Zbog netačno unetih podataka preduzeća oštetila državu za 4,8 milijardi dinara

31.07.2019

Agencija za zaštitu životne sredine je, u okviru svojih nadležnosti, pokrenula krivične i prekršajne prijave protiv preduzeća koja nisu dostavila podatke o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada ili su dostavila netačne podatke u Nacionalni registar izvora zagađivanja, u skladu sa zakonima koji uređuju oblast zaštite životne sredine.

Za 2018. godinu pokrenuta je 1961 prekršajna prijava protiv preduzeća koja nisu dostavila podatke o proizvodima stavljenim na tržište Republike Srbije i 364 krivične prijave za 2016, 2017. i 2018. za preduzeća koja su dostavila netačne podatke unosom podataka u informacioni sistem.

Na osnovu podataka kojima raspolaže Agencija za zaštitu životne sredine, dobijenih od Uprave carina, procenjena naknada za netačno unete podatke iznosi oko 4,8 milijardi dinara.

Maja ove godine sva preduzeća koja nisu ispunila svoju obavezu dostavljanja godišnjeg izveštaja su dobila obaveštenje o neispunjenju svojih obaveza.

Obaveštenja su poslata na adresu 4797 preduzeća.

Na osnovu ovog obaveštenja veći broj preduzeća je ispunilo svoju obavezu.

Milisav Pajević

Impresivni koraci podrške IPARD programa u Crnoj Gori

31.07.2019

Herman Špic vinarija — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

Šef Sektora za saradnju u Delagaciji EU u Crnoj Gori Herman Špic izrazio je zadovoljstvo što ponovo ima priliku da bude kod korisnika IPARD sredstava podrške koji su zahvaljujući ovo projektu napravili impresivne iskorake, kao što je vinarija Velimirović.

Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

On je istakao da ovakvi primeri pokazuju da su fondovi Evropske unije i podrška Vlade Crne Gore došli u pravom trenutku, a da još veća podrška tek dolazi.

Više od godinu dana, kako je rekao, bio je u prilici da bude na otvaranju prvog poziva za IPARD program podrške, a potom da bude svedok velikog odziva crnogorskih poljoprivrednika i finalizacije tih projekata, u korist razvoja crnogorske poljoprivrede i ekonomije.

„Impresivan broj aplikacija poljoprivrednika na dva javna poziva pokazuje da su crnogorskoj poljoprivredi potrebne investicije.

Ali, veliko interesovanje, takođe, znači da je potrebno više vremena za evaluaciju i odobravanje projekata.

U tom pravcu, ohrabrio bi institucije da ulože sve napore da ubrzavaju procese ugovaranja podrške”, rekao je Herman Špic.

On je podsetio da je Evropska unija kroz IPARD obezbedila sredstva u iznosu od 39 miliona evra, što je uz učešće Vlade Crne Gore više od 80 miliona evra investicija u sektor poljoprivrede.

Takođe, uputio je poziv farmerima i preduzetnicima da iskoriste i naredne javne pozive i bespovratnu podršku, kao šansu da unaprede svoje poslovanje.

Milisav Pajević

NIS grupa predstavila rezultate poslovanja za prvo polugodište 2019. godine

31.07.2019

Nastavak procesa modernizacije i realizacija strateških projekata bili su prioritet NIS grupe u prvom polugodištu 2019. godine.

U tom periodu realizovan je obiman investicioni program tokom kog je uloženo 18,4 milijarde dinara, što je sedam odsto više u odnosu na investicije iz istog perioda prošle godine.

Najviše sredstava uloženo je u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i u izgradnju postrojenja „Duboka prerada“ koji predstavlja ključni projekat druge faze modernizacije Rafinerije nafte Pančevo.

Takođe, u toku ovog izveštajnog perioda, u Pančevu je započela izgradnja termoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo, projekta koji NIS realizuje u partnerstvu sa „Gasprom energoholdingom“.

Ostajući posvećen uvođenju savremenih tehnologija u svoje poslovanje, NIS je takođe u prvom polugodištu 2019. godine na tržište Srbije uveo potpuno novi format benzinskih stanica – na autoputu Beograd-Niš u maju je otvorena nova GAZPROM benzinska stanica, prva u ovom delu Evrope opremljena vrhunskom digitalnom tehnologijom.

U ovom periodu zabeležen je rast maloprodaje u Srbiji od pet odsto u odnosu na prvo polugodište 2018. godine, dok je promet u inoaktivama povećan za devet procenata. U segmentu istraživanja i proizvodnje pušteno je u rad 20 bušotina i izvedeno 654 km2 3D seizmike na istražnom prostoru Ada u Srbiji.

NIS je nastavio i sa doslednom dividendnom politikom. Tako je Skupština akcionara kompanije usvojila odluku da se na ime dividende isplati 25 odsto prošlogodišnje neto dobiti. Akcionarima će biti isplaćeno 6,5 milijardi dinara.

Finansijski rezultati NIS grupe u ovom periodu bili su pod uticajem makroekonomskih faktora, negatavnih kursnih razlika kao i veće amortizacije.

Prosečna cena nafte tipa Brent u izveštajnom periodu bila je oko 66 dolara, što je šest procenata manje u odnosu na prosečnu cenu iz prvog polugodišta prošle godine.

Pored toga, u ovom periodu kompanija NIS je u Rafineriji nafte Pančevo sprovela najkompleksniji planski remont u istoriji prerađivačkih postrojenja NIS-a. U remontne radove uloženo je 2,4 milijarde dinara.

Pored planskog kapitalnog remonta, istovremeno je sproveden i niz dodatnih poslova na povezivanju postojećih rafinerijskih pogona sa novim postrojenjima Duboke prerade, ključnog projekta druge faze programa modernizacije Rafinerije.

U drugom kvartalu 2019. godine neto dobit NIS-a iznosila je 3,1 milijardu dinara što je 19 puta više u odnosu na prvi kvartal tekuće godine. Ukupna ostvarena neto dobit za prvih šest meseci 2019. godine iznosila je 3,2 milijarde dinara.

Pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) iznosi 15,9 milijardi dinara. Obaveze NIS grupe po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u prvom polugodištu 2019. godine iznose 79,8 milijardi dinara.

Kada je reč o operativnim pokazateljima, ukupna proizvodnja nafte i gasa iznosi 641 hiljadu uslovnih tona, što je rezultat iznad planiranog.

U Rafineriji nafte Pančevo prerađeno je ukupno 1,2 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, dok ukupan obim prometa naftnih derivata u prvom polugodištu iznosi 1,5 miliona tona. Istovremeno su značajno poboljšani rezultati u oblasti HSE-a (Health, Safety, Environment) pa je tako Indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) umanjen 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.

NIS je nastavio da doprinosi razvoju zajednice u kojoj posluje, pa je u okviru konkursa „Zajednici zajedno 2019“ izabrano 20 projekata podrške zdravstvenim ustanovama širom Srbije čime će NIS u domaće zdravstvo uložiti 116,5 miliona dinara.

„Uspešna realizacija strateških projekata i nastavak modernizacije naši su prioriteti u ovoj godini. Na ovaj način postavljamo čvrste temelje za dalji razvoj NIS-a u uslovima oštre konkurencije na regionalnom tržištu.

Istovremeno ćemo ostati posvećeni daljem unapređenju finansijskih rezultata i poboljšanju operativnih pokazatelja u svim segmentima biznisa.

Pored toga, naši neopozivi prioriteti ostaju i bezbednost na radu i unapređenje zaštite životne sredine, kao osnove održivog razvoja za NIS i naše brige o ljudima i zajednici u kojoj poslujemo“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS.

Milisav Pajević

Javni poziv za inovacije u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane

31.07.2019

Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi Selenča – Eko Agri Centar Selenča raspisao je Javni poziv za podnošenje prijava za realizaciju istraživačkih radova u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane u okviru projekta „Innovations in Eco Food Systems for Sustainable Production and Safety Environment“ (InoEcoModel) koji finansira Višegradski fond.

Javni poziv upućen je svim zainteresovanima koji imaju ideje za istraživanje inovacija u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane.

Cilj ovog poziva je razvoj inovativnih rešenja primenjivih u organskoj proizvodnji kako bi se povećala produktivnost i konkurentnost u proizvodnji i preradi organske hrane.

Takođe se očekuje da će se realizacijom Javnog poziva omogućiti unapređenje kvaliteta organske proizvodnje, povećanje sirovinske baze, obezbeđivanje uslova za kontinuirano snabdevanja tržišta, povećanje konkurentnosti, promocija važnosti istraživanja u oblasti organske proizvodnje, uključivanje mladih stručnjaka u istraživačke procese, razvoj novih proizvoda i drugo.

Vise informacja o Javnom pozivu za podnošenje prijava za realizaciju istraživačkih radova u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane možete pročitati ovde.

Milisav Pajević

Organizovan osmi tradicionalni planinarski uspon na vrhove Prokletija

31.07.2019

hamdovom-stazom-2019 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Prokletijski vrhovi iz godine u godinu privlače sve veći broj planinara i ljubitelja prirode, pa je tako bilo i prošle subote, kada je uspešno organizovan osmi tradicionalni planinarski uspon Hamdovom stazom pod motom „Druženjem protiv zaborava“, u organizaciji NP Prokletije, Planinarskog Društva Karanfil iz Gusinja i porodice Hamdije Čekića.

Hamdova staza je jedna od najposećenijih staza na Prokletijama.

Uspon na tri vrha: Popadija 2.057, Talijanka 2.056 i Volušnica na 1.876 metara nadmorske visine, nije tehnički zahtevan, jer su vrhovi pristupačni, planinarima i ljubiteljima prirode sa slabijom kondicijom.

Sa vrha Popadija se pruža veličanstven pogled na obližnje Karanfile, a onda dalje na masiv Prokletija sa svim najvišim vrhovima.

Od Popadije do Volušnice ima oko 1800 metara hoda grebenom koje je moguće preći za oko sat vremena.

Uspon „Hamdovom stazom“ se organizuje pod motom „Druženjem protiv zaborava“, u znak sećanja na Hamdiju Hamda Čekića, koji je bio istaknuti član Planinarskog kluba „Karanfili“ iz Gusinja.

Prokletije su najimpozantniji planinski venac Balkanskog poluostrva.

Reljef Prokletija je razuđen i fascinira visovima, klisurama, strmim padinama, rečnim dolinama alpskog tipa i brojnim vrhovima preko 2.000 metara nadmorske visine.

Na prostoru Prokletija brojne su prirodne šumske zajednice lišćara i četinara.

Park krase veći i manji vodotoci, vrela i izvori pitke i mineralne vode, rečice i lednička jezera, među kojima se lepotom izdvaja Hridsko jezero.

Milisav Pajević

Stabilno poslovanje Srbijagasa u prvoj polovini ove godine

31.07.2019

Nadzorni odbor Javnog preduzeća „Srbijagas“, Novi Sad usvojio je na jučerašnjoj sednici održanoj u Beogradu, u zakonskom roku, Periodične finansijske izveštaje preduzeća u periodu 01.01-30.06.2019. godine, kao i Izveštaj o realizaciji godišnjeg Programa poslovanja kompanije u prvom polugodištu.

JP „Srbijagas“ je u tom izveštajnom periodu, nastavljajući trend iz prethodnih godina, ostvarilo pozitivan finansijski rezultat i neto dobit.

U usvojenim dokumentima stoji da je Preduzeće i u 2019. godini nastavilo politiku sigurnosti i kontinuiteta u snabdevanju potrošača prirodnim gasom uz konstantne napore na poboljšanju svih rezultata poslovanja, naročito u domenu naplate potraživanja i racionalizacije troškova poslovanja.

Prvu polovinu godine, kako je rečeno na sednici Nadzornog odbora, obeležile su i intenzivirane aktivnosti na strateškim projektima kao jednom od najvažnijih elemenata daljeg razvoja i napretka ne samo preduzeća Srbijagas, već i države u celini.

Sednici Nadzornog odbora predsedavao je predsednik Nadzornog odbora prof. dr Muamer Redžović, a pored članova Nadzornog odbora, prisutni su bili zamenica generalnog direktora Blaženka Mandić i članovi poslovodstva kompanije.

Milisav Pajević

Investicije EPS-a za razvoj jugozapada Srbije

31.07.2019

Polaganjem kamena temeljca u Tutinu počela je izgradnja nove trafostanice „Elektroprivrede Srbije“ koja će omogućiti priključenje novih korisnika i razvoj privrede u Tutinu i Novom Pazaru.

Кamen temeljac za TS 110/35/10 kV vrednu 2,5 miliona evra, položili su Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, Кenan Hot, predsednik opštine Tutin i Bojan Atlagić, v. d. direktora „EPS Distribucije“.

„Ovo je jedan od najbitnijih dana za budućnost Tutina jer smo položili kamen temeljac za izgradnju trafostanice koja rešava ne samo pitanje snabdevanja Tutina električnom energijom, već trasira put za izgradnju novih objekata, kako stambenih tako i privrednih”, rekao je Milorad Grčić.

Nova trafostanica obezbediće 31,5 megavat snage umesto 13 megavata koje je do sada Tutin imao na raspolaganju iz TS u Novom Pazaru i istovremeno će biti oslobođeno 15 megavata za Novi Pazar.

O značaju novog energetskog objekta govori i to što u Tutinu postoji više od 40 izgrađenih stambenih objekata koji trenutno ne mogu da se priključe na distributivnu mrežu, a na priključenje čekaju dva pogona za proizvodnju peleta i dve toplane.

„Tutin će dobiti više nego duplo veći kapacitet za napajanje električnom energijom. Izgradnjom trafostanice mi trasiramo razvoj Tutina za najmanje narednih pola veka i to je ono što se uklapa u obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i u viziju razvoja cele Srbije”, istakao je Grčić.

Predsednik opštine Tutin Кenan Hot naglasio je da je početak izgradnje trafostanice veliki dan za stanovnike, privrednike, ulagače u Tutin i tutinsku dijasporu.

„Polaganjem kamena temeljca okreće se nova stranica za Tutin ali i za Novi Pazar.

Očekujemo da će privrednici sa boljim uslovima snabdevanja električnom energijom proširiti svoje kapacitete, i da će industrijska zona na 200 hektara u opštini Tutin koja je potpuno uređena, doprineti da se ova opština razvija”, rekao je Hot.

Nova trafostanica u Tutinu poboljšaće sigurnost i kvalitet isporučene energije i smanjiće tehničke gubitke u distribuciji.

Milisav Pajević

Izabrana najlepša dvorišta Užica

31.07.2019

Milenka-Ostojić3-1024x768 — Foto: Grad Užice

Komisije za sprovođenje nagradnog Konkursa za izbor najlepšeg dvorišta na teritoriji Grada Užica za 2019. godinu posle obilaska prijavljenih i na osnovu utvrđenih kriterijuma izvršila bodovanje i donela odluku.

Konkurs za izbor najlepšeg dvorišta na teritoriji Grada Užica, raspisan je 20. juna i trajao je do 12. jula ove godine.

Konkurs je raspisan u tri kategorije: Najlepše uređeno privatno dvorište; Najlepši balkon – terasa; Najuređeniji prostor oko višeporodičnih stambenih objekata.

Na Konkurs se prijavilo 22 učesnika.

Stručna Komisija, obrazovana od strane gradonačelnika Rešenjem II broj 503-26/19 od 19. juna, izvršila je obilazak prijavljenih i na osnovu utvrđenih kriterijuma izvršila bodovanje.

U kategoriji najlepše uređeno privatno dvorište nagrađeni su: Prvo mesto Milenka Ostojić, Gorjani bb; Drugo mesto Milan Kurćubić, Braće Nikolić 7, Sevojno; Treće mesto Gordana Mitrović, IV Puk 8.

U kategoriji najlepši balkon (terasa) nagrađeni su: Prvo mesto Marina Trifunović, Prote Mateje Nenadovića 72; Drugo mesto Milunka Šopalović Dobrile Petronijević 9; Treće mesto Nadežda Grujičić, Ratarska 19.

U kategoriji najuređeniji prostor oko višeporodičnih stambenih objekata, stigla je jedna prijava, koja po mišljenju Komisije ne ispunjava kriterijeme za dodelu nagrada.

Dodela nagrada održaće se u prvoj polovini septembara u Svečanoj sali Gradske kuće u Užicu, o čemu će dobitnici nagrada biti pravovremeno obavešteni.

Milisav Pajević

Indija ima najniže troškove proizvodnje energije iz obnovljivih izvora

30.07.2019

Obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay

Indija je postala tržišni lider sa najnižim troškovima proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora (OIE) među azijsko-pacifičkim zemljama, prema danas objavljenim novim podacima kompanije „Wood Mackenzie Power & Renewables”.

Troškovi proizvodnje električne energije u Indiji iz solarnih fotonaponskih sistema pali su na 38 dolara po megavat-satu (MWh) u 2019. godini, što je za 14 odsto jeftinije od proizvodnje energije iz uglja, tradicionalno najjeftinijeg izvora energije, prenosi turska novinska agencija Anadolija.

Posle Kine, Indija je drugo najveće tržište električne energije u azijsko-pacifičkom regionu, sa instaliranim kapacitetom od 421 gigavata (GW).

Izvor: Tanjug/Blic

Milisav Pajević

Učestvujte u pošumljavanju Srbije kupujući hranu, kozmetiku i preparate za kuću!

30.07.2019

uvac_nature_priroda_serbia_srbija — Foto: Ljubica Štivić

Juče 29. jula 2019. godine je konferencijom za novinare, održanom u Botaničkoj bašti u Beogradu, zvanično otpočela akcija sadnje stabala u Srbiji koju je pokrenuo lanac drogerija dm Srbija u saradnji sa Adrija medija grupom i uz podršku Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, Pokreta Gorana Srbije i Privredne komore Srbije.

Kampanja pod sloganom “Zasadi drvo! Zasadi svoj kiseonik!” se sprovodi s idejom poboljšanja zdravlja životne sredine i održivog razvoja društva.

Krunu četvoromesečnog rada partnera na obrazovanju i podizanju svesti javnosti o značaju šuma predstavljaće jednodnevna radna akcija koja će biti upriličena poslednje subote u oktobru. Toga dana, naša zemlja biće ozelenjena sa 50 hiljada sadnica.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je kazao da je akcija veoma bitna za Srbiju i pozvao sve građane da se priključe. “Sadnjom gotovo četiri miliona stabala značajno obnavljamo površine pod šumama, ali i dodatno jačamo odbrambene kapacitete u pogledu smanjenja posledica od bujičnih voda i poplava. Dovoljno je samo reći da pošumljena površina apsorbuje 20 puta više vode od zemljišta koje nije pod šumom”, istakao je Nedimović ovim povodom.

U periodu od 29. jula do 11. avgusta dm drogerije u Srbiji će izdvajati po 1 dinar od svakog prodatog proizvoda, a sav prikupljeni novac će biti iskorišten za jesenje pošumljavanje, tvrde organizatori.

“Veliko mi je zadovoljstvo što sa Adrija medija grupom pokrećemo ovako značajan projekat, jer održivost za nas nije samo kompanijski cilj, već deo identiteta budući da smo kao najveći drogerijski lanac u Evropi odgovorni za našu okolinu i ljude. Najveća sadnja drveća u Srbiji koju ćemo realizovati predstavlja deo naše neprekidne posvećenosti društveno odgovornom poslovanju utemeljenom na principu da kao kompanija delujemo za primer našoj zajednici”, objasnio je Predrag Petrović, član Uprave dm Srbija.

Krajem avgusta biće objavljen spisak tačnih lokacija za sadnju na teritoriji čitave Srbije, a svim građanima voljnim da uzmu učešće u akciji biće obezbeđene sadnice.

Pošumljenost Srbije, prema proračunima Svetske banke iz 2015. godine, iznosi 31,1 odsto zemljišta.

Ukupno 31 odsto Zemljine površine je prekriveno šumama. Proizvodeći kiseonik i upijajući ugljen-dioksid, šume predstavljaju pluća naše planete, ali i dom za mnogobrojne biljne i životinjske vrste. Prema nalazima Svetskog fonda za prirodu, oko 1,6 miliona ljudi oslanja se na njih za svoju hranu, svežu vodu, odeću, lekove i skrovište, ali uprkos tome svakog minuta nestane 48 fudbalskih terena pod drvećem.

Ljudi besomučno uništavaju šume nanoseći sebi mnogostruku štetu. Pored gubitka dragocenog biodiverziteta, rašumljavanje proizvodi oko 15 odsto gasova sa efektom staklene bašte, ali izaziva i eroziju tla i utiče na izmene rečnih tokova i obrasca padavina.

Jelena Kozbašić

AP Vojvodina pomogla sa 227 miliona dinara poljoprivredna gazdinstva

30.07.2019

mirovic-pokrajina-ugovori — Foto: Autonomna pokrajina Vojvodina

Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije, istakao je predsednik vlade Autonomne pokrajine Vojvodine Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

„Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća.

Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

„To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Milisav Pajević

Za šta možete zameniti čašu punu opušaka na plaži?

30.07.2019

cigarette-2817163_960_720 — Foto: Pixabay

“Molim vas pivo”, govori strani turista dok na obližnjem šanku predaje plastičnu čašu do vrha napunjenu opušcima.

Zatim dobija čašu piva jednake zapremine kao što je čaša sa opušcima koju je doneo. Akcija u kojoj možete sakupljajući bačene opuške sa plaže, dobiti pivo ili neko drugo piće, pokrenuli su stanovnici Estepone.

U svakom kafiću u Esteponi na plaži zalepljen je promotivni materijal ove kampanje koja nastoji da održi peščane plaže čistim. Primorsko mesto na jugu Španije, koje je udaljeno svega 90 kilometara od Malage, pokrenulo je kampanju „Obale bez opušaka“ (Las orillas sin colillas) koja je naišla na oduševljenje lokalnog stanovništva i turista.

Svakog leta pesak i more progutaju hiljade opušaka kojima je potrebno više od deset godina da se razgrade a ovom kampanjom tvorci žele da podignu svest ne samo kod svojih sugrađana nego i kod turista, o značaju zaštite životne sredine.

Savetnica za područje Estepone Suzana Aragon ističe da “svaki opušak koji završi u pesku ili moru može da kontaminira do 50 litara vode”. Osim toga, ona ističe da je opušcima potrebno i do 10 godina da se razgrade, te da je jasno da nanose ogromnu štetu morskom dnu i morskim životinjama.

“Imaju toksične ostatke pa ako ih progutaju ribe, na kraju ćemo ih pojesti mi konzumirajući ribu. To je zatvoreni krug koji sigurno nema sretan kraj“, objašnjava Oscar Rullí, predsjednik Udruge štandova na plažama oko Málage (ACHIMA).

Željka Vesić

Recikliraj i zaradi na Lovefestu

30.07.2019

Recan fondacija biće partner trinaestom izdanju Lovefesta, koji će se od 1. do 3. avgusta održati u Vrnjačkoj Banji. Tokom tri festivalska dana svi posetioci imaće priliku da učestvuju u brojnim aktivacijama koje je Recan pripremio.

Prvi put na ovogodišnjem Lovefestu posetioci će moći da učestvuju u kreiranju Lotosa – umetničke instalacije koja nastaje od iskorišćenih limenki. Interaktivna, svetleća konstrukcija kreirana je zahvaljujući domaćoj ideji i udruženim snagama Recan fondacije i Polimorfa. Impresivno delo, visoko dva metra i dugo pet metara, biće poseban ukras festivala i najbolji podsetnik o važnosti reciklaže.

Osim Lotosa, i već dobro poznata Pixelata – jedinstveni umetnički mural od iskorišćenih limenki – doprineće reciklaži limenki, koje je u potpunosti moguće reciklirati i upotrebiti ponovo nakon samo 60 dana. Pored toga pripremljene su i brojne aktivnosti među kojima će biti rančevi za prikupljanje limenki, kao i voting box. Svi koji donesu pet iskorišćenih limenki mogu dobiti pola tokena, koji je jedina zvanična valuta plaćanja na festivalu. Takođe, posetilac koji svakog dana donese najviše limenki ekskluzivno će dobiti ulaznice za Lovefest 2020. godine.

Pročitajte još:

„Ove godine animiraćemo sve posetioce da ne bacaju prazne limenke, već da ih ubace u Lotos, a od cveta koji simbolizuje mudrost će kao zahvalnost ‘dobiti’ poruku sudbine za tu noć. Verujemo da će ova zanimljiva aktivacija u okviru programa ‘Svaka limenka se računa’ privući pažnju velikog broja posetilaca. Pored uživanja u sjajnoj muzici trudićemo se da na zanimljiv način podsetimo na sve prednosti limenki – lagane su, nesalomive i mogu se reciklirati bezbroj puta”, izjavio je Nemanja Komatović ispred Recan fondacije.

Recan fondacija već godinama je posvećena promociji reciklaže limenki i edukaciji o značaju zaštite životne sredine, a ovoga puta na inovativan i kreativan način nastavlja svoju misiju.

Formirana Radna grupa za predstavke građana upućene Odboru za zaštitu životne sredine

30.07.2019

Skupština Srbije — Foto: Milisav Pajević

Na poslednjoj sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar, mart i april 2019. godine.

Na predlog predsednice Odbora Maje Gojković, na samom početku sednice otvorena je diskusija o Informaciji o radu, gde su narodnim poslanicima predstavnici Ministarstva odgovarali na pitanja o dostavljenom Izveštaju.

Članovi Odbora u diskusiji, interesovali su za normativne aktivnosti Ministarstva, implementaciju započetih projekata, nove pravilnike koji treba da se donesu i za Direktivu o divljim pticama za područje Republike Srbije, s obzirom na njen značaj za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27.

Članovi Odbora interesovali su se i za projekat Ekotane na opštini Ub za skladištenje opasnog otpada, kao i za sanaciju deponije u Zajači.

Predsednica Odbora Maja Gojković, navela je da je Izveštaj obiman, ali da ono što Ministarstvo treba da intenzivira jesu normativne aktivnosti. Navela je da je neophodno da Ministarstvo organizuje javnu raspravu za Nacrt zakona o klimatskim promenama, a potom i da podnese Predlog zakona u skupštinsku proceduru.

Gojković je upoznala članove Odbora i predstavnike Ministarstva sa činjenicom da je održala nekoliko sastanaka sa predstavnicima Udruženja Reciklera Srbije, koji imaju dugovanja prema bankama zbog zaostajanja države u isplatama poslova za recikliranje.

Navela je da udruženje čini oko 16 000 zaposlenih, od sakupljača sekundarnih sirovina do inženjera, koji su u nezavidnoj poziciji od gubitka posla, ako se sredstva iz budžeta ne odobre za namirenje dugovanja. Sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Branislav Atanasković naveo je da su razgovori sa ministrom finasija, obavljeni po ovom pitanju i da se vode pregovori da se Udruženje isplati iz tekuće budžetske rezerve.

Naveo je i to da će dugo očekivani Predlog zakona o klimatskim promenama u skupštinskoj proceduri biti do kraja tekuće godine.

Predstavnici nevladinih organizacija koji kroz mehanizam Zelena stolica učestvuju u radu Odbora interesovali su se o održavanju javnih rasprava na nacrte zakona iz oblasti zaštite životne sredine i kada će predlozi zakona iz ove oblasti ući u skupštinsku proceduru, kao i da li će pregovaračka pozicija 27 biti dostupna javnosti.

Prof. dr Vladimir Džamić, državni sekretar Ministarstva naveo je da će odgovore na pitanja sa sednice Odbora članovi dobiti pisanim putem, najkasnije u roku od nedelju dana.

Nakon iscrpne diskusije članovi Odbora usvojili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar, mart i april 2019. godine.

Na sednici Odbora, formirana je i Radna grupa za predstavke građana upućene Odboru za zaštitu životne sredine, koju će činiti prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Nada Lazić i Aleksandra Jevtić.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Milena Turk, Radoslav Cokić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Jasmina Karanac i Aleksandra Jevtić.

Milisav Pajević

Etiopija postavila svetski rekord u broju zasađenih stabala u danu?

30.07.2019

photo-1542601906990-b4d3fb778b09 — Foto: Unsplash/ Noah Buscher

Etiopija je zasadila više od 350 miliona sadnica drveća u jednom danu, navode zvaničnici, ističući da bi to mogao da bude novi svetski rekord.

Projekat nazvan Inicijativa zelena zaostavština (Green Legacy Initiative) predvodi premijer Etiopije Abij Ahmed, a održava se u 1.000 gradova širom zemlje.

Kako se navodi, cilj akcije je borba protiv uništavanja šuma i klimatskih promena.

Neke državne službe, agencije i kancelarije su zatvorene kako bi oni koji tamo rade mogli da učestvuju u sađenju. Takođe, neki službenici su angažovani da broje koliko je tačno drveća zasađeno, javlja Kalkidan Jibeltal, reporter BBC-ja iz Adis Abebe. Iz Ujedinjenih nacija ističu da je pokrivenost šumom u Etiopiji pala sa 35 odsto sa početka 20. veka na nešto više iznad četiri odsto početkom 21. veka.

Norma koju žele da ispune je četiri milijarde zasađenog drveća.

Državna televizija emituje promotivni spot, u kojem se na građane apeluje da brinu o drveću i priključe se akciji sađenja. Trenutni svetski rekord za broj zasađenih stabala u jednom danu drži Indija, u kojoj je 2016. godine 800.000 volontera zasadilo više od 50 miliona.

Zemlja takođe pati od posledica klimatske krize, sa degradacijom zemlje, erozijom tla, krčenjem šuma i povremenim sušama i poplavama koje su pogoršane poljoprivredom. Osamdeset procenata stanovništva Etiopije zavisi od poljoprivrede kao sredstava za život.

U 2017. godini, Etiopija se pridružila više od 20 drugih afričkih država koje su se obavezale da će obnoviti 100 miliona hektara zemlje u okviru Inicijative za obnovu šumskog pejzaža Afrike. Nedavna studija procenila je da bi obnavljanjem izgubljenih šuma na svetu moglo da se ukloni dve trećine celokupnog ugljenika koji zagreva planetu i koji se nalazi u atmosferi zbog ljudske aktivnosti.

Studija, koju su sproveli istraživači sa švajcarskog univerziteta ETH Zurich, izračunala je da bi obnavljanjem degradiranih šuma širom sveta moglo prikupiti oko 205 milijardi tona ugljenika ukupno. Globalna emisija ugljenika je oko 10 milijardi tona godišnje.

Izvor: CNN; The Guardian

Željka Vesić

Veliki ekološki incident u Bečićima, fekalije se izlivaju u more

30.07.2019

kanalizacija, fekalije, more, Bečići — Foto: pixabay

U Bečićima, kod Budve, dogodio se veliki ekološki incident kada je otkazala pumpa na postrojenju za otpadne vode u vlasništvu nemačke kompanije WTE na samoj plaži ispred hotela Iberostar Belvi, prenele su podgoričke Vijesti.

Iz uprave hotela za taj list kažu da je više od hiljadu i po gostiju praktično zatvoreno i nije im dozvoljeno da idu ka plaži, odakle se širi nesnosan miris.

Oni su najavili sa će podneti tužbu protiv WTE i tražiti odštetu zbog incidenta jer su, kako kažu, njima organizatori putovanja Nekerman, TUI i Tomas Kuk najavili tužbe zbog negodovanja gostiju.

Hotelska kompanija i njeno osoblje su na nogama, dok se fekalije razlivaju stazom i slivaju ka baru i plaži, navode Vijesti.

Na plažu su juče stigle ekipe Vodovoda i Komunalnog, a bio je angažovan i bager.

Iako su službenici kompanije WTE koja upravlja postrojenjem, naveli da je sve u redu, tehnički direktor Iberostar Belvi Petko Đogo je rekao da se tek kada su otvorili postrojenje videlo da je došlo do začepljenja.

„U pitanju je nepouzdan sistem jer su se praktično sve otpadne vode koje je pumpa trebalo da usmeri ka glavnom postrojenju u Vještici izlile na dva šahta ispred našeg i susednog hotela Montenegro”, dodao je Đogo.

Iako se očekivalo da je problem rešen, juče oko 16 časova ponovo je došlo do izlivanja.

„Fekalije su počele da se izlivaju u nedelju uveče, a to je trajalo tokom cele noći, da bi se veliko izlivanje dogodilo u juče 11 časova. Uprava WTE samo kaže da im kompjuter govori da je sve u redu, a na terenu se događa pravi haos”, kazao je Đogo.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

1...875876877...1,680 Page 876 of 1,680

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM