Zabraniti gradnju MHE u zaštićenim područjima u Srbiji, apeluje inicijativa “Pravo na vodu”

25.05.2020

reka_planine_šuma — Foto-ilustracija: Pixabay

Inicijativa “Pravo na vodu” apelovala je na Vladu i Skupštinu Srbije da predlože i usvoje izmene Zakona o zaštiti prirode kojima bi bila zabranjena gradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

U saopštenju te inicijative navodi se da je Evropska komisija objavila u sredu, 20. maja novu Strategiju biodiverziteta do 2030. godine koja sadrži niz mera čiji je cilj očuvanje prirode, biljnih i životinjskih vrsta, kao i ostalog živog sveta na planeti.

Ta strategija je u prvi plan istakla obnovu reka – 25.000 kilometara rečnih tokova biće oslobođeno uklanjanjem zastarelih barijera, kao što su brane i cevi, a sve u cilju restauracije biodiverziteta i rečnih ekosistema.

“U isto vreme, na području Balkana planirana je izgradnja više od 3.000 malih hidroelektrana, zbog kojih će se poslednje netaknute reke slobodnog toka – takozvano plavo srce Evrope, staviti u cevi i tako nepovratno narušiti ovo prirodno bogatstvo. Ove reke jesu jedno od ključnih mesta za evropski slatkovodni biodiverzitet u njima živi 69 vrsta riba koje žive samo ovde i nigde drugde u svetu”, dodaje se u saopštenju.

Pročitajte još:

Takođe, piše “Pravo na vodu”, više od 40 odsto svih ugroženih slatkovodnih školjki i puževa Evrope može se naći samo u rekama regiona Srbije.

“Zahtevamo sankcionisanje bez odlaganja svih onih koji ne poštuju zakonske odredbe ili zaobilaze neophodne uslove za očuvanje životne sredine – što je slučaj sa većinom izgrađenih malih hidroelektrana u Srbiji. Apelujemo i da se revidiraju svi planovi i dozvole za dalju gradnju, a da se već izgrađena postrojenja strogo kontolišu, te po potrebi obustave zahvatanje vode iz vodotokova”, naglašava se u saopštenju.

Inicijativa je apelovala da se u ovogodišnjoj izradi novog Prostornog plana Srbije 2021 2035, najvišeg planskog dokumenta Srbije kao i u prostornim planovima lokalnih samouprava, uzme u obzir pomenuta evropska Strategija biodiverziteta 2030.

Takođe, u cilju prelaska na obnovljive izvore energije, apeluju da se obustavi politika podsticaja za male hidroelektrane, jer za njih nema ekonomske niti energetske opravdanosti, a posebno ne javnog interesa.

Izvor: Zelena Srbija

Puštena u rad nova trafostanica „Čučuge“ u Ubskom području

25.05.2020

Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ i Darko Glišić, predsednik Opštine Ub, pustili su u rad novu trafostanicu 35/10 kV „Čučuge“, koja će dodatno poboljšati sigurnost napajanja električnom energijom građana i privrede ovog dela Srbije. Oni su obišli i završne radove na novoj visokonaponskoj trafostanici 110/35 kV „Ub“ u industrijskoj zoni.

“Ubsko područje se ekonomski razvija, a sa stanovišta snabdevanja to je prilično težak teren u koji se, nažalost, decenijama nije ulagalo decenijama. Shodno uspešnoj razvojnoj i ekonomskoj politici Aleksandra Vučića, izgradnjom auto-puta Ub postaje sve interesantniji i neophodno je bilo baviti se rekonstrukcijom i izgradnjom mreže za snabdevanje električnom energijom. Danas smo svedoci da Ub ima dve nove trafostanice u industrijskoj zoni, najmodernije, potpuno automatizovane. U ove dve trafostanice uloženo je oko 4,5 miliona evra, a u poslednje četiri godine u ovom kraju investirali smo oko milijardu dinara i uradili više od 84 kilometra niskonaponske mreže”, rekao je Grčić.

On je istakao da je trafostanica „Ub“ 110/35 kV veoma važna za budućnost Uba. Povećana je instalisana snaga ove TS, sa 4 megavolt-ampera na 31,5 megavolt-ampera u ovoj fazi. Ostavljena je mogućnost i da se sa rastom potreba snaga TS udvostruči u sledećoj investicionoj fazi. Prvi čovek EPS-a je naglasio da se sa EMS gradi novi kabl za TS „Ub“.

“Instalisana snaga nove trafostanice u Čučugama je osam megavolt-ampera i iz nje je izvedeno pet 10 kV izvoda za okolna naselja. To će povećati pouzdanost napajanja i omogućiti priključenje novih korisnika. Pojačavamo i stabilizujemo sigurnost napajanja za sve potrebe žitelja 20 okolnih sela. To je veoma važno jer građani više neće imati problema u napajanju, što je posebno bitno za poljoprivredu i preradu. Naš cilj je da svako domaćinstvo ima stabilno snabdevanje”, rekao je Grčić.

Darko Glišić, predsednik opštine Ub, zahvalio se državi Srbiji i rukovodstvu „Elektroprivrede Srbije“ u ime svih građana ove opštine, jer su dva kapitalna objekta privedena kraju.

“Jednu trafostanicu smo pustili u rad, a očekujemo da druga počne da radi do kraja godine. To su temelji našeg daljeg razvoja i to daje mogućnosti da se dalje razvijamo i dostignemo viši nivo. Bilo je ranije problema u snabdevanju električnom energijom u čitavom ovom spletu sela, ali dočekali smo taj dan da možemo da kažemo da smo to rešili”, rekao je Glišić. “Uz manje nadogradnje koje će se desiti uskoro, u potpunosti ćemo stabilizovati svaki zaseok. Posle nekoliko godina predanog rada, završili smo veliki posao i idemo dalje sa novim radovima.”

Izvor: EPS

RHMZ ne štiti dovoljno poljoprivredne proizvode i poljoprivredne proizvođače

25.05.2020

grad_padavina — Foto-ilustracija: Pixabay

Kako saopštava Nova ekonomija, nakon elementarne nepogode koja je opustošila poljoprivredne useve i oštetila imovinu građana u nekim delovima Srbije, kao i prethodnih godina ponavlja se pitanje o efikasnosti protivgradne odbrane. Posebno se naglašava da su plate strelaca ostale nepromenjene i da ta suma na mesečnom nivou iznosi 4 hiljade dinara.

O neefikasnosti protivgradne odbrane, oglašavala se i Državna revizorska institucija, još krajem 2018. godine. Njihov ključni nalaz tada glasio je da “Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) prilikom planiranja sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciju protivgradnih raketa i održavanje lansirnih stanica, ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača”.

Od tad je prošlo godinu i po dana, a slike iz nekih delova Srbije od pre tri dana i dalje ukazuju da rešenje nije na vidiku. Gostujući na Javnom servisu, svojom izjavom, to je potvrdio i direktor Republičkog hidrometeorloškog zavoda Jugoslav Nikolić.

“Država za neke nadoknade, koje zaista jesu simbolične, za jednu sezonu izdvaja oko milion evra za te strelce. One su takve kakve jesu. Po zakonu o odbrani od grada i lokalne samouprave su subjekti sistema i oni učestvuju u podršci sistemu na svojoj teritoriji,” izjavio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, problem koji se odnosi na pritivgradnu zaštitu, trebalo bi da “bude usklađen u narednim godinama”.

Pročitajte još:

On je rekao da je RFZO aktivirao sve predviđene stanice u ovoj sezoni i ima jedan broj automatizovanih stanica, nekih 104 na području Radarskog centra Valjevo i još nekoliko na drugim centrima.

“U procesu je takozvana automatizacija lansirnih stanica, koja bi trebalo da obezbedi još veću sigurnost i efikasnost. To će se realizovati u narednim godinama i teče po planu,” rekao je Nikolić i dodao da se ove godine delimično automatizuju radarski centri na Bukulji i na Fruškoj gori, dok se u narednih nekoliko godina to očekuje u celoj Srbiji.

Nikolić dodaje da je pred početak ove sezone obezbeđeno 18.000 raketa što je, kako navodi, “apsolutni rekord”, kao i da se tokom poslednje nepogode dejstvovalo sa osam radarskih centara, ali je, objašnjava, ipak došlo do pojave grada.

RTS je preneo da se posledice nevremena od pre nekoliko dana još uvek otklanjaju.

Izvor: Nova ekonomija

Da li je pandemija ubrzala evropsku zelenu tranziciju?

25.05.2020

vetroturbina_suncokreti — Foto-ilustracija: Unsplash (Gustavo Quepón)

Kako se svet suočio s globalnom javnozdravstvenom krizom zbog brzog širenja koronavirusa koji izaziva bolest KOVID-19, te povezanom ekonomskom krizom i padom tržišta nafte, budućnost s niskim udelom ugljen-dioksida postala je neizvesnija.

Foto-ilustracija: Unsplash (John Towner)

I dok se za neke zemlje, poput Indije, koja više od polovine energije dobiva iz termoelektrana – uglja, zbog navedenog očekuje da će usporiti prelazak na tzv. zelenu energiju iz obnovljivih izvora, druge zemlje to vide kao dodatnu šansu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je, predstavljajući ekonomski paket pomoći ekonomijama Evropske unije, da se dok se bude izlazilo iz krize “ne sme pasti u ruke starih navika i zadržati se na jučerašnjoj ekonomiji”.

“Naprotiv, moramo hrabro iskoristiti ovu priliku za izgradnju moderne, čiste i zdrave ekonomije, koja osigurava sredstva za život nove generacije”, naglasila je između ostalog predsednica Evropske komisije i dodala kako Evropa mora sad ulagati u čistu budućnost.

Indija je uvela najstrože mere na svetu u borbi protiv KOVID-19. Očekuje se dugo razdoblje oporavka, s recesijom, kao i promene u načinu potrošnje, što je pogodilo turizam i kupovnu moć.

Pandemija će takođe verovatno uticati na energetsku tranziciju u Indiji koja je u toku – iako niko ne zna sigurno hoće li promeniti ili pauzirati smer u kojem trenutno ide ili izazvati radikalne promene. Ne znamo šta će biti “novo normalno” u Indiji ili bilo kojoj drugoj naciji, navodi se u analizi Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

WEF je 13. maja 2020. objavio izveštaj Indeks energetske tranzicije (ETI) 2020. u kojem su zemlje rangirane kako bi donosioci odluka i biznismeni mogli odrediti smer u kojem bi trebali da idu.

U prvih deset zemalja koje su najdalje napredovale u korišćenju tzv. zelene energije su Švedska, Švajcarska, Finska, Danska, Norveška, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nizozemska i Island. Na poslednjem mestu je Haiti, a među poslednjih deset su i Liban, Nigerija, Kamerun, Venezuela, Benin, Mozambik, Mongolija, Zimbabve i Južnoafrička Republika. Od zemalja regije Jugoistočne Evrope, Slovenija je na 23, Hrvatska je na 37, Albanija na 52, Srbija na 100, Bosna i Hercegovina je na 103. i Crna Gora na 62. mestu. Severna Makedonija nije uključena u izveštaju.

Transformacija energetskog sistema tokom poslednje decenije, iako je bila sporija nego što je potrebno za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma za borbu protiv klimatskih promena, jeste bez presedana.

Međutim, postoji mogućnost da se ovaj teško postignuti zamah sada riskira i izgubi, budući da trenutna pandemija KOVID-19 uzrokuje i ekonomsku i društvenu štetu, upozorava se u izveštaju.

Pandemija KOVID-a 19 dovela je do erozije gotovo trećine globalne potrošnje energije, volatilnosti cena nafte bez presedana s kasnijim geopolitičkim implikacijama, ulaganja i projekti su odloženi ili stali, a neizvesna je i perspektiva zapošljavanja miliona radnika u energetskom sektoru.

WEF navodi da je kriza izazvana pandemijom KOVID-a 19 dovela do nezamislivog – društva su se morala odreći vredne robe i slobode kako bi se zajednički borila protiv pandemije. Za uspešnu energetsku tranziciju potreban je sličan napor, navodi WEF.

Pročitajte još:

Osim implikacija na proračune zemalja izvoznica nafte, niske cene energije mogu dovesti do ograničenja ulaganja, istraživanja i razvoja, navodi se, između ostalog u izveštaju. U zaključcima se navodi da bi delovanje država kod kontrole ekonomskih i socijalnih posledica moglo biti prilika za napredak u energetskoj tranziciji, a sugerišu se ekonomski podsticaji u razvoju i modernizaciji energetske infrastrukture i ljudskog kapitala što dugoročno danas može biti mogućnost za ključne korake u energetskoj tranziciji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Dulgier)

Upravo na to je ukazala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru pred Evropskim parlamentom 13. maja 2020. predstavljajući paket oporavka za zemlje članice Evropske unije.

On bi se trebao provesti kroz tri stupa: jačanje zdravstvenog sistema i ulaganja, istovremeno pomažući prijelaz prema digitaliziranoj, karbonski neutralnoj Evropi. Fon der Lajen je kazala kako će se društva i ekonomije otvarati sporo, postupno i pažljivo te da će se “Evropa oporaviti, ali za to će trebati vremena”.

Primetila je da kriza nije jednako pogodila sve ekonomije zemalja članica EU-a te da su one koje su se više oslanjale na turizam pogođenije, zato su Italija i Španija prve pogođene. Naglasila je da je ključno da se misli na zaštitu okoline.

“Pre ili kasnije, naši naučnici i istraživači će razviti vakcinu protiv koronavirusa. Za klimatske promene, međutim, nema vakcine. Zbog toga Evropa mora ulagati u čistu budućnost. Na kraju, moramo koristiti taj novac da ulažemo u budućnost uzimajući u obzir klimatske promene, smanjujući uticaj na klimu, a ne povećavajući ga. Dok izlazimo iz krize, ne smemo pasti u ruke starim navikama, ne smemo se zadržati na jučerašnjoj ekonomiji, dok budemo ponovno gradili ekonomiju. Naprotiv, moramo iskoristiti ovu priliku kako bismo izgradili modernu, čistu i zdravu ekonomiju koja će osigurati sredstva za život sledećim generacijama”, naglasila je predsednica Evropske komisije.

Pandemija se pokazala velikim šokom koji je testirao sposobnost vlada za upravljanje složenim, naučno-informativnim, a opet politički teškim zadacima. Kao što se navodi u pomenutom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF) – Indeksu energetske tranzicije, mnoge vlade su se loše pokazale u krizi izazvanoj pandemijom KOVID-a 19, a poverenje u vlasti, zajedno s veštinama, ključno je za suočavanje sa izazovima energetske otpornosti i duboke dekarbonizacije.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Zbog čega je važno da Podgoričani razdvajaju otpad u domaćinstvima?

25.05.2020

Deponja-2-1030x687 — Foto: Grad Podgorica

Privredno društvo Deponija d.o.o Podgorica bavi se poslovima izgradnje, korišćenja i održavanja deponija komunalnog otpada, reciklažom metalnih i nemetalnih otpadaka i ostataka i prometom sekundarnih sirovina, a koji su od javnog interesa za grad i njegove građane.

Slobodan Lončar sa 38 godina radnog staža u ovom preduzeću je poslovođa u reciklažnom centru i govorio je o organizaciji i načinu funkcionisanja društva u svim okolnostima.

„Ovo je radna organizacija Deponije koja se bavi prijemom i preradom čvrstog komunalnog otpada. U njoj postoji nekoliko celina – pogon za vozila van upotrebe gde se vrši demontaža polovnih vozila, postoji pogon za otpadnih voda koje se sakupljaju sa kada i vrši se njhovo prečišćavanje. Takođe postoji reciklažni centar gde radi oko 30 radnika u kom vršimo selekciju komunalnog otpada. Dnevno oko 60 do 70 tona komunalng otpada prođe kroz reciklažni centar, a ukupna količina koju primimo u toku jednog dana je oko 250 tona“, naglasio je Lončar, dodajući da je s obzirom na rast broja stanovnika za očekivati da će količina prijema otpada biti još i veća.

Pročitajte još:

Strateškim planom upravljanja otpadom na nivou Crne Gore deponija u Podgorici određena je kao regionalna deponija komunalnog otpada za Glavni grad Podgoricu, Prestonicu Cetinje i Opštinu Danilovgrad.

Regionalni reciklažni centar izgrađen je kao najsavremeniji sistem predtretmana komunalnog otpada i odvajanja sekundarnih sirovina, a u okviru Regionalnog reciklažnog centra izgrađen je Pogon za tretman vozila van upotrebe koji poseduje najsavremeniju opremu za obradu ove vrste opasnog otpada.

„U reciklažnom centru vršimo selektiranje otpada – odvajamo karton, PET ambalažu po bojama, mešanu plastiku, metal, aluminijum i drugo“, navodi Slobodan Lončar.

Izgradnja savremenog reciklažnog centra na deponiji u Podgorici u funkciji je same sanitarne deponije, što u potpunosti korenspondira sa Strateškim master planom upravljanja otpadom na državnom nivou, što je i propisano direktivama Evropske unije iz ove oblasti.

On je govorio i o složenim uslovima u kojima su radnici Deponije radili tokom epidemije koronavirusa, ali da su posao obavljali odgovorno i uspešno.

„Želim sa zadovoljstvom da kažem da smo u vreme koronavirusa maksimalno zaštitili svakog radnika i ispoštovali mere koje je izdalo Ministarstvo zdravlja”, istakao je Lončar.

Lončar je na kraju građanima poručio da prilikom odlaganja otpada izvrše predselekciju, da u kontejnerima posebno odvajaju čvrsti i tečni komunalni otpad, kako bi olakšali rad zaposlenim u Deponiji i povećali prinos sekundarnih sirovina tokom čitavog dana.

Razgovor sa radnikom Deponije Slobodanom Lončarom možete pogledati na sledećem linku: https://youtu.be/Z-YCtxtGZes.

Izvor: Grad Podgorica

Zaštita prirodnih područja je temelj očuvanja biodiverziteta u Srbiji

25.05.2020

konj — Foto-ilustracija: Unsplash (Valentin Salja)

Jedan od najznačajnijih ekoloških datuma, 22. maj, Međunarodni dan biodiverziteta, međunarodna zajednica obeležava u vremenu kada čovečanstvo traži rešenja za izlazak i ublažavanje posledica globalne krize koja potresa svet usled pandemije koronavirusa, i kada postaje sve očiglednije da su priroda i ravnoteža u prirodi osnova održivog opstanka svog živog sveta na planeti, uključujući čoveka. Okolnosti i posledice pandemije ukazuju da biodiverzitet, koji podrazumeva brojnost vrsta, ekosistema i gena i oličava bogastvo prirode, jeste temelj očuvanja dobrobiti čovečanstva i života kakvog danas poznajemo, a život čoveka usaglašen sa prirodom i njenim bogatstvima jedini mogući put razvoja.

Foto: MInistarstvo zaštite životne sredine

Dok se svet oporavlja od globalne pandemije, kreira se novi globalni okvir zaštite biodiverziteta sa ciljem usporavanja njegovog gubitka. Povodom 22. maja, Međunarodnog dana biodiverziteta, Ujedinjene nacije ove godine poručuju „Priroda nudi rešenja”, pozivajući na zajedničke akcije na svim nivoima sa ciljem izgradnje budućnosti i života u skladu sa prirodom. Međunarodna zajednica pozvana je da preispita svoj odnos prema prirodi, jer smo, i pored svih naših tehnoloških dostignuća, u potpunosti zavisni od zdravih ekosistema u obezbeđivanju pijaće vode, hrane, lekova, odeće, goriva, zaklona i energije. Gubitak biodiverziteta direktna je posledica nepromišljenih ljudskih aktivnosti poput degradacije ekosistema, seče šuma i nekontrolisanog razvoja infrastrukture. Prema Crvenoj listi Svetske unije za zaštitu prirode (IUCN) od procenjenih 116.177 vrsta, više od 31.000 vrsta je pod pretnjom izumiranja. Naglašavajući rešenja zasnovana na prirodi u cilju zaštite biodiverziteta, pozivaju na usvajanja ekosistemskih rešenja za suočavanje sa gubitkom biodiverziteta, klimatskim promenama i degradacijom zemljišta, i integraciju biološke raznovrsnosti u ekonomske sektore.

U Republici Srbiji, koja je jedan od svetskih centara biodiverziteta, zaštita bogate biološke raznovrsnosti ostvaruje se sprovođenjem mera zaštite i unapređenja vrsta, njihovih populacija, prirodnih staništa i ekosistema u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode.

Zaštita područja je temelj očuvanja biodiverziteta, zbog čega Srbija ulaže napore na povećanju procenta zaštićene teritorije i ostvarivanju planova na zaštiti prirode. Zaštićeno je 677.484 ha, odnosno 7,65 odsto teritorije Republike Srbije. Pripremljen je Program zaštite prirode Republike Srbije za period 2020. do 2022. godine, koji uključuje strateške ciljeve i planove najznačajnijih međunarodnih ugovora i dokumenata u zaštiti prirode, očuvanju biološke raznovrsnosti i promeni klime. Ekološkom mrežom, koja je uspostavljena radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja za zaštitu i očuvanje staništa divljih vrsta flore i faune, zaštićeno je oko 20 odsto teritorije Srbije.

Pročitajte još:

Uzroci koji dovode do smanjenja biodiverziteta uključuju nestajanje, fragmentaciju i degradaciju staništa, ilegalne aktivnosti poput ilegalnog lova, ribolova, ilegalne i neadekvatne seče šuma, neadekvatno očuvanje genetske raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, neplansko uvođenje invazivnih i alohtonih vrsta, što sve dovodi do ugrožavanja opstanka divljih vrsta u prirodi. Divlje vrste koje su posebno značajne sa genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, zaštićene su kao strogo zaštićene ili zaštićene divlje vrste. Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva obuhvaćeno je 2633 divljih vrsta, od kojih je 1783 strogo zaštićenih, i 860 zaštićenih divljih vrsta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Valentin Salja)

Sa ciljem unapređenja zaštite vrsta i njihovih staništa, urađene su crvene knjige faune Srbije, i to: Crvena knjiga faune Srbije I – vodozemci, Crvena knjiga faune Srbije II- gmizavci, Crvena knjiga faune Srbije III-ptice i Crvena knjiga faune Srbije IV – pravokrilci.

U Srbiji je u aprilu 2019. godine, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Sekretarijata Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, održana Regionalna radionica za pripremu globalnog okvira biodiverziteta nakon 2020. godine, čime se Republika Srbija našla među malobrojnim državama UN-a koje podržavaju pripremni konsultativni proces za razvoj ovog okvira i međusektorsku radnu grupu otvorenog tipa za podršku pripreme globalnog okvira za biodiverzitet nakon 2020. godine koja je uspostavljena odlukom 14. zasedanja Konferencije članica Konvencije.

Takođe, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine aktivno učestvuju u radu Radne grupe za biodiverzitet Jugoistočne Evrope, pod okriljem Regionalne radne grupe za životnu sredinu Regionalnog saveta za saradnju, koja za cilj ima koordinaciju regionalnih aktivnosti u sprovođenja međunarodnih obaveza i politike Evropske unije u ovoj oblasti. U toku je planiranje saradnje u okviru ove radne grupe na dugoročnoj osnovi do 2030. godine.

Međunarodni dan biodiverziteta koji se obeležava 22. maja širom sveta, ustanovile su Ujedinjene nacije kao dan kada se najšira svetska javnost podseća na ugroženost raznovrsnosti živog sveta na Planeti i značaj njenog očuvanja. Konvencijom o biodiverzitetu koja je usvojena 1992. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski samit u Riju”) a stupila na snagu 29. decembra 1993. godine, ustanovljen je jedini međunarodni instrument koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost i obuhvata očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkih resursa. Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti 03.01.2002. godine Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni glasnik SRJ”, broj 11/01 – međunarodni ugovori).

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Centar Londona pretvara se u najveću zonu bez automobila

24.05.2020

London_ulica_pešaci — Foto-ilustracija: Unsplash (David Marcu)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sabrina Mazzeo)

U planu je velika transformacija prestonice Ujedinjenog Kraljevstva, u cilju poboljšanja zdravlja građana i pozitivnog uticaja na životnu sredinu.

Naime, u centru Londona organizuje se jedna od najvećih zona bez automobila na svetu.

U planu je da centar grada prestavlja pešačku zonu, u kojoj će biti moguće voziti bicikl, dok će tek pojedine ulice biti osopobljene za autobuski javni prevoz.

Takođe, određene su i zone sa izuzetno niskim emisijama i sa niskim emisijama, kako se ne bi stvarale gužve na putevima i kako bi se što veći broj stanovnika motivisao na pešačenje i zelene vidove transporta. Očekuje se da će na ovaj način smanjiti saobraćajne gužve za trećinu.

Pored toga, u novonastalim okolnostima, bicikl se pokazuje kao najpogodnije prevozno sredstvo za održavanje socijalne distance.

Pročitajte još:

Poslednjih nekoliko dana, dodato je oko 5.000 kvadratnih metara dodatnog prostora stazama za pešake kroz čitav grad kako bi ljudi mogli da se kreću na bezbednoj distanci, sprečavajući dalje širenje koronavirusa. Pored toga, dodaju se i proširuju biciklističke staze.

Već je zabeleženo smanjenje saobraćaja na putevima za 60 odsto, ujedno i emisija azot-dioksida za 50 odsto u najprometnijim ulicama Londona.

Jelena Cvetić

Kazna za neodgovorno bacanje maski u Francuskoj i do 300 evra?

24.05.2020

maska_zaštita — Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz)

U poslednje vreme na javnim površinama širom sveta primećuje se sve veća količina iskorišćenih jednokratnih maski i rukavica. Iako nije ograničeno samo na građan(k)e Francuske Republike, koja je teško pogođena pandemijom KOVID-19, takvo neodgovorno ponašanje uskoro bi ih moglo skupo koštati.

Erik Pože, zastupnik odseka Alpes-Maritimes u francuskoj Nacionalnoj skupštini, u ponedeljak je kao meru za sprečavanje neodgovornog bacanja zaštitnih rukavica i maski predložio uvođenje novčane kazne u visini od 300 evra. Poput mnogih drugih svojih sunarodnika i Pože je zgranut velikom količinom ovog potencijalno zaraznog otpada na javnim površinama francuskih gradova. Iako se korišćenje maski i rukavica preporučuje kao mera zaštite od novog koronavirusa, Pože smatra da ne postoji opravdanje za njihovo neodgovorno bacanje i da bi visoka novčana kazna mnoge navela na odgovornije ponašanje, izvestio je France 3.

Posebno velik problem predstavljaju hirurške maske, kojih na javnim površinama ima najviše, a kako navodi “Plastick Attack France” za njihovu razgradnju u prirodi potrebno je i do 450 godina.

Pože tvrdi kako se neodgovorno ponašanje pojedinaca treba sankcionisati jer „predstavlja značajan rizik za zdravlje ljudi i zaštitu okoline “ te je na Tviteru objavio nekoliko fotografija bačenih maski i rukavica koje je sam snimio. Francusko zakonodavstvo trenutno predviđa novčanu kaznu u visini od 68 evra za svakoga koga se uhvati u zagađivanju javnih površina i okoline, no Erik Pože smatra kako je taj iznos premalen u odnosu na štetu koju može izazivati i zato predlaže veća ovlašćenja za lokalnu vlast i komunalne redare, kao i da se za identifikaciju počinitelja koristi video nadzor.

Pročitajte još:

Francusko Ministarstvo ekološke tranzicije i solidarnosti svesno je ovog problema te je objavilo preporuke za korišćenje i pravilno odlaganje zaštitnih maski i rukavica. Nakon skidanja bi ih trebalo staviti u odgovarajuću kesu za smeće koju bi zatvorenu trebalo čuvati tokom sledeća 24 sata. Kesu bi zatim trebalo baciti s ostatkom mešanog komunalnog otpada, ali se nikako ne sme odložiti u žute kontejnere koji u Francuskoj služe za odvojeno prikupljanje plastičnih flaša, višeslojne i metalne ambalaže, papira i kartonske ambalaže.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Koji grad predstavlja evropsku prestonicu pčela?

24.05.2020

pčela_cvet — Foto-ilustracija: Unsplash (Ilana Grostern)

U čast začetnika modernog pčelarstva Antona Janše, njegov rođendan – 20. maj – proglašen je Svetskim danom pčela. Toga se dana nastoji ojačati svest o važnosti ovih životinjica za prirodnu bioraznolikost.

Zahvaljujući svom zelenom pojasu i zaštićenim područjima s rascvetanim livadama Beč nudi dobre životne uslove za pčele. To važi čak i za centar grada gde se može pronaći sve veći broj prikladnih zelenih površina.

Uz to, bečko gradsko poduzeće za zaštitu životne sredine (MA 22) za sve je zainteresovane građanke i građane pripremilo kratka uputstva o tome kako i oni mogu doprineti raznolikosti insekata u svom gradu. Ona obuhvataju sve od uređivanja livada do saksija s biljkama i cvećem na balkonima.

Prema istraživanju koje je Grad Beč sproveo 2015. godine tamo živi ukupno 456 različitih vrsta divljih pčela. To je jedinstveno za jedan veliki grad i nenadmašeno širom Evrope!

Pritom se divlje pčele u Beču razlikuju po svom izgledu. Osim onih u uobičajenom crno-belom odelu tu su i bumbari te neke vrste solitarnih pčela koje se ne roje i žive same. Divlje pčele su inače poznate po svojoj miroljubivosti i tome da bodu isključivo kada se direktno napadnu.

Pročitajte još:

Osim toga, važne su za oprašivanje voća i drugih kultivisanih biljaka koje koristimo u ishrani te su bitan deo ekosistema – naposletku i kao hrana za ptice i manje sisare. Zbog toga se u Beču preporučuje izbegavanje korišćenja insekticida jer oni ne uništavaju samo parazite već i korisnu faunu insekata. Kao prirodna alternativa protiv, na primer, biljnih vaši. može se koristiti mešavina vode, običnog alkohola i mekog sapuna.

Od divljih pčela su, uprkos njihovoj brojčanoj prednosti, ipak poznatije medonosne pčele. U Evropi se uzgaja samo jedna takva vrsta, takozvana zapadna medonosna pčela. U Beču živi čak 200 miliona takvih pčela u oko 5.000 košnica o kojima brinu pčelari, udruženja i gradske službe. Sve te brojke samo potvrđuju da je Beč zaista prava prestonica pčela!

Izvor: Eurocomm-PR Zagreb

Ima li turizma u regionu nakon pandemije?

23.05.2020

dog_beach_pas_plaža — Foto-ilustracija: Pixabay

Svetska turistička organizacija predviđa da će tokom 2020. godine međunarodni turizam opasti za između 60 i 80 odsto, što će prema njihovim procenama dovesti u rizik opstanak desetine miliona domaćinstava koji žive od ove privredne grane u različitim krajevima sveta (od 100 do 120 miliona radnih mesta) i podriti globalne napore da se ostvare Ciljevi održivog razvoja. Zdravstvena kriza će potencijalno navesti ljude da godišnje odmore provedu u svojoj zemlji ili regionu, što je svakako “održivija” opcija, te je korisno znati kako će Srbija i naše “komšinice” poneti teret pandemije u oblasti turizma – kao i šta će se desiti sa ranije zakazanim putovanjima.

Srbija

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je istakao da će za prvih pet meseci 2020. godine naša zemlja će pretrpeti gubitak od oko 300 miliona evra zbog manjeg deviznog priliva od stranih turista, dodajući da u to nisu uračunata domaća putovanja. On je podsetio da je do 26. februara ove godine podeljeno 160.000 turističkih vaučera za odmor unutar Srbije. Vaučere, za koje je izdvojeno 2 milijarde dinara budžetskih sredstava, biće u prilici da iskoristi još 400.000 građana. Prijave za dodatne vaučere u vrednosti od 5.000 dinara su počele 13. maja. Prema najavama ministra Ljajića, planirano je da destinacije, osim banja i planina, budu i Beograd i Novi Sad, kao gradovi koji su najviše pogođeni padom prometa u ovom sektoru izazvanim pandemijom. Na taj način će se smanjiti šteta nastala zabranom međunarodnih putovanja, očekuje on.

Za mušterije koje su uplatile aranžmane, srpske turističke agencije nude vaučere ili zamenu termina. Prema podacima resornog ministarstva, broj uplaćenih aranžmana do kraja godine iznosi 480.000.

Vlada Srbije usvojila je 30. aprila Uredbu o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled koronavirusa. Ljudi koji su do 15. marta uplatili aranžman moći će sa agencijama da dogovore zamensko putovanje koje mogu da iskoriste najkasnije do 31. decembra 2021. godine.

U suprotnom, nesuđeni putnici će imati pravo da dobiju svoj novac nazad do 15. januara 2022. godine, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Pored turističkih putovanja otkazane su i sve ekskurzije, rekreativne nastave i boravak dece u prirodi.

Pročitajte još:

Kako bi ublažila posledice epidemije po privredu, Vlada je usvojila i paket ekonomskih mera vredan 608,3 milijarde dinara. Za korišćenje ove vrste pomoći mogu da apliciraju predstavnici iz turističkog sektora, poručio je ministar Ljajić.

Turistička industrija se suočava sa smanjenjem rezervacija za paket aranžmane i do 70 odsto, a najteže bi mogle da budu pogođene kompanije za organizaciju krstarenja, kojima bi obim posla mogao da oslabi i do 90 odsto, procena je Evropske komisije.

Crna Gora

Od 18. maja otvaraju se plaže u Crnoj Gori, u kojoj je kupališna sezona prethodnih godina počinjala 1. maja. Prvi turisti iz naše zemlje se očekuju već početkom juna s obzirom na to da će tada biti otvorene granice.

Plažni prostor treba da bude organizovan tako da se omogući i vidljivo obeleži adekvatna distanca između kupača (ili grupe kupača kao što je porodica), a broj kupača biće ograničen u odnosu na kapacitet plaže. Čistoće i higijene na kupalištima će se održavati u skladu sa uputstvima, a biće propisane i mere koje se odnose na ugostiteljske i druge usluge i mere koje se odnose na organizaciju zabavnih, rekreativnih i sportskih aktivnosti na kupalištima.

Svakih deset dana u julu i avgustu vršiće se provera vode zato što je njena sanitarna ispravnost od posebnog značaja za bezbednost zdravlja kupača.

Set pravila za crnogorska kupališta je pripremljen u saradnji sa Institutom za javno zdravlje.

Od 1. juna, iz Srbije će biti moguć i odlazak i u Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Severnu Makedoniju.

Bosna i Hercegovina

Od polovine marta u Bosni i Hercegovini su zatvorene sve radnje, ugostiteljski objekti i hoteli. Iako je gotovo 90 odsto aranžmana otkazano, zemlja zbog očuvane prirode priliku za oporavak turizma vidi u lokalnom zelenom turizmu, piše Dojče vele.

Ministarka okoline i turizma Edita Đapo je izjavila da Federalno ministarstvo okoline i turizma ima svega dva miliona maraka (million evra) namenjena za razvoj turizma. “Sada ćemo novac umesto na razvoj prebaciti na saniranje ove krize. Međutim, potpuno smo svesni da je dva miliona maraka jako mali iznos za saniranje turističke krize u Bosni i Hercegovini, tako da mi i dalje vagamo da li je bolje ova dva miliona prebaciti u stabilizacijski fond ili pak prema jasnim kriterijumima pomoći jednim delom pokrivanju troškova hotelima od četiri i pet zvezdica”, objasnila je ona za Radio Slobodna Evropa.

Turističke agencije iz Republike Srpske su primenile sličnu taktiku kao i one u Srbiji i u Banja Luci potpisale Protokol o saradnji na sprovođenju ranijeg Zaključka Republičkog štaba za vanredne situacije o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled koronavirusa.

Grčka

U Grčkoj će se otvaranje plaža desiti najkasnije 1. juna, a kupanje u moru je već dozvoljeno. Ta zemlja će strane turiste verovatno primati od početka jula, ukoliko situacija bude pod kontrolom. I ona će uvesti određene sigurnosne mere koje će se pre svega odnositi na održavanje bezbedne udaljenosti između posetilaca plaža, barova i restorana, ali i šetača.

Premijer Kirijakos Micotakis ne veruje da će ovogodišnja turistička sezona umnogome da se razlikuje od prošlih, pod jednim uslovom – ako se turisti testiraju na virus pre dolaska u zemlju i ako imaju (lekarski) nadzor.

Hrvatska

Gari Kapeli, ministar turizma Hrvatske, zemlje koja trenutno predsedava Evropskom unijom, izrazio je nadu da će Evropljani sa severa tokom letnje sezone, uprkos pandemiji, putovati na jug što bi bila neka vrsta evropske solidarnosti. “Potreban nam je zajednički plan za obnovu turizma”, kazao je on. Smatra da je neophodan zajednički zdravstveni koncept i da bi tada bilo moguće da se svim putnicima i organizatorima izda neka vrsta “korona-zdravstvenog pasoša”.

Hrvatski zavod za javno zdravlje je takođe izdao preporuke za kupanje u moru tokom epidemije koronavirusa, radi zaštite osoblja i posetitlaca.

Maksimalan broj osoba kojima je dopušten istovremeni boravak na kupalištima određuje se prema načelu 15 osoba na 100 metara kvadratnih. Na plaži, kao i u vodi, potrebno je držati razmak od 1,5 metra. Nužno je postavljanje dozatora s dezinfekcijskim sredstvom na vidljivim mestima i u razumnim razmacima. Ležaljke na plaži trebaju biti postavljene na dovoljnm razmaku. Obavezna je dezinfekcija nekoliko puta dnevno. Takođe, potrebno je osigurati osobu koja će nadzirati sprovođenje navedenih mera.

Hrvatski stručnjaci preporučuju i postavljanje kanti za smeće s poklopcem. Savetuje se i čišćenje i dezinfekcija sanitarnih prostora svaka dva sata (po potrebi i češće), kao i pojačati broj radnika za dnevna čišćenja u svakom sanitarnom čvoru.

Direktor Turističke zajednice Istarske županije Denis Ivošević računa na privlačenje domaćih turista pomoću CRO kartice i akcije “Tjedan odmora vredan”.

Jelena Kozbašić

Za voćarstvo, stočarstvo, pčelarstvo i osiguranje u poljoprivredi u Zaječaru 8,5 miliona dinara

23.05.2020

orchard_voćnjak_jabuke_apples_voće_fruit — Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Zaječar raspisao je 4 konkursa za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede za 2020. godinu, a na osnovu programa mera koji je usvojen 16. marta na sednici Skupštine.

Za ova četiri konkursa predviđeno je 8,5 miliona dinara.

Prvi konkurs se odnosi na dodelu podsticaja za nabavku nove mehanizacije i opreme za voćarstvo. Novina u tom konkursu u odnosu na prethodnu godinu je da je predviđen i deo investicija za koje mogu aplicirati stočari.

Osim mehanizacije prihvatljive su i žičane ograde za voćnjake, oprema za navodnjavanje i protivgradne mreže. Za taj konkurs izdvaja se 4 miliona dinara. Konkurs za nabavku nove priključne mehanizacije traje do 31. avgusta, te poljoprivredni proizvođači do tog roka mogu da prikupe dokumentaciju.

Pročitajte još:

Po konkursu za dodelu podsticaja u oblasti stočarstva predviđeno je 3,5 miliona dinara. Proizvođači mogu da se prijave za nabavku kvalitetnih umatičenih grla junica, ovaca i koza. Maksimalni iznos povraćaja je do 120.000,00 din po korisniku za nabavljene junice, ili 100.000 din za kupovinu ovaca i koza.

Po konkursu za podsticaje u pčelarstvu ove godine izdvojeno je 500.000 dinara, dok je maksimalni povraćaj 40.000 dinara po korisniku.

Novina ove godine je konkurs za regresiranje osiguranja u poljoprivredi. Ova mera je predviđena zbog štete na poljoprivrednim usevima, stoci i drugim resursima, koje su redovan pratilac poljoprivredne proizvodnje, posebno od vremenskih nepogoda. Za ovu meru mogu aplicirati fizička lica – nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava čije se prebivalište i predmet osiguranja nalaze na teritoriji grada Zaječara. Predmet osiguranja mora biti upisan u registar poljoprivrednih gazdinstava.

Za podsticajna sredstva po objavljenim konkursima mogu se prijaviti registrovani poljoprivredni proizvođači u aktivnom statusu sa teritorije grada Zaječara, za investiciju na teritoriji grada Zaječara.

Programom za poljoprivredu predviđeni su kriterijumi rangiranja po kojima se boduju svi predati kompletni zahtevi i gde prednost imaju lica koja nisu koristila sredstva za poljoprivredu, koja izdvaja grad. Raspisani konkursi pokrivaju oblasti: stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo i osiguranje u poljoprivredi.

Sve informacije u vezi konkursa se nalaze na sajtu grada i na oglasnoj tabli u Gradskoj upravi.

Svi zainteresovani mogu da dođu i u Kancelariju za lokalni i ekonomski razvoj, gde će im biti pružena sva neophodna pomoć oko popunjavanja dokumentacije.

Izvor: Grad Zaječar

Zdravi parkovi, zdravi ljudi

23.05.2020

Parkovi i zaštićena područja pružaju brojne pogodnosti kao što je očuvanje biodiverziteta, staništa biljaka i životinja, dobrobiti za lokalnu zajednicu i društvo u celini. Danas je ipak više nego pre potrebno istaći da oni ne štite samo naše prirodne resurse, već imaju veliku ulogu u očuvanju ljudskog zdravlja. Boravak u prirodi neophodan je čoveku zbog obnavljanja njegove fizičke i mentalne energije, dok je zbog stalnog povećanja površine urbanih sredina od velike važnosti stvoriti više prilika za boravak građana u prirodi.

Pročitajte još:

Brojna zaštićena područja širom Evrope, ali i našeg regiona, iskoristiće 24. maj za poziv posetiocima da se vrate u parkove.

“Pozivamo sve posetioce zaštićenih područja da u narednim mesecima iskažu posebno poštovanje prema prirodi, zaposlenima u zaštićenim područjima, kao i prema drugim posetiocima. To se, osim poštovanjem opštih mera koje propisuju nacionalne i lokalne vlasti, može postići i detaljnim planiranjem posete, izbegavanjem rizičnih aktivnosti u parku, kao i održavanjem fizičke distance na najposećenijim prirodnim atrakcijama. Posebno bih istakao potrebu odgovornog odnosa prema prirodi kroz princip – ‘ne ostavljam ništa iza sebe’, odnosno odlaganjem otpada na propisan način”, naglasio je izvršni direktor Parkova Dinarida Zoran Mrdak.

Odgovorno ponašanje prema prirodi ove godine promoviše se pod sloganom “Zdravi parkovi, zdravi ljudi”, jer jedino očuvani parkovi mogu doprineti očuvanju i čovekovog zdravlja.

“Samo očuvani parkovi i zaštićena područja nastaviće pružati brojne usluge ekosistema, u koje spadaju i pogodnosti za ljudsko zdravlje. Zbog toga je neophodno osigurati njihovo adekvatno finansiranje koje će potom biti usmereno prema poboljšanju upravljanja parkova i razvijanju održivih aktivnosti. Jedna od mogućih aktivnosti svakako je edukacija, jer su parkovi svojevrsne učionice na otvorenom koje omogućavaju fizičko distanciranje u situaciji kada je i dalje neophodno poštovati mere za očuvanje javnog zdravlja”, poručio je vođa WWF-ovog programa za zaštićena područja Marko Pećarević.

Evropski dan parkova obležava se od 1999. godine kao inicijativa Federacije nacionalnih parkova Evrope, u znak sećanja na proglašenje prvih nacionalnih parkova u Švedskoj. U regionu ovaj datum se obeležava još od 2001. godine (Srbija).

Izvor: WWF

Neophodna edukacija za ispravno odlaganje medicinskog otpada

23.05.2020

kadir-celep-jBm6-PXDyWw-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Kadir Celep)

Od početka pandemije svedoci smo brojnih postepenih promena koje su uticale na naše živote, poslove i zdravlje, u cilju očuvanja javnog zdravlja i sprečavanja daljeg širenja virusa KOVID-19.

Jedan od koncepata koji u ovom kontekstu sve više dobija na značaju je cirkularna ekonomija, čiji je glavni cilj čuvanje resursa, ponovno korišćenje sirovina i smanjenje zavisnosti od njihovog uvoza. Cirkularna ekonomija ne samo da će pomoći u sprečavanju zagađenja, već u ovim uslovima ograničenog međunarodnog prometa robe, kao što su npr. sirovine za proizvodnju, pokazuje svoju neophodnost. Upravo zbog toga, Centar izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene (CECC) priprema niz edukativnih seminara kako uvrstiti cirkularnu ekonomiju u pojedine ekonomske segmente. Paralelno sa tim, Centar je pripremio kurikulum za profesionalnu obuku i zaštitu zdravlja radnika za nekoliko kategorija.

„Pre svega, mislimo na radnike koji skupljaju otpad, vozače kamiona i vozače radnih mašina kao i upravnike deponija. Edukacija obuhvata rad u slučajevima opasnih materija u koje spada i medicinski otpad, kao i zaštitu radnika u tim slučajevima. U saradnji sa Međunarodnom asocijacijom za upravljanje čvrstim otpadom (ISWA) nastavlja se rad u prilagođavanju svetskih standarda ovoj oblasti za naš region, tako da će uskoro biti objavljeni novi priručnici za rad u ovoj oblasti“, rekao je Goran Vujić, direktor Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene.

Stručnu zajednicu očekuje veoma aktivan period i sa ukidanjem restriktivnih mera za sprečavanje širenja virusa, eksperti će pružiti još snažniju podršku institucijama u lokalnim zajednicama, u okviru projekata cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. S institucionalne strane, Privredna komora Srbije proaktivno je reagovala i pokrenula Nacionalnu platformu za dijalog o životnoj sredini u vreme pandemije.

„Više od 100 učesnika među kojima su stručnjaci, univerzitet, instituti, kompanije i poslovna udruženja, nedeljno definišu nove preporuke i zagovaraju prakse postupanja sa komunalnim otpadom, posebno medicinskim otpadom, a razmena iskustava uključuje i kolege iz regiona koji se susreću sa sličnim problemima“, istakao je Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, i dodao da je biznis zajednica pokazala veliku društvenu odgovornost i umnogome pomogla daljem očuvanju javnog zdravlja, kao i zdravstvenim radnicima.

„Više od osam miliona evra donirano je za potrebe nabavke medicinske opreme, plus donacije u robi, dezinfekcionim sredstvima, volonterskom radu. Ističem primer da su proizvođači plastičnih kesa donirali preko 100.000 džakova za infektivni otpad koji su podeljeni ’KOVID’ bolnicama“, naglasio je Mitrović.

Pročitajte još:

Privredna komora Srbije koordinira i rad Nacionalne platforme za inkluziju neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, koji igraju vrlo važnu ulogu u čitavom lancu upravljanja otpadom u Srbiji. Zato je neophodno da ih dodatno edukujemo i pratimo njihov rad.

„Na samom početku krize izdali smo upozorenja za sakupljače, a bilo je i više medijskih priloga o životu sakupljača u vreme krize sa ciljem da se podigne pozornost na pravilno postupanje sa otpadom, posebno kada se u komunalnom otpadu nalazi i medicinski otpad. Sakupljačima je u ovom trenutku bila najvažnija socijalna pomoć u hrani i lekovima i lokalne samouprave su tu bile na visini zadatka“, objasnio je Mitrović i dodao da nema održivih investicija u centre za reciklažu komunalnog otpada ako sakupljači nisu legalni, integrisani deo sistema sakupljanja.

Aktuelna situacija pokazala je da se u Srbiji na odgovarajući način tretira samo medicinski otpad iz zdravstvenih ustanova, dok onaj koji se nađe u kućnom otpadu, uglavnom netretiran, završi na deponiji. Kako ni građani ni radnici u sektoru upravljanja otpadom nisu dovoljno obučeni za rukovanje ovom specifičnom vrstom otpada, neophodno je da utvrdimo njihove potrebe u upoznavanju sa praksama u ovoj oblasti i da sprovedemo adekvatnu edukaciju.

Projekat „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“ koji u sklopu Nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ, prilagodio je realizaciju svojih aktivnosti novonastaloj situaciji, pa je tako sprovedena anketa u 17 opštinskih uprava i njihovim komunalnim preduzećima s ciljem da se utvrdi kako je organizovano poslovanje, da li su opštine i JKP upoznati sa merama i postoji li mogućnost za odvojeno prikupljanje medicinskog (infektivnog) otpada iz domaćinstava.

„Anketa je pokazala da i pored trenutne situacije JKP u lokalnim samoupravama pružaju neometanu uslugu odnošenja i odlaganja otpada. U najvećoj meri obezbeđena je zaštitna oprema za radnike. Međutim, lokalne samouprave nisu preduzele dodatne mere odvojenog sakupljanja medicinskog otpada koji nastaje u okviru mera zaštite zdravlja, niti imaju procene o njegovim količinama“, upozorila je Marija Bogdanović, vođa GIZ projekta.

Ona je dodala da su rezultati pokazali i da manje razvijene opštine nisu u mogućnosti da nastave sa pružanjem istog kvaliteta usluga, prvenstveno zbog nedostatka odgovarajuće opreme i mehanizacije, ali i nedovoljne radne snage. Takođe, oko 50 odsto opština izjavilo je da im je potrebna dodatna podrška kada je u pitanju edukacija u oblasti upravljanja otpadom – kako građana, tako i samih radnika, a posebno u svetlu novonastale situacije. „Važno je naglasiti da smo u prethodnom periodu testirali modele integracije neformalnih sakupljača u sistem upravljanja otpadom u opštinama. Sakupljačima smo podelili zaštitnu opremu, a održali smo i obuke o zaštiti zdravlja i zaštiti na radu. Povratna informacija sa terena tokom vanrednog stanja pokazala je da sakupljači dobijenu opremu koriste“.

Izvor: Executive Group

Čista energija će ove godine po prvi put “preduhitriti” ugalj u Americi, prognoziraju stručnjaci

22.05.2020

wind_energy_wind_turbine_energija_vetra_vetroturbina_wind_park_vetropark_vetroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Početkom maja, Sjedinjene Američke Države su postavile sopstveni rekord u polju obnovljivih izvora energije s obzirom na to da je udeo energije sunca, vetra i vode u energetskom miksu nadmašio udeo uglja 40 dana u nizu, od 25. marta do 3. maja, potvrđeno je. Tako je oboren prethodni najveći broj dana – 9 – postignut 2019. godine. Tokom iste godine, ukupan broj dana tokom kojih su “zeleni” energenti nadjačali prljave u ovoj zemlji je iznosio 38.

Značajni rast čiste energije, i snabdevanje barem petine potrošača svakog dana u tom periodu, se pripisuje povoljnim vremenskim prilikama, koje su smanjile troškove proizvodnje u solarnim elektranama i hidroelektranama, ali i padu potrošnje električne energije uslovljenom zatvaranjem industrijskih postrojenja i kancelarija i boravkom u domovima, saopštio je Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu. Ugalj je prvi energent koga se odriču elektroprivredna preduzeća suočena sa smanjenom potražnjom, zato što su obnovljivi izvori energije jeftiniji i često podržani državnim propisima.

Pojava novog virusa ima potencijal da, prema izveštaju pomenutog instituta, ubrza energetsku tranziciju u Americi uprkos tome što je podriva administracija predsednika Donalda Trampa, podupirući industriju fosilnih goriva.

Pročitajte još:

Nacionalno ministarstvo energetike upozorilo je da bi oslanjanje na solarne elektrane i vetroelektrane moglo da smanji pouzdanost mreže s obzirom na neujednačen intenzitet i prekide proizvodnje.

Ipak, ukoliko se trenutni trendovi u američkoj energetici izazvani zdravstvenom krizom nastave, institut prognozira da postoji verovatnoća da po prvi put u istoriji, na godišnjem nivou, u proizvodnji energije – obnovljivi izvori energije nadjačaju ugalj.

Jelena Kozbašić

Komunalni radnici na električnim trotinetima održavaju Beograd čistim

22.05.2020

gradska_čistoća_e_trotineti2 — Foto: JKP "Gradska čistoća"

Od danas će komunalni radnici ulice prestonice čistiti brže i efikasnije uz pomoć novih, modernih elektro-trotineta koji su opremljeni sredstvima za čišćenje, ali i pranje pešačkih zona. Takođe, nabavljeni su i dodatni elektro-usisivači, tako da će komunalnim radnicima biti znatno olakšan rad, a za isto vreme će moći da očiste veću površinu.

JKP „Gradska čistoća“ Beograd konstantno radi na modernizaciji mehanizacije i opreme za rad, ali i na poboljšanju uslova rada svojih zaposlenih, čime se poboljšava kvalitet i efikasnost usluga koje ovo preduzeće pruža Beograđanima.

„Komunalni radnici obavljaju težak i odgovoran posao i naši sugrađani ih na ulicama glavnog grada mogu videti 24 sata dnevno, ali sada po prvi put i na specijalnim elektro-trotinetima. Ti vredni ljudi, dnevno prelaze peške dosta kilometara čisteći trotoare i pešačke zone, a sada će im elektro-trotineti ne samo olakšati posao, već ih učiniti i mnogo bržim. Pri tome, trotineti su 100 odsto ekološki, jer ih pokreće elektro-motor i baterija koja se puni na struju. Za sada smo obezbedili 12 trotineta, koji će verujem ubrzo dati dobre rezultate i tek tada ćemo odlučivati o eventualnom povećanju njihovog broja“, istakao je Marko Popadić, direktor JKP „Gradska čistoća“.

Pročitajte još:

Novi trotineti su opremljeni kantom za odlaganje otpada, četkom i metlom za čišćenje, dve vrste đubrovnika, kutijom za odlaganje ličnih stvari, ali i mini tankom sa vodom i prskalicom, kako bi mogli čak i da operu manji deo javne površine.

„Jednim punjenjem baterije, elektro-trotineti mogu da pređu oko 30km, a pretežno ćemo ih koristiti na pešačkim zonama. Pored toga radnici su dobili i posebne uniforme, tako da će biti i mnogo reprezentativniji. Već neko vreme ulice u centralnim opštinama se čiste i savremenim elektro-usisivačima i s obzirom da sa njima imamo jako dobro iskustvo, jer se već deset svakodnevno koristi, nabavili smo još 11 novih. Oni pri radu takođe ne zagađuju životnu sredinu i tokom čišćenja ne podižu prašinu već je usisavaju, a mogu da sakupe i krupniji otpad. Njima upravlja komunalni radnik i veoma su laki za upotrebu“ kaže Popadić.

On je podsetio da je „Čistoća“ u prethodnih godinu dana obnovila i modernizovala vozni park najviše u istoriji ovog preduzeća koje traje gotovo vek i po, ali i najavio da će tim tempom nastaviti da jača preduzeće, unapređuje i obezbeđuje sve kvalitetniju komunalnu uslugu sugrađanima, a sredstva za rad zaposlenima.

Izvor: JKP “Gradska čistoća”

U središtu plana oporavka od pandemije treba da budu obnovljivi izvori energije

22.05.2020

polje_vetroturbine — Foto-ilustracija: Unsplash (Adam Śmigielski)

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) pozvala je vlade da čiste izvore energije stave u središte planova oporavka od koronavirusa, predviđajući u ovoj godini manje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, prvi puta u dve decenije.

U krizi koja je dovela do pada potražnje za energijom i zapretila dubokim ekonomskim padom IEA je upozorila da će mere izolacije, koje su na vrhuncu zaraze zahvatile više od polovine svetskog stanovništva, imati “dalekosežne” posledice. Agencija je pre očekivala da će 2020. biti dobra godina za zelene izvore energije, javlja HINA, no sada je snizila dvogodišnju procenu rasta obnovljivih kapaciteta za gotovo 10 odsto. Razlog su poremećaji u lancu snabdevanja, kašnjenja u gradnji, mera socijalne distance i izazova u finansiranju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Gücklhorn)

U ažuriranim procenama predviđa rast ukupne potražnje za energijom iz obnovljivih izvora u ovoj godini, zahvaljujući pojačanoj upotrebi u sektoru električne energije. Dodatni razlog je rekordno, 7-odstotno povećanje kapaciteta u 2019. godini, za ukupno 192 GW.

U odnosu na oktobar snižena je procena novih kapaciteta u 2020, na oko 167 GW, što bi predstavljalo pad za 13 odsto u odnosu na 2019, ujedno prvi od 2000. godine. Ukupni globalni kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora ipak će se povećati za šest odsto, pri čemu će većinu novih kapaciteta činiti oni koji koriste energiju sunca i vetra.

Sjedinjene Američke Države i Kina će takođe povećati kapacitete za obnovljive izvore u ovoj i sledećoj godini jer kompanije žure da okončaju projekte pre isteka vladinih podsticaja.

Pročitajte još:

IEA je takođe predviđala “oporavak” u 2021. godini, prema nivou iz 2019., budući da će na mrežu biti priključena većina kapaciteta koji su ove godine odloženi. Iako su sektori obnovljivih izvora, poput solarnih elektrana, vetroelektrana i hidroelektrana, u velikoj meri i dalje otporni na krizu, tržište biogoriva koja se koriste uglavnom u saobraćaju pretrpeće “radikalne” promene, budući da su putovanja zaustavljena, a cene nafte pale. Ekonomski pad zadaće ozbiljan udarac transportnim biogorivima, poput etanola i biodizela, koji se uglavnom troše pomešani s benzinom i dizelom, procenjuju u IEA-i, predviđajući 13-odstotni pad proizvodnje biogoriva za potrebe transporta u 2020. godini.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Eckermann)

IEA je pozvala vlade da u sklopu planova ekonomskog oporavka nakon pandemije virusa udvostruče napore na ostvarivanju ciljeva zaštite klime. Kao primer navodi zahtev o 2-odstotnom uelu održivog vazduhoplovnog goriva u predlogu spasavanja Air France KLM-a. Upozorava da prognozirani 8-odstotni pad globalne emisije ugljen-dioksida u ovoj godini, najveći od Drugog svetskog rata, nije razlog za slavlje.

“I pre pandemije stvaranje uslova za strukturni pad (emisija) zahtevalo je daleko brži rast u svim sektorima. Da bismo ponovo ostvarili i premašili stope rasta iz pretpandemijskih godina, kreatori politike moraju staviti čiste izvore energije, uključujući obnovljive izvore, i energetsku efikasnosti u samo središte napora za obnovu”, stoji u IEA-inom izveštaju.

Izvor: Obnovljivi izvori energije Hrvatske

1...711712713...1,671 Page 712 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM