađeno je više nego za prethodnih 30, a zagađenje je posledica decenijske nebrige i automobilskog urbanizma koji se sada menja u korist pešaka, biciklista i javnog prevoza, rekao je arhitekta Milutin Folić koji je do skoro obavljao dužnost glavnog gradskog urbaniste, za portal Espreso.

Prema Folićevim rečima, postoje tri osnovne smernice daljeg urbanog razvoja grada.

– Na prvom mestu je izmeštanje industrijskih zona iz centra čime se omogućava izgradnja stambeno-poslovnih kompleksa uz racionalno korišćenje postojeće infrastrukture. Druga smerenica je spuštanje na reke čime se koristi najveći prirodni potencijal prestonice. Do kraja sledeće godine biće uklonjena pruga koja decenijama odvaja Palilulu, Dorćol, Kalemegdan, Kosančićev i Savski venac od priobalja. Konačno, tu je i promena ka ekološki prihvatljivoj hijerarhiji u saobraćaju kojom se prioritet daje pešacima, biciklistima i javnom gradskom prevozu. Najznačajniji je najavljeni početak izgradnje metroa kao i primarna mreža biciklističkih staza prema projektu “Beograd biciklom“, rekao je Folić.

Kada je u pitanju očuvanje životne sredine, Folić navodi da su u cilju smanjenja zagađenosti realizovani određeni projekti, ali i usvojeni oni čija se realizacija očekuje u narednim godinama.

– Neki od ostvarenih i planiranih projekata su nove pešačke zone, pasarele, biciklističke staze, parkovi, trotoari, drvoredi, prerada otpada, prerada otpadnih voda, zaustavljanje divlje gradnje, ukidanje parking mesta u centru, elektro-autobusi…Uređeni su Cvetni trg, Slavija, Obilićev venac, pešačka zona Zemuna, Park Ušće, Sava Promenada, ali i čitav niz urbanih džepova poput skvera Mome Kapora, skvera kod Stare Hercegovine, platoa Milana Mladenovića, Devojačkog parka i okoline Kalenić pijace, dodao je Folić.

On ističe da je jedan od važnijih projekata povećanje udela bicikla u saobraćaju.

– Osnovni cilj je rastrećenje saobraćaja i prilagođavanje bicikala vidovima gradskog prevoza. U Beogradu postoji 83 kilometra biciklističkih staza, a plan je da se u naredne četiri godine izgradi još oko 120 kilometara od čega će oko 90 ići postojećim ulicama, a 30 će biti novoizgrađene biciklističke staze. Bicikl u Beogradu koristi oko jedan odsto sugrađana, a želja je da ga u narednih nekoliko godina koristi pet odsto, dodao je Folić.

Kako je rekao, Trg Republike, Studentski trg, Vasina ulica i Topličin Venac biće pretvoreni u pešačku zonu i popločani kamenom.

– Studentski trg će dobiti novu fontanu i spomenik Zoranu Đinđiću. U parku na Topličinom vencu biće postavljeno pet skulptura Olge Jevrić, novo zelenilo, igralište i česma. U Karađorđevoj ulici trotoari će biti prošireni i popločani, dok će priobalni deo osim šetališta dobiti i dečija igrališta, klupe, rasvetu i velike zelene površine. Savska ulica sa Trgom Stefana Nemanje će biti uređena kao novi centralni gradski trg, na kojem će biti podignut spomenik Stefanu Nemanji, dok će zgrada železničke stanice postati muzej. Rekonstrukcijom Ulice kneza Miloša i izgradnjom podzemne garaže za 450 vozila, trotoari će biti oslobođeni za pešake, bicikliste i drvorede. Ulica će posle rekonstrukcije imati šest saobraćajnih traka. Pasarela na Kalemegdanu će povezati Beogradsku tvrđavu sa priobaljem. Terazijskom terasom biće obezbeđen silazak prema reci do Ulice kraljice Natalije. Park Ušće će biti uređen do Zemuna, istakao je Folić.

Nakon izgradnje prvog kilometra Sava promenade, naveo je Folić, razvoj priobalja biće nastavljen do spajanja Kalemegdana i Ade Ciganlije.

– Promenada će imati biciklističke i pešačke staze, drvorede, zelene površine, silaske na reku, dečija i sportska igrališta, kvalitetnu rasvetu i druge sadržaje. Novi bulevar u okviru Beograda na vodi ići će paralelno sa Savskom ulicom i povezati Bulevar vojvode Mišića sa Karađorđevom. Dug dva kilometra i širok 40 metara, imaće nove drvorede u tri reda, pešačke trotoare popločane kamenom, biciklističke staze i klupe. Uz bulevar će biti i izgrađen centralni park na dva hektara, rekao je Folić.

Kada je u pitanju proširenje pešačke zone Knez Mihailove, ono obuhvata realizaciju niza projekata razvijanja pešačkih zona u centru grada.

– Grad nastoji da razvija „zelenu mrežu” pešačkih prostora u centru kako bi se povezali postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijenti od šireg značaja za identitet grada. Cilj je smanjenje korišćenja automobila i stvaranje zelenijeg, zdravijeg i prijatnijeg mesta za život, objasnio je Folić.

On ističe da će suzbijanje divlje gradnje očuvati Beograd, omogućiti mnogo veći priliv sredstava u budžet, izgradnju infrastrukture i osigurati gradnju bezbednih objekata prema propisima i standardima. Folić podseća da će izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, ali i preradu otpada u Vinči koja će podrazumevati selekciju otpada i pretvaranje u energiju, umnogome doprineti očuvanju životne sredine i smanjenju zagađenja.

Izvor: Portal Espreso/ Grad Beograd

Milisav Pajević

Promovisana monografija Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe”

10.02.2019

PROMOCIJA_MAB_4__Large_-2707-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

U organizaciji Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, u amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu danas 8.februara 2019.godine je održana promocija monografije Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe” u kojoj su predstavlјene prirodne, kulturne, istorijske i druge odlike ovog dela Bačke uz Dunav.

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Bačko Podunavlјe je, naime, u 2017. godini, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”, uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere, kao najočuvanija ritsko-močvarna celina duž Dunava. To je područje izuzetne biološke raznovrsnosti i centar retkih prirodnih staništa, kao i bogatog kulturnog nasleđa.

Skup je pozdravila Marina Tomić, v.d. direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i istakla je da upisivanje Bačkog Podunavlјa na UNESKO Svetsku listu rezervata biosfere velika odgovornost za sve koji se bave očuvanjem prirode.

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić rekao je, tim povodom, da je danas svaka aktivnost na zaštiti prirode – i te kako značajna i poželјna.

– Činjenica da je Bačko Podunavlјe uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere posebno je značajna za unapređenje suživota čoveka sa prirodom, a monografija je jedan od koraka koji treba da obezbedi veću prepoznatlјivost ovog područja, koje se prostire na više od 176.000 hektara, obuhvata pet opština sa 214.000 stanovnika, kao i četiri zaštićena prirodna područja, izjavio je Galić.

On je još dodao da sledi razrada tog koncepta, danas kroz monografiju, a zatim kroz interaktivnu razradu plana i određenu metodologiju saradnje sa ovim opštinama i građanima koji tu žive, gde je neophodno uskladiti različite sektorske politike s potrebama zaštite prirode, integrisati prirodnu i kulturnu baštinu sa ekonomskim i socijalnim razvojem.

Na promociji monografije ovog novog rezervata biosfere učestvovali su i pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESKO prof. dr Goran Milašinović i direktorica kancelarije Svetske organizacije za prirodu WWF Adria u Beogradu Duška Dimović.

Članovi autorskog tima monografije su detaljno govorili o prirodnim i kulturnim vrednostima Bačkog Podunavlja, Dejan Zagorac – urednik monografije, Marko Tucakov – koordinator za međ.saradnju PZZP, prof.dr Vladimir Stojanović, sa PMFa Departmana za geografiju turizam i hotelijerstvo i dr Slavica Vujović, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine. Zajednički zaključak je bio da je ovo tek početak rada na valorizaciji i promociji Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje”.

Milisav Pajević

1...951952953...1,670 Page 952 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM