Završnom konferencijom u sredu, 29. januara, označen je kraj tvining projekta „Podrška Evropske unije razvoju strateškog okvira u oblasti upravljanja otpadom“ koji su realizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Evropska unija zajedno sa partnerima na projektu, Agencijom za životnu sredinu Austrije, kao vodećim partnerom, Agencijom za zaštitu životne sredine Švedske i Ministarstvom za životnu sredinu Litvanije.

U okviru ovog izuzetno značajnog projekta finansiranog iz IPA pretpristupne pomoći, izrađen je nov Nacrt nacionalne strategije upravljanja otpadom i druga dokumenta i instrumenti ključni za uspostavljanje strateškog okvira za upravljanje otpadom u Srbiji. „Svrha projekta je razvoj i unapređenje sistema upravljanja otpadom, kroz upotpunjavanje strateškog i zakonodavnog okvira i planskih dokumenata u ovom sektoru, u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije“ rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvarajući Konferenciju.

On je naglasio da je značajno da Ministarstvo ima proaktivnu ulogu, i da bude operativno u primeni rezultata ovakvih projekata koji donose konkretne pomake u zaštiti životne sredine. Ministar je izrazio zahvalnost Evropskoj uniji koja je u ovaj projekat završen u proteklih 30 meseci uložila 1,5 milion evra, kao i ekspertskoj pomoći parnera na projektu koji su pomogli da se završi jedan važan posao za Srbiju.

Ministar je naveo da su najznačajniji rezultati Projekta: nova Nacionalna strategija upravljanja otpadom koja predstavlja osnovni dokument za dugoročno definisanje i usmeravanje upravljanja otpadom za period od 2020. do 2025. godine, Nacionalni plan upravljanja otpadom koji predstavlja sastavni deo Strategije i koji se razvijao u skladu sa zahtevima iz Zakona o upravljanju otpadom Republike Srbije, Nacionalni program prevencije otpada u cilju sprečavanja negativnih uticaja koje privredni razvoj može da izvrši na životnu sredinu, kao i set ekonomskih instrumenata za implementaciju Plana upravljanja čvrstim komunalnim otpadom, koji je razvijen uz izradu nacrta podzakonskih akata koji će omogućiti njihovu realizaciju.

Efekti sprovođenja Strategije upravljanja otpadom u narednom periodu moći će da se sagledaju i na osnovu ispunjenja nacionalnih ciljeva u ovoj oblasti, naveo je ministar, kao što je usklađivanje nacionalnih propisa i planova iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU, s obzirom da je Republika Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU, u obavezi da preduzme neophodne mere za obezbeđivanje efikasne implementacije i kontrole primene pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine.

Rezultati projekta samo su deo ukupnih napora koje Srbija čini u ovoj oblasti, istakao je Goran Trivan, navodeći da je Ministarstvo u 2018. godini sufinansiralo 25 opština sa ukupno 100 miliona dinara, a u 2019. godini opredeljeno je 230 miliona dinara za sufinasiranje izrade projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih opštinskih, odnosno gradskih deponija u 14 jedinica lokalnih samouprava. U protekloj godini je dodeljeno i 100 miliona dinara namenjenih za podršku realizacije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom u četiri lokalne samouprave, i obezbeđena sredstva za sanaciju klizišta i proširenje deponije Duboko u Užicu, finansirana projektno-tehnička dokumentacija za novu sanitarnu deponiju Valjevo-Kalenić, i druge aktivnosti kao podrška boljem upravljanju otpadom u Srbiji.

Za podsticaj reciklažnoj industriji, Ministarstvo je u protekloj godini dodelilo preko tri milijarde dinara, a u 2020. godini planira da za ove namene izdvoji tri i po milijarde dinara za 2019. godinu, istakao je ministar Trivan. Za ostvarivanje svih zacrtanih ciljeva, ukazao je, potrebno je dalje ulaganje u zaštitu životne sredine i jačanje administrativnih i stručnih kapaciteta u narednom periodu. Pored sistema upravljanja otpadom, neodvojivo pitanje je prevencija otpada, što sve zajedno predstavlja najbolji put da sačuvamo životnu sredinu, zaključio je.

Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici rekao je da je upravljanje otpadom konkretno pitanje koje je veoma značajno za životni standard građana. Kako je ukazao, jedan stanovnik EU godišnje produkuje 6 tona otpada, od čega se trećina reciklira, što znači da se trećina otpada može ponovo uvesti u ekonomiju, i tu je i značaj ove oblasti. Međutim, kako je naglasio, Srbija u upravljanju otpadom ne kreće od nule. Navodeći kao uspešne primere podrške EU i zajedničke saradnje centre za upravljanje otpadom u Užicu i Subotici, istakao je da je vreme za okretanje ka strateškom delovanju koje se mora oslanjati na sveobuhvatnu, inkluzivnu i održivu javnu politiku upravljanja otpadom.

Navodeći nove evropske zelene ciljeve, ambasador Fabrici je istakao – „želimo da Srbija bude deo ove zelene vizije“, i izrazio očekivanje da će se i zemlje Zapadnog Balkana priključiti njihovoj realizaciji. Ukazao je da je Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 koja je upućena Evropskoj komisiji dobar signal i osnov da će se strateški planovi Srbije na stvaranju bolje i zdravije životne sredine operativno uspešno sprovoditi. Pitanja zaštite životne sredine su kompleksna i prožimaju se kroz brojne sektore, istakao je, zbog čega zahteva uključivanje i angažovanje celokupne Vlade Republike Srbije. Evropska unija je u proteklih 19 godina kao najveći donator dodelila Srbiji oko 400 miliona evra za unapređenje stanja životne sredine, od čega više od 56 miliona evra u oblasti upravljanja otpadom, rekao je Fabrici.

Na Konferenciji su se obratili, u ime partnera na Projektu, ambasador Republike Austrije u Republici Srbiji Nikolaus Luteroti i rukovodilac Programa razvojne saradnje u ambasadi Kraljevine Švedske u Republici Srbiji Ola Anderson, koji su čestitali Srbiji na postignutim rezultatima u okviru projekta i izrazili dalju posvećenost podršci Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji, i poboljšanju stanja životne sredine radi kvalitetnijeg života njenih građana.

Očekuje se da rezultati projekta doprinesu boljem upravljanju otpadom u Srbiji, što, između ostalog, znači delotvornije ponovno iskorišćenje i reciklažu iskoristivih materijala iz otpada, bolju zaštitu životne sredine i ljudi od opasnih materija, a samim tim i opšte poboljšanje kvaliteta života građana Srbije. Rezultati projekta takođe će pomoći Srbiji u pripremama pregovora za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine