Klimatska kriza može dovesti do naglih promena vegetacije u Velikoj Britaniji

02.06.2020

obala_Velika_Britanija — Foto-ilustracija: Unsplash (Julius Rinke)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jose Llamas)

Istraživanje je pokazalo da čak i najblaže klimatske promene mogu dovesti do naglih promena količine vegetacije koja raste u nekim delovima Velike Britanije.

Naučnici Univerziteta u Ekseteru su korišćenjem modela za ispitivanje lokalnih uticaja dva scenarija klimatskih promena na skali od 1,5×1,5 km utvrdili da čak i najmanje klimatske promene na nekim mestima mogu dovesti do naglih promena količine vegetacije. Većina takvih promena bila bi uzrokovana faktorima kao što su topliji, vlažniji uslovi i više ugljen-dioksida u atmosferi koji utiče na rast biljaka. No, na drugim mestima topliji uslovi ipak bi mogli uzrokovati usušivanje tla, umanjiti produktivnost biljaka i uticati na ubrzano smanjenje vegetacije.

„Očekivani trend generalno toplijeg i vlažnijeg vremena verovatno će uzrokovati ukupno povećanje vegetacije u delovima planete s umerenom klimom poput Velike Britanije“, rekao je dr Kris Bolton s Instituta za globalne sisteme Univerziteta u Ekseteru.

„Međutim, cilj našeg istraživanja bio je otkriti mogu li čak i najblaže klimatske promene dovesti do naglih promena u vegetaciji.“ „Mnogo istraživača se fokusira na uticaje klimatske krize u velikim ekosistemima poput prašuma i okeana. Naša studija ne predviđa nagle pomake u celoj Velikoj Britaniji, već svega na 0,5-1,5 odsto njene kopnene površine zavisno od klimatskog scenarija, ali pokazuje da su na lokalnom nivou moguće brojne promene u količini vegetacije“, objašnjava dr Bolton.

Pročitajte još:

Istraživači su koristili novu metodu za identifikovanje naglih promena u prirodi proučavanjem ukupne količine ugljen-dioksida sačuvanog u vegetaciji u kratkom vremenskom periodu te su pritom uočili pojavu prethodnih signala upozorenja. „Ovo je dobra vest jer pokazuje da nagle promene ipak možemo predvideti u stvarnom svetu“, rekao je dr Bolton. „Nismo očekivali da će u našim projekcijama doći do stotina lokalizovanih naglih promena u vegetaciji, koje su pod uticajem klimatskih promena do sada u Velikoj Britaniji bile retke“, rekao je direktor Instituta, profesor Timoti Lenton. „Naše rezultate ne treba uzimati kao specifična predviđanja gde će se dogoditi nagle promene ekosistema, već treba da služe kao ilustracija da bi se to uporedo s klimatskim promenama moglo dogoditi širom Velike Britanije“, dodao je Lenton. Istraživanje je krajem prošle nedelje objavljeno u časopisu “Global Change Biology”, a finansirao ga je “Valuing Nature Programme”.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Uskoro više od 500 novih dvotočkaša na ulicama Podgorice

02.06.2020

bicikl_cveće — Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel von Appen)

Glavni grad Podgorica nedavno je raspisao konkurs za dodelu trećeg ciklusa subvencija kroz porojekat „Podgorica na dva točka“. Inicijalno je planirano da se za ove namene izdvoje sredstva u iznosu 20.000 evra, kojima bi se građanima omogućilo da pod povoljnim uslovima kupe oko 50 električnih trotineta i oko 100 bicikala. Međutim, interesovanje građana je prevazišlo naša očekivanja, pa će Glavni grad kroz treći ciklus finansirati kupovinu više od 500 novih dvotočkaša, odnosno subvenciju će dobiti svi oni sugrađani koji su ispunili uslove propisane konkursom i predali traženu dokumentaciju u određenom roku.

O značaju projekta, ali i o planovima Glavnog grada na polju unapređenja biciklističke infrastrukture na teritoriji Podgorice, ekskluzivno je u svom gostovanju na TVCG u emisiji „Hronika Podgorice“, govorio gradonačelnik Podgorice dr Ivan Vuković.

„Nedavno smo pokrenuli treći ciklus realizacije projekta „Podgorica na dva točka“. U prethodna dva smo podelili skoro 250 bicikala, ovog puta smo računali da će nam biti dovoljna sredstva u iznosu 20.000 evra, što bi bilo dovoljno za kupovinu 100 bicikala i 50 električnih trotineta. Ispostavilo se, na kraju, da će nam trebati, ako želimo svim ispravnim aplikantima da izađemo u susret, a ja sada ekskluzivno kažem da hoćemo, preko 60.000 evra. To je novac koji će obezbediti Glavni grad i zahvaljujući tome preko 100 sugrađana će ostvariti pravo na kupovinu električnih trotineta pod povoljnim uslovima i isti je slučaj sa preko 400 sugrađana koji će kupiti nove bicikle. Uporedo sa tim, u narednim danima bi trebalo da krene temeljna rekonstrukcija Ulice 27. marta, odnosno Ilije Plamenca, koja je najvažnija saobraćajnica na Zabjelu i u sklopu te rekonstrukcije taj deo grada i cela Podgorica će posle duže vremena dobiti novi biciklistički koridor, a ja želim da najavim još jednu novinu u tom smislu i, ako sve bude kakao treba, odnosno ako dobijemo zeleno svetlo od naših kolega iz Sekretarijata za saobraćaj, da će to biti slučaj i u samom centru grada, jer planiramo da jednu traku u Ulici slobode potpuno oslobodimo od automobilskog saobraćaja, da je rezervišemo za bicikliste i na taj način dobijemo još jedan novi biciklistički koridor od Gorice prema Zabjelu“, zaključio je gradonačelnik Vuković.

Pročitajte još:

Podsećamo, Glavni grad ozbiljno radi na promociji alternativnih vidova saobraćaja i zaštiti životne sredine, pa su pokrenute brojne inicijative i ovo je jedna od njih. Stanje je danas znatno bolje u odnosu na prethodni period, posebno na planu infrastrukture. “Podgorica na dva točka” pokrenuta je kao pilot projekat, ali kada je od strane građana dočekan sa entuzijazom i zadovoljstvom, odlučeno je da je neophodno nastaviti ga, kako bi što veći broj građana dobio šansu da kupi bicikl po povoljnim uslovima i uz podršku Glavnog grada.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Zašto vrane napadaju ljude u gradskim sredinama?

02.06.2020

S prolećnim danima učestaju pozivi građana koji su se uplašili vrana, i žale se na njihovo neuobičajeno, uznemiravajuće ponašanje, i ničim izazvane agresivne napade.

Vrane su odavno odomaćeni stanovnici gradskih dvorišta, parkova, zelenih površina okruženih betonom. U prvim prolećnim mesecima ove ptice, koje su sastavni deo urbanog miljea, pa ih ljudi skoro i ne primećuju u svom okruženju, odjednom izazivaju pažnju ponašanjem koje kod mnogih izaziva strah i strepnju od mogućih povreda. Međutim, oprez je svakako poželjan i upozorenje ljudima da se ne približavaju njihovim mladuncima u vreme kada oni nevešto poleću iz gnezda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Irena Carpaccio)

Vrane napadaju ljude u blizini gnezda jer se boje za svoje mladunce, što je za ovu vrstu uobičajeno ponašanje koje ne izaziva ozbiljnije posledice ili vrlo retko može da dovede do manjih povreda, pa iz toga razloga treba biti obazriv. Najbolji način da se ljudi zaštite, jeste da izbegavaju mesta gde se nalaze gnezda vrana ili ukoliko se nađu u blizini gnezda da se što pre udalje iz zone gnezda.

Vrana se gnezdi uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima. Tokom maja meseca, mladunci vrane su operjali i izleću iz gnezda. Period kada mladunci uče da lete je posebno kritičan, pa se dešava da ispadaju iz gnezda i pre nego su spremni da lete. Tada odrasle ptice brane teritoriju i mladunce, pa može doći i do napada ukoliko se prolaznik previše približio mladuncu. Najpre odrasle ptice počinju glasno da šalju znake upozorenja snažnim gakanjem, nakon čega mogu da se upute ka potencijalnom „uljezu“ sa lažnim ili pravim napadima u cilju odbrane mladunaca. Period kada je moguće ovakvo ponašanje vrana traje oko desetak dana, nakon čega su mladunci potpuno spremni za let i više nema bojazni od napada.

Vrane uglavnom napadaju kada su mladunci nisko u žbunju ili u nižim delovima krošnje drveta. U periodu kada mladunci izlaze iz gnezda, neophodno je biti oprezan prilikom prolaska u blizini gnezda, ili mesta gde su mladunci. Ukoliko ptice uporno brane mlade, poneti kišobran ili neko drugo sredstvo s kojim se može odbraniti od potencijalnog napada vrana. Takođe, trebalo bi se što pre, i po mogućstvu bez panike i naglih pokreta, udaljiti od mesta gde vrane brane teritoriju, odnosno mladunce koji su ispali iz gnezda. Vrane mogu i decu doživljavati kao uljeze, pa bi roditelji sa decom naročito trebalo da budu oprezni i spremni da reaguju. U cilju bezbedosti ljudi, a naročito dece, poželjno je postaviti tablu sa upozorenjem da su mogući napadi vrana na tom prostoru.

Pročitajte još:

Siva vrana koristi raznovrsnu hranu biljnog ili životinjskog porekla, vrlo je prilagodljiva i koristi različite tehnike da bi došla do obroka. U Srbiji je zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a takođe je označena kao lovna vrsta.

Razlog masovnog pojavljivanja i gnežđenja vrana u gradskim jezgrima i urbanim sredinama prilično je složen, ali je to, pre svega, povećanje količine otpada, naročito onog koje je organskog porekla, što je posledica povećanja koncentracije ljudi u gradovima i širenje gradova. Samim tim, to za vrane znači i olakšan pristup hrani, kojom prilikom i dolaze u „sukob“ sa ljudima, naročito u periodu gnežđenja i izlaska mladih iz gnezda.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Termovent i MT-Komex smanjili godišnju proizvodnju ugljen-dioksida za 75 tona

01.06.2020

Kompanija Termovent osnovana je 1993. godine, sa sedištem u Beogradu i proizvodnim pogonom u Kladovu. Kompanija se bavi proizvodnjom klima komora i panela za čiste sobe, a pruža i usluge inženjeringa. Iza Termoventa stoji više od dve decenije iskustva i tim od više od 150 ljudi, kao i više od 100 projekata sprovedenih širom sveta s partnerima kao što su Pfizer, Zoetis, Pharmasyntez i Evalar i hotel Hilton. Predstavništvo kompanije je u četvrtu industrijsku revoluciju odlučilo da zakorači ruku pod ruku s beogradskim preduzećem MT-Komex kome su poverili instalaciju solarne elektrane na svojoj fabrici i solarne nadstrešnice i elektropunjača na parkingu istog objekta.

Uspešnim sprovođenjem ovog ambicioznog projekta u delo, MT-Komex je ozeleneo energetski miks investitora, koji će kilovat-časove sa svog krova i parkirališta trošiti za smanjenje sopstvene potrošnje bez predaje električne energije u distributivnu mrežu. To reguliše pametno brojilo, pozicionirano u trafostanici snage 1 MVA, koje će služiti za napajanje proizvodnog pogona, naglašeno nam je iz preduzeća.

Pročitajte još:

Ukupna instalisana snaga solarnih elektrana iznosi 130 kW, od čega se 110 kW nalazi na samoj fabrici, a 20 kW je postavljeno na nadstrešnici. Za njihovu izgradnju, iskorišćeno je 374 solarna panela Eco Line Half-Cell, proizvođača Luxor Solar.

Očekivana godišnja proizvodnja postrojenja iznosi oko 125.000 kWh. Zamenom te količine električne energije iz termoelektrana na ugalj onom koja je čistog porekla, u toku godine će se uštedeti oko 75 tona ugljen-dioksida. Na taj način je Termovent, zahvaljujući MT-Komex-u, smanjio svoj ugljenični otisak, ali i račune za električnu energiju u isto vreme, jačajući energetsku nezavisnost. Generisanjem električne energije na mestu potrošnje su za gotovo 20 odsto sniženi tehnički gubici koji nastaju u toku prenosa električne energije od elektrane do potrošača.

Termovent i MT-Komex su doprineli transformaciji ka održivosti ne samo energetike, već i saobraćaja. Vešti monteri MT-Komex-a su na parkiralištu Termoventovog ugradili elektropunjač marke Schneider Electric koji će prvenstveno crpeti električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Druge mere energetske efikasnosti koje je Termovent implementovao kroz proces modernizacije proizvodnje uključuju klima komoru i toplotnu pumpu.

Pročitajte još:

Koliko je dug period povraćaja investicije za ugradnju toplotne pumpe?

O kompaniji MT-Komex

MT-Komex svojim klijentima nudi stručnost, bezbednost i pouzdanost utemeljenu na više od 25 godina poslovanja. Preduzeće će kreirati rešenja prema vašim potrebama i idejama. Uporedo sa brojnim tehnološkim promenama na tržištu, zaposleni su usvajali nova znanja i veštine, te se danas u njihovom portfoliju, između ostalog, nalazi i više od 4.000 kW izgrađenih solarnih elektrana u Srbiji. Njihovo ime je prisutno i u sektoru elektromobilnosti, tako da je vrlo moguće da se dogodi da ćete svoje vozilo na električni pogon jednog dana dopuniti na elektropunjaču koji je postavio MT-Komex. Radnici su osposobljeni da instaliraju punjače, kako u manjim stambenim i poslovnim jedinicama, tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom, javnim parkiralištima, pumpama i koridorima magistralnih puteva i autoputeva.

Više informacija možete potražiti na:

www.elektropunjaci.com

info@mt-komex.co.rs

011 77 04 566

Jelena Kozbašić

Jedan od najvećih sistema daljinskog grejanja u Danskoj izbacuje ugalj iz upotrebe

01.06.2020

Danska_ljudi_Kopenhagen — Foto-ilustracija: Unsplash (Ava Coploff)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Planira se ukidanje uglja u jednom od najvećih sistema daljinskog grejanja “Funen” u Danskoj, i to u bližoj budućnosti – do 2022. godine. Time će se smanjiti emisije ugljen-dioksida za čak 375.000 tona.

Na godišnjem nivou očekuje se smanjenje ukupnih emisija ugljen-dioksida u državi za 1 odsto, što je jednako zameni 200.000 dizelaša i benzinaca – elektromobilima.

Ovaj potez približiće Dansku cilju o postizanju klimatske neutralnosti, odnosno smanjenju emisija štetnog gasa za 70 odsto do 2030. godine. Podvig će zahtevati oko 113,8 miliona evra ulaganja.

Zelena tranzicija države teži da prestankom upotrebe uglja sačuva klimu i doprinese smanjenju emisija ugljen-dioksida i za nekoliko stotina hiljada tona.

Pročitajte još:

Od 2018. godine, dve trećine isporučene toplote u sistemu daljinskog grejanja “Funen” potiču od spaljivanja otpada, slame i drvnih ostataka, dok jednu trećinu čini ugalj.

Jelena Cvetić

Poljoprivreda usred Beograda – od mikrobilja do makro zarade

01.06.2020

bilje_saksija — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Peham)

Bašte na krovovima zgrada hit su u Evropi, a taj trend slede i u Srbiji. Od jedne malene u stanu počela je i Jana Mitrović, a danas joj je to posao od kog živi.

Biti poljoprivrednik u centru Beograda je moguće, a Jana Mitrović najbolji je primer toga. Pre četiri godine u stanu je počela da gaji mikrobilje, klice i jestivo cveće. Sa svega pet vrsta biljaka, stigla je do toga da sada u njenoj vertikalnoj bašti između ostalog možete pronaći brokoli, rotkvice, luk, grašak, začinsko bilje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Zoe Schaeffer)

„Sećam se, krša po podu, zemlje rasute, svega toga, ali nekako je jako lepo kada vi niste po struci ni biolog, niti ste gajili bilo šta osim sobnog cveća. Onda je jako uzbudljivo kada vidite da je to raste, a vi ste ga posejali i onda sam se osećala kao neki prirodnjak baš mi je bilo lepo“, seća se Jana.

Dobar osećaj plus želja da deci posveti više vremena, ovu ekonomistkinju naveli su na to da rad u kancelariji zameni sopstvenom proizvodnjom.

Od tri police u stanu za godinu dana Janina proizvodnja se toliko proširila da je stan postao pretesan. Danas u mnogo većem prostoru gaji više od 20 vrsta mikrobilja i snabdeva oko stotinu restorana u Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Mikrobilje koje uzimaju od nje u restoranima uglavnom koriste kako bi obogatili izgled, ali i ukus jela na tanjiru. Međutim do ovog pozmašanog broja klijenata i nije bilo tako lako doći.

„Većina ljudi nije znala šta je to, naravno u onim malo boljim restoranima su znali, jer su se kuvari susretali u inostranstvu sa sličnim proizvodima, pa smo nekako počeli, ostavljali smo puno toga na probu, davali gratise, da bi se ljudi upoznali, da bi probali da stave to na tanjir i videli kako izgleda“, objašnjava preduzetnica.

A da bi se i sama potpuno upoznala sa uzgajanjem biljaka uputila se u Zagreb kod porodice koja se već bavila ovim poslom, kako bi dobila korisne savete. Potom je registrovala poljoprivredno gazdinstvo.

„Osamdesetih godina su u Americi počeli da gaje mikrobilje, naravno mi sa svime kasnimo pa i sa ovim trendom. U suštini većina razvijenih evropskih zemalja uveliko gaji mikrobilje, Holandija je jedan od jačih proizvođača mikrobilja, Engleska, mislim da dosta ima u Italiji, u regionu je to Mađarska. Tu se klice mogu naći u supermarketima, tako da smo mi malo zakasnili, ali evo došli smo ipak dotle“, kaže Jana.

Pročitajte još:

Kada je reč o proizvodnji ona je različita za svaku vrstu. Neko seme se pre naklijavanja potapa, neko se seje direktno, a neko naklijava. Ono što je zajedničko jeste da se gaji u kontolisanim uslovima, bez pesticida. Sve što je potrebno su zemlja, voda, vazduh i osvetljenje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

„Mi smo u saradnji sa domaćim proizvođačima semena došli do toga da uzgajimo nešto što nije bilo ranije ovde moguće naći, na naš mali nagovor su počeli da proizvode neko seme kojeg ranije nije bilo, recimo amaranta nije bilo, tako da smo jednu količinu semena poklonili proizvođačima kao bi oni uzgajali seme za nas ovde i da ne moramo da ga uvozimo“, navodi preduzetnica.

Kada probate listić bilo koje od ovih biljaka imaćete utisak kao da jedete plod. Tako će vas rotkvica osvežiti, a od suncokreta nećete moći da se odbranite baš kao kada ga grickate. Jana objašnjava da je to zbog toga što mladi izdanci sadrže koncentrovane vitamine, neki čak do 40 odsto u odnosu na odraslu biljku. Zato ovo bilje nije samo na jelovniku restorana. “Biljke na sobnoj temperaturi imaju utisak da je proleće i one će rasti dokle god im to prostor dozvoljava, dakle ako ih rasadite dobićete odraslu jedinku biljke, ali ako odlučite da ih držite u frižideru ostaće na mikronivou narednih sedam dana“, objašnjava Jana.

To što nešto stalno raste oko nje, čini je naročito srećnom, pa čak i kad je rast konkurencije u pitanju. Ona je pokreće da prati trendove i obogaćuje ponudu, jer je svesna da samo tako može da zadrži mesto na tržištu koje je obezbedila.

Izvor: RTS

Stotine građana na protestu protiv izgradnje MHE na Neretvici

01.06.2020

Građani Buturović Polja kod Konjica jutros su izašli u velikom broju kako bi se suprotstavili izgradnji mini hidroelektrana na reci Neretvici.

Članovi Opštinskog veća Konjic u februaru su izglasali obustavu radova na izgradnji čak 15 mini hidroelektrana na ovoj reci. Međutim, uprkos protivljenju, građevinske mašine bi danas trebale da počnu s radovima.

To je bio razlog da više od hiljadu građana ovog kraja i aktivista za očuvanje reka izađu i dignu svoj glas protiv uništavanja Neretvice, male reke vrlo važne za ovaj kraj.

Meštani se od ranih jutarnjih sati nalaze kod mosta čija je nosivost maksimalno 15 tona, ali su nepoznate osobe pre nekoliko dana skinule te oznake.

Izvor: Energetika.ba

Izgrađeno novo kogeneraciono postrojenje na toplotnom izvoru “Jug” u Novom Sadu

01.06.2020

Novo kogeneraciono postrojenje izgrađeno je na rekonstruisanom toplotnom izvoru ”Jug”. Reč je o investiciji vrednoj 4,2 miliona evra, a tim povodom JKP ”Novosadska toplana” posetio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

“Ova velika investicija višestruko je značajna, a JKP ‘Novosadska toplana’ sama je finansirala izgradnju postrojenja. Ovakvo postrojenje pre nekoliko godina izgrađeno je i na toplani ‘Zapad’ kod Novog naselja, a cilj je da imamo što efikasniju i ekonomičniju tehnologiju grejanja, te da je sve uklopljeno u koncept zaštite životne sredine. Naša toplana istovremeno proizvodi i elelktričnu i toplotnu energiju, i potpuno je van konkurencije u Srbiji i regionu. Rangirana je u nivou sa sistemima u skandinavskim državama. Zamenjeno je preko 200 km toplovodnih cevi u poslednjih šest godina, a četiri puta je pojeftinjeno grejanje. Od velikog gubitaša, JKP ‘Novosadska toplana’ je postala stabilna firma koja ulaže u dugoročnu stabilnost. Ova investicija završena je u predviđenom roku, a produžili smo grejnu sezonu do 15. maja što ‘Toplani’ dodatno umanjuje period u kojem mogu da rekonstruišu sistem. Čekaju nas veliki projekti na polju energetske efikasnosti stambenih zgrada i javnih objekata, jer da bismo prešli na obračun po utrošku moramo imati energetski efikasne zgrade. Taj sistem se trenutno ne primenjuje najviše zbog toga što ima mnogo starih zgrada, i za građane bi takav obračun značio skuplje grejanje”, naglasio je gradonačelnik Vučević.

Pročitajte još:

Prema rečima direktora JKP ”Novosadska toplana” Dobrosava Arsovića, od 2014. godine polovina vrelovodne mreže, stare preko 40 godina, je zamenjena.

“Pored rekonstrukcije vrelovoda, zamenjeni su kotlovi na toplanama ‘Sever’ i ‘Istok’, kao i pumpe na svim toplanama. Obnovili smo vozni park, od 2016. preduzete su aktivnosti na modernizaciji, automatizacija i povezivanju na sistem nadozora. Priključili smo 150 stambeno-poslovnih objekata na mrežu, a preduzeće nije korisnik ni tekućih ni kapitalnih subvencija Grada, čak smo u poslednjih nekoliko godina uplatili u gradski budžet milijardu i 200 miliona dinara, da mogu da se finansiraju drugi važni projekti za Novi Sad. Preduzeće se ni jednom nije zadužilo i sve investicije finansira iz sopstvenih sredstava”, izjavio je Arsović.

On je takođe naglasio da je, na osnovu zvaničnih podataka Agencije za privredne registre, kada se uzme u obzir broj zaposlenih, ”Novosadska toplana” ubedljivo najbolje javno preduzeće u Srbiji.

Izvor: Grad Novi Sad

Oluje oštetile Tadž Mahal

01.06.2020

Nekoliko jakih grmljavinskih oluja u kojima je u petak 13 ljudi poginulo u severnom indijskom regionu Agra, oštetilo je indijski spomenik arhitekture Tadž Mahal.

Foto-ilustracija: Unsplash (Felix Mittermeier)

Oštećeni su kapiju i dve ograde, objavljeno je juče.

Tadž Mahal, jedno od “sedam svetskih čuda”i glavna turistička atrakcija Indije, zatvoren je od sredine marta zbog epidemije koronavirusa.

Fotografije koje je u nedelju napravio AFP pokazuju da je deo ograde potpuno nestao.

“Ograda koja je deo originalne građevine je oštećena”, izjavio je agenciji AFP šef arheološke službe Indije Vants Kumar Svarnkar.

“Još jedna, novija ograda, lažni plafon u zoni gde turisti čekaju i osnova glavne ulazne kapije takođe su oštećeni”, dodao je on.

Međutim, glavna zgrada mauzoleja koju je sagradio mogulski car Indije Šah Jahan (Kralj sveta) za svoju voljenu suprugu Mumtaz Mahal, koja je umrla 1631. godine, nije oštećena.

Pročitajte još:

Jake oluje s grmljavinom su u petak zahvatile ceo region i poginulo je najmanje 13 ljudi.

Smrtonosne oluje relativno su česte tokom sezone monsuna u Indiji, od juna do oktobra.

Niz grmljavinskih oluja koje su pogodile državu Madia Pradeš, u centru Indije, u avgustu i septembru prošle godine, ubio je 150 ljudi.

Izvor: Zelena Srbija

Završni radovi na izgradnji pristaništa u Zemunu

01.06.2020

Predsednik gradske opštine Zemun Dejan Matić sa saradnicima, koji su gotovo tri godine radili na realizaciji ovog projekta, obišao je završne radove na izgradnji međunarodnog putničkog pristaništa i među prvima prešao novopostavljeni most između obale i platoa za iskrcavanje putnika u dužini od 54,5 metara.

“Gradska opština Zemun je inicirala ovaj projekat jer želi da u potpunosti iskoristi potencijal koji ima, kako blizinu auto-puta i aerodroma, tako i činjenicu da reka Dunav protiče kroz našu opštinu. Izgradnjom pristaništa povećavamo mogućnosti razvoja turizma, kao veoma značajne privredne grane. Veliki broj turista i danas obilazi Zemun, jer imamo šta da ponudimo, poput Zemunskog keja, alaskih restorana, tvrđave Gardoš, starog jevrejskog groblja, gradskog parka, uređenu pešačku zonu i veliki broj manifestacija na otvorenom prostoru. „Leto na Gardošu” prošle je godine posetilo više od 30.000 turista, a naša želja je da se ovaj broj udvostruči”, rekao je Matić.

Gradska opština Zemun finansirala je izradu projekta za dobijanje građevinske dozvole i predala ga Agenciji za upravljanje lukama. Sredstva su obezbeđena po konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija preko JVP „Beograd vode”, a deo sredstava za izvođenje obezbedila je i Agencija za upravljanje lukama.

Pročitajte još:

Vlada Republike Srbije je još 2014. godine donela Uredbu o utvrđivanju lučkog područja putničkog pristaništa otvorenog za međunarodni saobraćaj u gradskoj opštini Zemun, sve prema planovima prostornog uređenja i planskoj dokumentaciji koja se odnosi na upravljanje vodama, pa je tada određena i parcela na kojoj je moguće izgraditi ovakvo pristanište. U toku je rad na realizaciji druge faze koja, između ostalog, podrazumeva postavljanje pontona na već izgrađene stubove.

Gradska opština Zemun, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencija za upravljanje lukama i JVP „Beograd vode”, 2018. godine potpisali su ugovor kojim su utvrdili međusobna prava i obaveze, koje su bile preduslov za sve pripremne radnje do raspisivanja javne nabavke za izbor izvođača radova na izgradnji pristana.

Dobijanjem drugog dela građevinske dozvole stvoreni su svi uslovi da prvi putnički brodovi ovoga leta uplove u “mirnu zemunsku luku”.

Izvor: Opština Zemun

NIS obeležio deceniju izveštavanja o održivom razvoju

01.06.2020

Kao društveno odgovorna kompanija, čije se poslovanje temelji na principima održivog razvoja, NIS je na korporativnom sajtu objavio Izveštaj o održivom razvoju za 2019. godinu. U nemogućnosti da zbog epidemije novog koronavirusa ovaj značajni jubilej obeleži u društvu većeg broja prijatelja, saradnika i predstavnika medija, NIS je odlučio da javnosti prikaže svoja dostignuća iz 2019. godine putem jedinstvene interaktivne online verzije Izveštaja.

U ovom dokumentu, prilagođenom korišćenju na svim mobilnim uređajima, javnost može da stekne uvid u poslovne rezultate kompanije, ulaganje u boljitak zajednice, napore da se doprinese zaštiti životne sredine, kao i razvoju ljudskih resursa i dobre korporativne prakse.

„Principi održivog razvoja će i ubuduće predstavljati osnovu svih biznis procesa NIS-a. Deset izveštaja o održivom razvoju koji su za nama ne vidimo samo kao značajan uspeh naše kompanije, već i kao obavezu da na tom putu istrajemo i još više podignemo lestvicu standarda u ovoj oblasti. Samo na taj način možemo obezbediti dalji napredak NIS-a, uz odgovoran odnos prema našim akcionarima, zaposlenima, životnoj sredini i zajednici čijem razvoju želimo da pružimo odlučan doprinos“, naveo je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, u Uvodnoj reči Izveštaja o održivom razvoju za 2019. godinu.

NIS je jedan od pionira izveštavanja o održivom razvoju u Srbiji. Izveštaj o održivom razvoju kompanije za 2019. godinu u skladu je sa standardima vodeće organizacije u svetu u oblasti održivog poslovanja Global Reporting Initiative (GRI), a verifikovala ga je nezavisna revizorska kuća „Ernst&Young“. NIS u Izveštaju prepoznaje 12 ciljeva Održivog razvoja Ujedinjenih nacija čijem ispunjenu doprinosi svojim poslovanjem. Takođe, u ovom dokumentu NIS na transparentan način predstavlja svim zainteresovanim stranama svoje poslovne uspehe, način na koji do njih dolazi, kao i napore da se osnaži zajednica u kojoj kompanija posluje.

Kada je reč o poslovnim uspesima, NIS je u 2019. godini realizovao najveći obim investicija od 2013. godine i u razvojne projekte uložio 42,2 milijarde dinara. Najviše je investirano u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, modernizaciju Rafinerije nafte u Pančevu, dalji razvoj maloprodajne mreže, kao i u projekte zaštite životne sredine u svim segmentima biznisa.

U uverenju da je Srbija naš zajednički dom, pozajmljen od budućih generacija, NIS je u projekte zaštite životne sredine u 2019. godini uložio 534 miliona dinara. Ovi projekti realizovani su u svim segmentima poslovanja, a akcenat je bio i na ulaganjima u Rafineriju nafte Pančevo radi smanjenja emisija u vazduh.

Pročitajte još:

Budući da su zaposleni u NIS-u najvažniji resurs kompanije, njihov razvoj, obrazovanje i usavršavanje osnov su za postizanje dobrih rezultata. Stoga je prošle godine, u saradnji sa eksternim saradnicima, organizovano 2.180 obuka, u kojima je učestvovalo više od 4.000 zaposlenih.

Želeći da doprinese razvoju zajednice, NIS je u različite društveno odgovorne projekte pod sloganom „Budućnost na delu“ prethodne godine investirao više od 371 milion dinara. U fokusu ovih projekata NIS-a su mladi tako da je samo kroz program „Zajednici zajedno“ u 2019. godini uloženo 116,5 miliona dinara u nabavku savremene medicinske opreme za zdravstvene institucije u kojima se leče najmlađi širom naše zemlje.

NIS je unapređenje kvaliteta života građana Srbije od 2009. godine kroz različite programe podržao sa oko 3,8 milijarde dinara. Između ostalog, NIS je doprineo izgradnji, obnovi i opremanju 37 dečjih bolnica i domova zdravlja, 77 igrališta i parkova, 12 laboratorija, 4 muzeja, 4 pozorišta i 14 porodilišta. Kako bi na što bolji način pomogla svojim sugrađanima, kompanija NIS je osnovala i Klub volontera, koji broji više od 500 članova, i koji su samo tokom prethodne godine ostvarili preko 1.700 volonterskih sati. I u narednom periodu, ulaganje u razvoj zajednice biće jedan od prioriteta NIS-a.

Izvor: NIS

U Požarevcu se gradi objekat za prodaju i obradu solarnih panela

01.06.2020

solar_panels_solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Prošle nedelje je završena sedmodnevna javna prezentacija novog projekta koji će energetsku tranziciju doneti Požarevčanima “na dohvat ruke”. Reč je o izgradnji poslovnog objekta u kom se planira prodaja i obrada solarnih panela.

Kako stoji u projektnoj dokumentaciji, glavni objekat imaće komercijalno-poslovni sadržaj i sastojaće se od dve hale. U prvoj će se vršiti prijem, kontrola i sortiranje solarnih panela. Oni će nakon toga biti premešteni u drugu halu gde se seku na naručene mere i obrađuju. Posle završene kontrole kvaliteta koji treba da bude u skladu sa standardima Evropske unije, paneli se izdaju krajnjem kupcu. U drugoj hali će biti smeštene prostorije osoblja i prostor namenjen za održavanje higijene i kontrolisanje tehnološkog procesa.

Ispred centralne zgrade će investitoru i mušterijama na raspolaganju biti manipulativni prostor za dostavna vozila i parking za minimalno sedam automobila i pet dostavnih vozila.

Kompleks će uključivati i portirnicu i novu internu saobraćajnicu servisnog karaktera.

Ukupna površina objekata iznosiće 1.425 m2.

Objekti će nići na zemljištu u vlasništvu kompanije “Elias Eco”, koja je ranije nameravala da tu izgradi fabriku za spaljivanje opasnog i medicinskog otpada.

Pročitajte još:

Lokalna samouprava je 8. marta 2019. godine potpisala Memorandum o razumevanju sa pomenutom firmom, koja je deo korejske korporacije „Youngsan“. Navedenim memorandumom, Grad Požarevac se blanko obavezao da će pružiti podršku investitoru na svim nivoima, ukoliko ima bilo kakvih problema u realizaciji ulaganja, kao i da će dati najveći mogući prioritet svim procedurama neophodnim za sprovođenje projekta. Od izgradnje pogona za uništavanje opasnog i medicinskog otpada se, prema svemu sudeći, odustalo i to nakon što su se nevladine organizacije pobunile zbog manjkavosti procesa donošenja neophodnih propisa, ali i zato što je, kako navode, izgradnja spalionice bila planirana u blizini silosa za hranu.

Jelena Kozbašić

Kako je jedna laguna postala prva linija odbrane od klimatskih promena?

01.06.2020

Kunë_Vaine — Foto: Wikipedia/Pasztilla aka Attila Terbócs

Stanovništvo na albanskoj obali Jadranskog mora se suočava s ozbiljnom pretnjom podizanja nivoa mora već duži niz godina, no čini se kako je za jedan deo obale pronađeno prirodno rešenje koje albanska vlada koristi uz pomoć Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Elion Jashari)

Albanija je jedna od evropskih zemalja koja je najteže pogođena obalnom erozijom, a gotovo trećina albanske obale duge 427 kilometara erodirala je zbog uticaja sve većih morskih talasa. Pretnja se, nažalost, povećava alarmantnom brzinom zbog sve izraženijih olujnih udara uzrokovanih klimatskim promenama i porastom nivoa mora. Ovaj problem posebno je izražen u okrugu Lješ na severozapadu Albanije, gde se reka Drim uliva u Jadransko more. Tako su potopljeni nuklearni bunkeri, izgrađeni na albanskim plažama 70-ih godina prošlog veka, a njihovi jedva primetni krovovi neznatno se izdižu iznad površine mora. Podizanje nivoa mora uveliko ugrožava lokalne turističke kompanije i ugostiteljske objekte na plažama, a novi, posve neočekivani udarac na njihovo poslovanje bila je pandemija KOVID-19. Pre izbijanja zaraze turizam je činio 15 odsto albanskog BDP-a i zapošljavao više od 90.000 ljudi, a kao i u ostalim evropskim zemljama turizam ovog dela Albanije u potpunosti je stao s uvođenjem zabrane putovanja.

Srećom, albanska vlada odlučila je rešenje problema podizanje nivoa mora i erodiranja obale pronaći u samoj prirodi. Naime, ovaj deo albanske obale bogat je prirodnim lagunama koje se protežu na površini od 4.000 hektara, a sistem laguna Kunë-Vain pravo je čudo biološke raznolikosti i predstavlja dom za oko 200 vrsta ptica i migracijski koridor ptica selica. Organizacija “BirdLife International” je ovaj deo Albanije i područje istoimenog parka prirode stoga označila „važnim područjem za ptice“ od globalnog značaja.

Pročitajte još:

No, laguna ne služi samo kao sigurno utočište ptica i drugih životinjskih vrsta, već kao prirodna barijera protiv obalne erozije pomaže i ljudima te lokalna naselja štiti od poplava. Između mora i lagune proteže se peščana dina dužine dva kilometra i širine 30 metara koja štiti lagunu, ali i stanovništvo celog okruga Lješ, zbog čega su njena zaštita i očuvanje od presudne važnosti. Uz potporu Globalnog fonda za životnu sredinu (Global Environment Facility – GEF) i UN-ovog Programa za životnu sredinu (UNEP), albanska vlada započela je s aktivnostima pošumljavanja i sadnje raznovrsnog bilja duž peščane dine te obnavljanjem vegetacije nastoji povezati tlo i ojačati sposobnost lagune da izdrži eroziju. Sade se isključivo autohtone vrste drveća koje su otporne na poplave i morsku so kako bi se time osigurao dugoročni opstanak lagune. Ovaj pristup prilagođavanja upotrebom prirodnih rešenja temelji se na lokalnom ekosistemu (EbA) te savršeno dokazuje kako se brigom o prirodi može uticati na smanjenje ranjivosti i povećanje otpornosti na klimatske promene.

Foto-ilustracija: Unsplash (Endri Killo)

„Prilagođavanje temeljeno na ekosistemu štiti ljude od klimatskih promena, ali takođe štiti i samu prirodu“, kaže Atifa Kasam iz UNEP-a koja je zadužena za projekat obnove lagune Kunë-Vain. „Lagunu koristimo kako bismo povećali otpornost lokalnog stanovništva na klimatske promene, a time ujedno pomažemo lokalnom turizmu kao važnoj privrednoj grani ovog dela Albanije.“ S ukidanjem većine mera protiv širenja zaraze koronavirusom, sprovođenje ovog projekta zaštite okoline ima veliku važnost za oporavak albanskog turizma. Osim toga, ne treba posebno isticati kako je ovakav prirodni način prilagođavanja podizanju nivos mora daleko jeftiniji od izgradnje zidova i sistema odbrane od poplava. Naime, studija provedena na 52 različita prirodna lokaliteta potvrđuje kako je korišćenje obalnih staništa dva do pet puta ekonomičnije od konstruiranih građevina.

Zaposleni u Globalnom fondu za životnu sredinu obučavaju članove lokalne zajednice, studente i osoblje albanske vlade o prilagođavanju na temelju ekosistema te time poboljšavaju sposobnost kreatora politika da se protiv klimatskih promena bore korišćenjem prirodnih rešenja. U projekat se uključio i lokalni ugostitelj Albert Pati, koji je na svom privatnom zemljištu na obali posadio drveće kako bi ga zaštitio od podizanja razine mora. „Odabrao sam ovo drvo jer je vrlo snažno i otporno“, kaže Pati pokazujući na stablo crnog jasena (Fraxinus ornus).

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Da li klimatske promene utiču na alergije?

31.05.2020

biljka_polen — Foto-ilustracija: Pixabay

Iz godine u godinu priča o alergijama ne gubi na aktuelnosti. Postavlja se pitanje, da li smo se mi promenili, ili su se biljke promenile, ili su za sve krive klimatske promene.

Gost Beogradske hronike, profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta napominje da promene klime utiču i na biljke i na ljude, ali biljke se mnogo brže prilagođavaju promenama nego ljudi. Mada ćemo se i mi vremenom prilagoditi. „Kada pričamo o alergijama, zapravo pričamo o polenu koji biljke produkuju, a u kojem se nalazi muški polni materijal. On je vrlo važan za oplođenje i biljke ga produkuju u enormnoj količini ne bi li došlo do oplođenja i formiranja semena. S druge strane, polen u sebi sadrži neke proteine i enzime i kada te čestice polena, koje mogu biti veličine između 10 i 200 mikrona, zavisi o kojim biljkama se radi, dospeju u organizam, padnu na mukoznu sluznicu, zbog tih proteina i enzima organizam reaguje. Kod nekoga burno, a kod nekoga mirno jer ima imuni odgovor kojim uspeva da prevaziđe taj problem. Tako nastaju alergije kod ljudi“, objašnjava profesor.

Može li se biti alergičan na med?

Ambrozija, artemizija ili pelen su biljke koje se oprašuju vetrom, kao i većina drveća i tu insekti ne učestvuju. Postoje biljke koje se oprašuju i insektima i vetrom.

Pčele su oprašivači mnogih biljaka i mnogih livadskih biljaka među kojima su i trave koje su vrlo bitne alergene biljke. U medu će se sigurno naći određena količina polena koji može da izazove alergiju kod nekih ljudi.

Zato treba biti oprezan ukoliko znate da ste alergični na neke biljke i najbolje je izbegavati i ne upotrebljavati med u velikoj količini, savetuje profesor Janaćković.

U novije vreme postoje sprejevi koji prave barijeru na sluznici i onemogućavaju da polenovo zrno koje dospe u disajne organe dođe u direktan kontakt sa ćelijama i na taj način se predupredi alergijska reakcija. Isto tako, sve maske koje su danas u upotrebi iz sasvim drugih razloga i te kako mogu da zaštite od polena, napominje profesor Janaćković.

„I naočare su od pomoći, ali maske suštinski mogu da spreče prolazak čestica polena jer su one mnogo veće od koronavirusa, koji je 0,1 mikron, i mogu da budu vrlo delotvorne“, naglašava gost Beogradske hronike.

Pročitajte još:

Proleće je bilo doba kada se pojavljivao najveći broj alergija, ali poslednjih godina kao da se sezona produžila na celu godinu. Cvetanje biljaka zavisi od različitih uslova i ne događa se svake godine u isto vreme, objašnjava profesor. Ukoliko dođe do promena u spoljašnjoj sredini, ako je vlažnost vazduha niska ili visoka ili temperatura viša, biljke će reagovati onako kako njima odgovara. One imaju široke mogućnosti prilagođavanja i neće svake godine cvetati u isto vreme.

Postoji neki okvirni period u kome one cvetaju, ali produkcija polena nije uvek ista. Nekada će u martu biti veća produkcija polena kod drvenastih biljaka, a nekada će to biti u aprilu.

Izvor: RTS

Gradi se najveći solarni park u Britaniji koji će napajati 91.000 domova

31.05.2020

solarni_paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Red Zeppelin)

Vlada Velike Britanije odobrila je projekat izgradnje, kako se navodi, najvećeg solarnog parka u državi, koji će se graditi u okviru okruga Kent, na jugoistoku Engleske.

Očekuje se da će nakon završetka projekta generisana snaga iznositi čak 50 MW, tako da će solarni park obezbediti dovoljno energije za napajanje više od 91.000 domaćinstava.

Pored toga, prihod lokalnih vlasti od ovog projekta će, prema očekivanjima, iznositi i do milion funti godišnje.

Solarni park pod nazivom “Cleve Hill” u rukama je zajedničkog ulaganja kompanija “Hive Energy” i “Wirsol Energy”.

Pročitajte još:

U sklopu parka, planira se postrojenje za skladištenje energije u baterijama površine 20 fudbalskih terena. Biće postavljeno čak 880.000 solarnih panela.

Jelena Cvetić

Dobre vesti za novosadske bicikliste – unapređenje infrastrukture za vožnju dvotočkaša

31.05.2020

bike_ride_vožnja_bicikla — Foto-ilustracija: Pixabay

Uvažavajući sugestije Novosadske biciklističke inicijative, Grad Novi Sad je uložio sredstva za uklanjanje nedostataka na postojećim biciklističkim stazama, kao što su visoki ivičnjaci na prelazima preko kolovoza, oštećenja u vidu rupa, raskopanih površina, ulegnuća i izbočina na asfaltu.

Imajući potpuno razumevanje za probleme sa kojima se suočava oko 30 hiljada Novosađana koji bicikl koriste kao osnovno prevozno sredstvo, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije započela je obnovu postojećih biciklističkih staza. Trenutno se rekonstruišu biciklističke staze na raskrsnici Bulevara oslobođenja i Ulice kralja Petra, a nakon toga biće popravljene i druge kritične deonice na Bulevaru oslobođenja, u Ulici Narodnog fronta i na još nekoliko lokacija u gradu gde postoje oštećenja koja biciklistima ometaju udobnu i bezbednu vožnju.

Kako bi saobraćajnu infrastrukturu učinila što bezbednijom i funkcionalnijom, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije, osim popravke staza, uložila je znatna sredstva i u proširenje mreže biciklističkog saobraćaja, koja se u Novom Sadu trenutno rasprostire u dužini od preko 90 km. U skladu sa planskom dokumentacijom, u prethodnih nekoliko godina izgrađene su nove biciklističke staze na Bulevaru Evrope, Sentandrejskom putu, Bulevaru Jovana Dučića, Bulevaru despota Stefana, Ulici Bate Brkića i 1300 kaplara. Osim u gradskim četvrtima, izgrađeno je i 2 km biciklističke staze na Temerinskom putu, 1,3 km u Ulici Nova 1 u Veterniku, kao i 6,2 km biciklističke staze Novi Sad – Begeč.

Sa unapređenjem biciklističke infrastrukture nastavlja i u narednom periodu, a u tu svrhu već je pripremljena projektna dokumentacija za rekonstrukciju 7 km biciklističke staze na Futoškom putu, za izgradnju pešačko-biciklističke staze duž Bukovačkog puta i za izgradnju 19,83 km biciklističke staze Novi Sad – Rumenka – Irmovo – Kisač – Čenej. Osim toga, u toku je izrada projekta biciklističke staze na Bulevaru Mihajla Pupina.

Pročitajte još:

Uređenjem postojećih i izgradnjom novih biciklističkih staza promoviše se ideja o zdravom načinu života, ujedno značajno doprinosi i zaštiti životne sredine, a Grad Novi Sad će uvek imati sluha za potrebe i inicijative novosadskih biciklista.

Izvor: Grad Novi Sad

1...707708709...1,671 Page 708 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

O kompaniji MT-Komex

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Može li se biti alergičan na med?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM