Home Blog Page 7

Građanska participacija u energetskoj tranziciji: ka pravednom i inkluzivnom društvu

Foto-ilustracija: Unsplash (Chang Duong)
Foto: ljubaznošću Maje Pupovac

Klimatske promene utiču na sve ljude na planeti, ali su najosetljiviji oni koji snose najmanju odgovornost za njihovo izazivanje. Ove ranjive i marginalizovane grupe, uključujući ekonomski i socijalno najugroženije, često nemaju dovoljno resursa i kapaciteta da se nose sa posledicama klimatskih promena. Dvostruka nepravda – gde su najugroženiji ujedno i najmanje odgovorni i najmanje osposobljeni za prilagođavanje – može postati trostruka nepravda ako troškovi energetske tranzicije dodatno opterete grupe sa niskim prihodima i ranjive zajednice. Stoga se mora osigurati da prelazak na obnovljive izvore energije ne produbi postojeće nejednakosti, već da bude prilika za stvaranje fer i inkluzivnog društva u kojem svi imaju koristi od održivog razvoja.

Fokus na pravdu i jednakost je upravo ono što razlikuje pravednu tranziciju od energetske tranzicije. Dok je energetska tranzicija primarno usmerena na tehničke i ekonomske aspekte prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, pravedna tranzicija dodaje dimenziju socijalne pravde, naglašavajući potrebu za inkluzivnim i pravičnim procesom. Prepoznajući činjenicu da su različite zajednice nejednako pogođene klimatskim promenama i promenama u energetskom sektoru, cilj pravedne tranzicije nije samo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, već i osiguranje da niko ne bude zapostavljen tokom ovog procesa. Ovo se odnosi na radnike zaposlene u industriji fosilnih goriva, ali i cele regione i zajednice koje od ove industrije zavise, a naročito ranjive i marginalizovane grupe poput siromašnih i energetski siromašnih, starih, žena i etničkih manjina.

Pravda se u procesu energetske tranzicije najpre osigurava kroz pravičnu raspodelu koristi i troškova (distributivna pravda). Koristi prelaska na zelenu energiju, kao što su nova radna mesta, poboljšanje kvaliteta života, ali i ekološke koristi poput čistog vazduha, vode, zdrave zemlje i zelenih površina, moraju biti dostupne svima, dok troškovi tranzicije ne bi smeli nesrazmerno opterećivati ranjive i marginalizovane grupe. Postepeni prelazak na obnovljive izvore energije trebalo bi da prati i ispravljanje nepravde i štete koje su izazvane ekonomskim i socijalnim transformacijama (restorativna pravda). Ovim je obuhvaćen niz politika i aktivnosti koje imaju za cilj podršku radnicima iz industrije koja nestaje – rudarima i zaposlenima u termoelektranama, kao i podršku regionima i lokalnim zajednicama koje su najviše zavisne od eksploatacije fosilnih goriva. Podrška radnicima može uključivati finansijsku kompenzaciju zbog gubitka radnih mesta, prekvalifikaciju i obuke za nove veštine, obrazovne programe i socijalnu zaštitu tokom perioda tranzicije, dok je pogođenim zajednicama potrebno obezbediti ekonomsku revitalizaciju kroz investicije u infrastrukturu, razvoj novih industrija i podršku lokalnom preduzetništvu. Pritom, neophodno je da se prepoznaju i uvaže kulturne, istorijske, socijalne i ekonomske specifičnosti različitih zajednica i grupa, i osigura da njihov identitet, iskustvo, prava i potrebe budu uzeti u obzir (pravda priznanja). Konačno, energetska tranzicija postaje pravedna tek kada je proces transparentan, participativan i inkluzivan (proceduralna pravda), što je osnovni preduslov za postizanje svih drugih vidova pravde. Proces donošenja odluka treba da bude otvoren i jasan, uz omogućavanje javnosti da prati i procenjuje ostvarene rezultate. Svim relevantnim akterima, uključujući ranjive i marginalizovane grupe, mora biti obezbeđen jednak pristup informacijama, kao i prilika da aktivno učestvuju u donošenju odluka koje ih direktno pogađaju.

U FOKUSU:

Građanska participacija

Uključivanje građana u proces pravedne energetske tranzicije pruža brojne prednosti za kreatore javnih politika i donosioce odluka. Najpre, građanska participacija povećava kvalitet usvojenih politika i mera. Korišćenje lokalnog znanja i perspektiva doprinosi donošenju odluka koje su bolje prilagođene stvarnim okolnostima i potrebama, čime se povećava njihova efikasnost i održivost. Građanska participacija takođe povećava i legitimitet donesenih odluka. Kada je tranzicija rezultat zajedničkog rada i konsenzusa, građani osećaju vlasništvo nad procesom, što doprinosi većoj podršci i prihvatanju novih politika i mera. Zatim, transparentnim procesima u kojima se građani kontinuirano informišu i konsultuju gradi se poverenje između zajednice i donosioca odluka, čime se smanjuje rizik od konflikta i otpora promenama. Ovo je posebno značajno u kontekstu Srbije, gde istraživanja pokazuju da građani gaje duboko nepoverenje u institucije, smatrajući ih, između ostalog, nedovoljno zainteresovanim za stvarne potrebe običnog čoveka. Na kraju, imajući u vidu da je inkluzivnost jedan od osnovnih principa pravedne tranzicije, uključivanje različitih glasova i perspektiva, posebno ranjivih i marginalizovanih grupa, osigurava da tranzicija zaista bude pravedna i da niko ne bude zapostavljen.

Građanska participacija je od velike važnosti i za lokalne zajednice i grupe koje su najviše pogođene procesom energetske tranzicije.

Dr Maja Pupovac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

Bajatović – Neće biti promena cena gasa za stanovništvo u Srbiji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Energetska bezbednost Evrope i dalje je veoma zavisna od gasa – što direktno za grejanje, što za rad gasnih centrala iz kojih se pokriva najmanje petina potrošnje električne energije. Iako su evropska skladišta puna, analitičari upozoravaju – potrošnja gasa raste, ponovo rastu i cene, a zbog hladnije zime zalihe mogu brzo da se potroše. U Srbiji su i cene i snabdevanje stabilni, a šta možemo očekivati u nastavku zime?

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, rekao je za RTS da je potrošnja gasa narasla u industriji, dok je u Evropi cena gasa porasla 16 posto.  Napomenuo je da će se do kraja prvog kvartala sledeće godine plaćati 450 dolara za 1.000 metara kubnih gasa.

„Evropa je energetski siromašna“

,,Bez ruskog gasa nema rešenja jednačine. Evropa je energetski siromašna. Ako zima bude hladna neće biti dovoljno gasa za Evropu“, napomenuo je Bajatović.

Kaže da ga brine jer, Japan i Azija nemaju ograničenje za američki gas. Primećuje da se pojedine zemlje u Evropi vraćaju na ugalj.

Kada je reč o gasnoj situaciji u Srbiji, napominje da je ona stabilna.

,,Srbija će biti cenovno stabilna. Mi sad imamo 13 miliona kubnih dnevno. Po količinama, takođe nije problem. Mi ćemo imati dovoljne količine gasa. Imamo i najpovoljniju cenu u Evropi“, kaže Bajatović.

Istakao je da neće biti promene cene gasa za stanovništvo, a i privreda će biti u koridoru cene. Direktor Srbijagasa je ocenio da Srbija ima dovoljne rezerve gasa.

Na početku grejne sezone, bilo je problema sa četiri toplane, Vrbas, Jagodina, Senta i Bečej, oko daljih isporuka jer imaju stare dugove.

Bajatović je istakao da ovo pitanje nije rešeno.

Pročitajte još:

„Lokalne samouprave su prezadužene“

,,Srbijagas nikad nikom nije isključio gas i neće, bez obzira na sve. Nekome smo pustili gas i bez ugovora, ko da se smrzne –  bolnice, vrtići? Lokalne samouprave se nisu odgovorno ponašale. Prezadužene su“, rekao je Bajatović i istakao da iako nema para za socijalnu politiku Srbijagas ne stoji loše i da ipak neće biti isključivanja.

Govoreći o proširenju skladišta gasa Banatski dvor, Bajatović kaže da će biti četiri nova kompresora, 12 novih bušotina, uradiće novu liniju za proizvodnju.

,,Ako sve uradimo Banatski dvor će imati i veći kapacitet. Radimo da za tri godine skladištimo milijardu i po kubika gasa“, rekao je Bajatović.

Ipak, na priključak čeka više od 70.000 ljudi, kaže Bajatović ali ističe da nedostaju ljudi koji će raditi na tome i koji prvo treba da se obuče za taj posao, jer kako kaže kada se radi voda, sme da se pogreši, ali kada se radi gas, greške ne sme da bude.

Izvor: RTS

Kako će Zelena strategija transformisati Beograd

Foto-ilustracija: Unsplash ( Snowscat)

Grad Beograd stavio je na javni uvid Nacrt strategije zelene infrastrukture za period od 2025. do 2031. godine. Dokument, koji je izradio Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, donosi mere koje je potrebno primeniti kako bi prestonica postala „vrtni grad”.

Strategijom je predviđeno proširenje nadležnosti Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, kao i osnivanje novog javnog preduzeća pod mogućim nazivom „Šume Beograda“, čija bi osnovna delatnost bila upravljanje gradskim, prigradskim i vangradskim šumama na teritoriji Grada.

Kako bi svi planovi bili realizovani, trebalo bi da budu formirana javno-privatna partnerstva, i osnovan fond za realizaciju zelene infrastrukture koji delimično može da se obezbeđuje od sredstava od kompenzacije za uklanjanje i ugrožavanje elementa zelene infrastrukture.

Pročitajte još:

Predviđena je i izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine kao krovnog zakona za zelenu infrastrukturu. Kao i izrada digitalne baze podataka zelene infrastrukture grada Beograda, kao i digitalnog kataloga optimalnih lokacija za pošumljavanje.

Planira se izrada tehničkih standarda za projektovanje specifičnih elemenata zelene infrastrukture, kao što su različiti tipovi krovnih vrtova i vertikalnog zelenila. Takođe, biće izrađen priručnik sa tehničkim detaljima, a ova inovativna rešenja biće integrisana u javne objekte, stambene zgrade i javne prostore, uključujući urbane zelene tačke, kišne vrtove i slične inicijative.

Strategiju pogledajte ovde.

Energetski portal

Svet dostigao dva teravata solarne energije – sledeća prekretnica 2030. godina

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Rast instalacija solarne energije ubrzao se eksponencijalno u poslednjim godinama, a najavljene prognoze da će svet ove godine dostići dva teravata ove energije, obistinile su se. Globalni solarni savet (eng Global Solar Council), međunarodna organizacija koja okuplja industriju solarne energije širom sveta, objavila je ovo značajno dostignuće.

Solarnoj industriji trebalo je 68 godina da dostigne jedan teravat i to se dešavalo u periodu od 1954. do 2022. godine, dok je sledeći teravat postignut za samo dve godine sa dostizanjem prekretnice od 2 TW, prema procenama Globalnog solarnog saveta i SolarPower Europe.

Ova prekretnica naglašava kako solarna energija postaje osnov svetskog energetskog sistema.

„Ovaj kapacitet od 2 TW solarne energije je ekvivalentno ukupnom instaliranom kapacitetu električne energije Indije, SAD-a i Velike Britanije zajedno, i moglo bi napajati oko milijardu domova, na osnovu prosečne globalne potrošnje energije po domaćinstvu od 3.500 kWh godišnje i faktora kapaciteta od 20 odsto“, navodi se u saopštenju Saveta.

Sonja Danlop, izvršna direktorka Globalnog solarnog saveta, navela je da činjenica da je dostignuta prekretnica od dva teravata, što je oko sedam milijardi instaliranih solarnih panela, predstavlja kulminaciju decenija napornog rada.

Pročitajte još:

Sledeća prekretnica je 8 TW instaliranih solarnih kapaciteta, koje bi trebalo dostići do 2030. godine, što je po podacima moguće, a činilo bi više od polovine od 11 TW obnovljivih kapaciteta koji su potrebni za ostvarivanje UN cilja iz Dubaija prošle godine.

Da bi se nastavio rast solarnih kapaciteta, Globalni solarni savet će na COP29 (Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama u Bakuu), pokrenuti Međunarodno solarno finansijsko udruženje. Cilj ovog udruženja je da smanji troškove kapitala za solarne projekte u ekonomijama u razvoju sa trenutnih 15 odsto na pet odsto, odnosno stvori globalni dijalog između solarne industrije i finansijskog sektora. Takođe, služiće za usmeravanje sredstava za solarne projekte tamo gde su najpotrebnija.

„Budućnost solarne energije zavisi od ravnopravnog pristupa finansiranju na globalnom nivou, moramo osigurati da svi – posebno u zemljama Globalnog juga – mogu učestvovati u ovom pokretu“, izjavio je Mate Hajs, predsednik Globalnog solarnog saveta i direktor za globalna pitanja u SolarPower Europe.

Energetski portal

Sve vidljiviji gubici u poljoprivredi usled klimatskih promena

Foto-ilustracija: Unsplash (Md Hasanuzzaman)

Suše i visoke temperature, kao posledice klimatskih promena, već izazivaju gubitke u poljoprivredi, što će uticati na sigurnost u proizvodnji hrane i rast cena, a edukacija, promena svesti i podrška lokalnim proizvođačima neke su od mera koje su preporučili učesnici panel diskusije koju je organizovao Centar za unapređenje životne sredine.

Na skupu „U susret COP29 – Klimatska akcija u oblasti poljoprivrede“, održanom u Beogradu, istaknuto je da je poljoprivreda strateška grana privrede koja treba da obezbedi hranu za stanovništvo i životinje, i da je istovremeno i jedan od najteže pogođenih sektora klimatskim promenama.

Rekordne temperature i suše – realnost za poljoprivrednike

Ovog leta, najtoplijeg u istoriji merenja u Srbiji, oboreni su mnogi rekordi u pogledu temperatura, a 70 dana je bilo bez padavina. Temperature na otvorenim poljima su nekim danima prelazile 50 stepeni a ni tokom noći se nisu spuštale ispod 30 stepeni, što je izuzetno veliki problem za poljoprivrednike.

„Ovakva leta će u budućnosti u Srbiji da predstavljaju neku vrstu normale odnosno očekivanog događaja. Ekstremna leta će biti daleko ozbiljnija po pitanju ovih temperaturnih rekorda“, rekao je Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu.

Pored rekordnih temperatura, ova godina je bila i jedna od najsušnijih, s obzirom da je od marta do avgusta bila ekstremna suša na 95, a možda čak i 99 odsto teritorije, rekao je Đurđević i dodao da se to može u potpunosti pripisati klimatskim promenama.

„Broj jakih suša je udvostručen i njihova učestalost je u direktnoj vezi s klimatskim promenama. Ovo leto smo živeli u klimatskim promenama 100 odsto. Ovakvo leto, sa sušama i rekordnim temperaturama, nije bilo moguće u klimi koja je u Srbiji vladala pre 40-ak godina“, rekao je Đurđević.

Gubitak vodnih resursa – trajna pretnja za Srbiju

On je dodao da će sve zemlje zbog klimatskih promena imati trajne promene, štete i gubitke, kao na primer u vodenim resursima u Srbiji, i da za to moraju da se pripreme.

„U našoj zemlji analize pokazuju permanentan gubitak količine vode u podzemnim rezervoarima i taj gubitak može da se poveže s klimatskim promenama i povećanom učestalosti suša i to je trajni gubitak vode kao resursa za našu zemlju. Ne postoji plan niti mera prilagođavanja kojom možete da vratite vodu u te podzemne rezervoare“, rekao je Đurđević.

Pročitajte još:

Pad proizvodnje žitarica smanjuje ekonomski doprinos poljoprivrede

Foto-ilustracija: Pixabay (klimkin)

Zorica Ranković-Vasić, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu, izjavila je da se svi slažu da oluje i suše nikada nisu bile ovako česte i intenzivne i da nije bio ovako veliki problem da proizvodite hranu.

Ona je dodala i da je prošla zima bila izuzetno topla, najtoplija od 1951. godine, bez padavina, zimskog mraza i snežnog pokrivača, „što je katastrofalno za poljoprivredu, posebno ratare“. Posle takve zime usledio je mraz na proleće, koji je napravio veliku štetu, a zatim kiše i oluje u periodu cvetanja i onda sušno vrelo leto.

„Sve je to uticalo na smanjenje prinosa i na ponudu i potražnju, i na kraju na visoke cene“, rekla je Ranković-Vasić.

Ona je navela da su oluje, suše i visoke temperature već uticale na gubitke u poljoprivredi, što će uticati i na smanjenje BDP-a, imajući u vidu da poljoprivreda, prema podacima iz 2020, učestvuje u BDP-u sa visokih 7,5 odsto, od čega je 68 odsto biljna proizvodnja, a 32 odsto stočarstvo.

Smanjena proizvodnja i rast cena hrane – posledice klimatskih promena

Dragana Tar, saradnica Organizacije za hranu i poljoprivredu, izjavila je da prema podacima Zavoda za statistiku iz septembra, procenjuje se da je proizvodnja pšenice smanjena 15 odsto, kukuruza 18 odsto, soje za jednu trećinu a voćarskih kultura od pet do 15 odsto.

„To govori o sezoni koja je i te kako bila pod velikim uticajem klimatskih promena. Postavlja se pitanje šta će to značiti za našu ekonomiju, izvoz i za malog poljoprivrednog proizvođača iz Leskovca čija je proizvodnja paprike samo 20 odsto prinosa koji je imao prošle godine. To znači velike probleme kada je u pitanju prihod na nivou gazdinstva, to znači rizik od siromaštva, to znači nemogućnost da investiraju u sledeću proizvodnu sezonu i to za nas potrošače znači da će cene biti više ili ćemo teže dolaziti do nekih proizvoda“, rekla je Tar.

Ukazujući da u svetu ne postoji dovoljna prehrambena sigurnost, Tar je istakla da su ključni razlog za to konflikti, ali da se ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene sada naglašeno pojavljuju kao razlog zašto neke države nemaju dovoljan pristup hrani.

„Najugroženiji su mala poljoprivredna gazdinstva jer imaju relativno nizak kapacitet da se prilagode na rizike koje nose klimatske promene“, rekla je Tar.

Ona je istakla da mora da se razvija „klimatski pametna poljoprivreda“ čiji je cilj da se poljoprivredni sistem transformiše na način da se određenim intervencijama odgovori na klimatske rizike i da proizvodnja bude dovoljno produktivna.

Klimatske promene, kako je istakao Đurđević, doprinose teškom stanju u kojem se nalaze poljoprivrednici i njihova borba iz godine u godinu postaje epska. Stoga je potrebno bolje razumeti probleme poljoprivrednika i vratiti im status koji su nekada imali.

Panel diskusija se organizuje u okviru projekta Klimatski forum, koji je podržan kroz program EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

EBRD i EU: Podrška za zelene inovacije

Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz podršku EU fondova, proširiće finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima (MSP) u Srbiji i Zapadnom Balkanu kroz program SME Go Green, sa ciljem podsticanja zelenih inovacija.

Prva faza programa obezbediće 120 miliona evra ciljane finansijske podrške za MSP, dok se očekuje da će ukupna vrednost programa dostići 400 miliona evra u narednim godinama.

Kako je navedeno, program će doprineti konkurentnosti MSP-a, pomažući kvalifikovanim srpskim preduzećima da pristupe finansiranju za investicije koje ispunjavaju EU i međunarodne standarde.

Program je usmeren na projekte koji unapređuju energetsku i resursnu efikasnost i smanjuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Finansiranje će biti posvećeno zelenoj ekonomiji, uključujući energetsku efikasnost, efikasno korišćenje resursa i ulaganja u obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

SME Go Green će podržati sektor agrobiznisa u Srbiji kako bi smanjio uticaj na životnu sredinu i postao održiviji i otporniji na klimatske promene, sa ciljem da 100 odsto sredstava bude usmereno na finansiranje zelenih tehnologija.

Još jedan važan aspekt programa je i osnaživanje žena u poslovnom sektoru putem posebnih fondova za MSP koje vode žene.

Nakon uspešnog završetku ovih projekata, MSP mogu ostvariti povraćaj od 10 odsto uloženih sredstava, odnosno 15 odsto za projekte u obnovljivim izvorima energije i agrobiznisu.

Energetski portal

U kojim gradovima BiH i Srbije je jutros bio zagađen vazduh?

Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Građani Srbije i Bosne i Hercegovine ovog jutra su u mnogim gradovima udisali zagađen vazduh. Prema podacima sa sajta zrak.ekoakcija.org, najlošiji vazduh u BiH jutros je registrovan u Banja Luci gde je okarakterisan kao vrlo nezdrav sa indeksom kvaliteta vazduha 280.

Kada vazduh spada u ovu kategoriju, preporuka je da oboleli od plućnih bolesti i bolesti srca, trudnice, deca i stariji, izbegavaju bilo kakve aktivnosti tokom boravka napolju, a isto se savetuje i svima ostalima. Kod osoba sa respiratornim oboljenjima poput astme moguća su značajna pojačanja simptoma i intenziteta bolesti. Povećana je i verovatnoća negativnih posledica po respiratorne organe celokupnog stanovništva.

U Sarajevu je jutroz vazduh bio nezdrav, sa indeksom kvaliteta vazduha 162, dok je u Tuzli taj indeks bio 157 – takođe okarakterisan kao nezdrav. U ova tri grada, dominantan zagađivač bile su PM 2,5 čestice.

Pročitajte još:

U drugim gradovima poput Mostara, Bihaća i Ivan Sedla vazduh je bio umereno zagađen što znači da neke štetne materije mogu uzrokovati zdravstvene probleme osobama koje su veoma osetljive na aerozagađenje. U Zenici, Lukavcu, Visokom i Kaknju, vazduh je bio nezdrav za osetljive grupe pa je preporuka da oboleli od bolesti organa za disanje i srca, zatim stari, trudnice i deca smanje veća naprezanja tokom boravka napolju.

U Srbiji je, prema podacima sa sajta IQAir, najlošiji vazduh registrovan u Novom Sadu gde, sa indeksom kvaliteta vazduha 181, okarakterisan kao nezdrav. Slede Subotica, Pančevo, Užice, Čukarica, Zemun i Čačak gde je vazduh takođe nezdrav, dok je na Zvezdari, u Kragujevcu i u Nišu vazduh nezdrav za osetljive grupe. Prosečan kvalitet vazduha u Srbiji je umeren, sa indeksom 69.

Energetski portal

Poranite i ugrabite jeftinije karte za sunčani Majami

Foto: KLM

Evropa se polako priprema za zimu i božićne i novogodišnje praznike koji su kao stvoreni za odmor i putovanja. Ali, upravo tada su i najveće gužve. Zato isplanirajte svoje putovanje na vreme, budite ranoranilac, izbegnite gužve, rezervišite svoje karte dok su na promociji i uštedite na svom budžetu.

Ako ste oduvek želeli da posetite neku od metropola Severne Amerike, poput veličanstvenog Njujorka, „magičnog grada“ Majamija, Las Vegasa – svetskog centra zabave, prošetate kosmopolitskim Torontom ili da „skoknete“ do Kariba i na Arubi se družite sa flamingosima, sada je pravi trenutak da avio-karte kupite po sniženim cenama.

Foto: KLM

KLM u svojoj „Sunrise Deal” promotivnoj kampanji putnicima iz Beograda nudi snižene cene avio-karata u ekonomskoj klasi do brojnih destinacija širom sveta. Promotivna kampanja traje od 7. do 20. novembra 2024, a karte se mogu iskoristiti do 31. marta 2025. godine.

Kada znate da avio-karta može biti jeftinija, ostaje vam da isplanirate destinaciju, a mi vam predlažemo Majami – grad u kome ćete naučiti španski.

Florida je širom SAD poznata kao Sunčana država, a Majami, drugi najveći grad ove države, postoa je prvi izbor za život sve većeg broja Amerikanaca. Razloga zašto ljudi hrle u ovaj grad zaista ima na pretek.

Ako ćete negde u SAD imati utisak da ste na Karibima, to je svakako Majami! Da krenemo od činjenice da je ovo bilingvalan grad, gde se španski govori kao prvi, a engleski tek kao drugi jezik. Jedan od saveta lokalaca je da naučite malo španskog, jer će vam znanje tog jezika omogućiti da komunicirate sa mnogo više lokalaca i upoznate predivna, a manje poznata mesta u gradu. U Majamiju postoji velika kubanska zajednica, a kubanski espreso s puno pene je samo jedan od specijaliteta koji ćete moći da probate. Uticaj latinske Amerike je veliki, pa ćete u Majamiju lako naći i specijalitete nikaragvanske, argentinske, peruanske, meksičke i kolumbijske kuhinje.

Foto: KLM

Pored već čuvenih belih peščanih plaža i kuća u art deko stilu, u Majamiju ćete naći i oko 800 parkova, a na obodima grada se nalaze i dva nacionalna parka, po čemu je ovaj grad jedinstven u SAD. NP Biskejn je pravi izbor za sve ljubitelje mora, jer se tu mogu videti kitovi, kornjače, koralni grebeni, ali i roniti između 200 vrsta različitih riba, među kojima je i sabljarka. Na istočnoj strani grada se nalazi NP Everglejd gde živi životinja koja je simbol Floride – aligator. Pored aligatora, u močvarama Everglejda vrebaju i floridski panteri, kao i brojne vrste riba, ptica i sisara, zbog kojih je ovaj nacionalni park na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. NP Everglejd je jedino mesto na svetu gde aligatori i krokodili žive u istom eko-sistemu.

Majami je savršen za vožnju bicikla, štaviše cela Florida je vrlo ravna – najviši vrh ove američke države je na visini od 105 metara! Takođe, gde god se nalazili na Floridi, more je uvek na manje od 100 kilometara od vas. Majami je poznat i po velikom broju sunčanih dana te nije nimalo čudno što je baš u ovom gradu izmišljena krema za sunčanje!

Majami su u XVII veku često posećivali pirati, pa su se ovde mogle sresti i neke poznate glave poput Gasparilje, Crnobradog i Lafita. Oni su ostavili oko 50 potopljenih plovila u blizini, koja su sada pravi raj za ronioce. Ostavili su i dosta zakopanog blaga, ali je nažalost, većina već pronađena. Danas, umesto pirata, ovde pristaje veliki broj kruzera, pa je Majami svetska prestonica krstarenja sa oko 5 miliona turista koji brodom dođu u ovaj grad.

Kod nas se lepo kaže „ Ko rano rani, dve sreće grabi“, pa rezervišite svoje avio-karte karte na vreme, dok su na promociji i uštedite novac.

Cenu avio-karte proverite na kompanijskom sajtu serbia.klm.com

Više informacija i detalja o aktuelnoj promociji možete pronaći OVDE

Ponuda važi za povratne karte, a u cenu su uključene sve takse.

Da biste rezervisali karte ili se dodatno informisali, posetite kompanijski sajt serbia.klm.com, ili ovlašćene turističke agencije.

Izvor: KLM

Specijalni rezervat prirode „Mojstirsko – Draške planineˮ postaje zaštićeno područje

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Vlada Republike Srbije donela je odluku o uspostavljanju novog zaštićenog područja – Specijalnog rezervata prirode „Mojstirsko – Draške planineˮ, koji se prostire na 10.822 hektara u opštini Tutin.

Uredbom su određeni režimi zaštite na tri nivoa, kako bi se sačuvale brojne zaštićene, retke i ugrožene vrste koje obitavaju u ovom području. Naime, beleži se oko 100 vrsta ptica i preko 50 vrsta endemskih biljaka.

Ovo bogatstvo biodiverziteta upotpunjuju jedinstveni geomorfološki, geološki, hidrogeološki, hidrološki i klimatski fenomeni, kao i tradicionalni način života koji je u ovom kraju još uvek dobro očuvan.

Pročitajte još:

Ministarstvo zaštite životne sredine, kako se navodi na njihovom sajtu, svake godine povećava budžet namenjen zaštiti ovakvih oblasti, a za prethodnu godinu izdvojeno je 600 miliona dinara.

Od 2020. godine, doneto je ukupno 39 uredbi koje su proglasile područja od nacionalnog značaja za zaštićena. Dok je od 2023. godine, Vlada obezbedila sredstva i za projekte lokalnih samouprava unutar zaštićenih područja prve i druge kategorije, za šta je u poslednje dve godine izdvojeno 145 miliona dinara.

Energetski portal

Smanjene površine pod uljanom repicom

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael Schwarzenberger)

Zbog nedostatka vlage u zemlji i visokih temperatura, setva uljane repice ove godine je kasnila. Ratari koji su se odlučili da je poseju sačekali su kišu, pripremili zemljište i obavili ovaj posao krajem septembra i početkom oktobra, iako su prošli optimalni rokovi.

Prošle godine je ovom kulturom kod nas bilo zasejano oko 35.000 hektara. Kako sada stvari stoje, zbog niže cene i sušnog leta, pojedini proizvođači su odustali od ove proizvodnje. Oni koji su obavili setvu kažu da su potrebna solidna ulaganja, a sada obilaze parcele i prate vegetaciju.

Uljana repica traži pažnju 

Poljoprivredni proizvođač iz Mladenova, Slobodan Kopanja, nekoliko godina unazad na svojim parcelama seje ovu kulturu. Prošle godine je na 26 hektara zabeležio prinos od 3,4 tone po hektaru.

„Ove godine setva je uglavnom obavljena posle optimalnog roka, ali je nakon kiše dobro odrađena predsetvena priprema. Uljana repica traži pažnju, kada nikne treba svakodnevno obilaziti usev i tako do žetve“, priča naš sagovornik.

Ukoliko se pojave štetočine, upozorava, mora se istog dana reagovati.

„Nema proizvodnje bez ulaganja. Sejem je zbog plodoreda, dobar je predusev za soju. Cena je svake godine niža, što je možda razlog za slabije interesovanje proizvođača za ovogodišnju setvu.“

Pročitajte još:

Ne seje se u prašinu

Dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da je krajem oktobra bilo zasejano više od 20.000 hektara. Stanje useva zavisi od vremena setve.

Foto-ilustracija: Pixabay (Stefan-1983)

„Ratari su poslušali naše savete i sačekali kišu, jer se ona ne seje u prašinu. Bilo je dovoljno padavina, a i temperature su bile nešto niže u početnim fazama razvoja, pa se sada većina useva nalazi u odličnom stanju“, kaže ona.

Napominje da vlage ima u donjem delu zemljišta, ali je površinski sloj malo prosušen. Zato bi sada mladim biljkama dobro došla kiša. Dodaje da su pojedini proizvođači obavili tretman zaštite od buvača, a repičine lisne ose nije bilo u alarmantnom broju.

„Nadamo se da ove godine neće biti napada glodara. Dugo, toplo i sušno leto je to smanjilo, ali proizvođači treba da obilaze svoje useve.“

Naša sagovornica napominje i da je uljana repica ozima biljka koja u vegetaciji preskače visoke temperature i donosi rentabilan prinos čak i na lošijim zemljištima. Svakako, i prvi novac u godini proizvođačima, a zemljište nakon žetve ostavlja u dobrom fizičkom i hemijskom stanju.

Oprez zbog sive truleži i lisne ose

Kako navode iz PSSS Sombor, na području zapadnobačkog okruga usevi se, u zavisnosti od datuma setve, nalaze u fazi razvoja od dva do sedam listova. Na više lokaliteta uočeno je prisustvo simptoma suve truleži (prouz. Phoma lingam) koji su registrovani na pojedinačnim biljkama, na starijem lišću.

„Pregledom useva uočeno je prisustvo pagusenica repičine llisne ose (Athalia rosae) kao i položenih jaja, ali u veoma niskom intenzitetu. Prisustvo štetočina uočeno je u usevima u kojima u prethodnom periodu nije sproveden insekticidni tretman“, navode iz ove službe.

U usevima koji se nalaze u fazi do sedam listova, zbog dobro razvijene lisne mase, pagusenice ove štetočine ne mogu izazvati veće štete. Tamo gde su razvijena dva do četiri lista uočeno je prisustvo položenih jaja repičine lisne ose. U ovim usevima preporučuje se i dalje obilazak i praćenje prisustva ove štetočine i po potrebi (u slučaju dostizanja praga štetnosti) sprovesti insekticidni tretman.

Prisustvo lisnih vaši (Aphididae) u pregledanim usevima za sada nije utvrđeno, ali trenutni vremenski uslovi su pogodni za pojavu i razvoj lisnih vaši.

„S obzirom na to da su lisne vaši vektori virusa, za usev uljane repice značajan je virus žutice postrne repe, potrebno je i dalje nastaviti sa obilascima useva u cilju utvrđivanja prisustva lisnih vaši kao i njihove brojnosti“, upozoravaju stručnjaci PSS Sombor.

Izvor: Agroklub

Intenzivniji razvoj industrije radioizotopa u Kini

Foto-ilustracija: Unsplash (Adi Constantin)
Foto-ilustracija: Unsplash (Hike Shaw)

Kina ima ambiciju da do 2026. godine transformiše svoju industriju primene nuklearne tehnologije. Što je za ekonomski sektor od velikog značaja, a sve u cilju da dostignu godišnji ekonomski učinak od 400 milijardi kineskih juana, što je približno 55,7 milijardi američkih dolara. Ovakav cilj deo je „Trogodišnjeg akcionog plana za visokokvalitetan razvoj industrije primene nuklearne tehnologije (2024-2026)“, koji je usmeren na širenje upotrebe radioizotopa i povezanih tehnologija u visokotehnološkim industrijama, kako bi se prilagodili razvoju nuklearne industrije, navodi se na sajtu World Nuclear News.

Radioizotopi su varijante elemenata čija jezgra emituju radijaciju, i nastaju kada se atomi stabilnih izotopa transformišu pod uticajem nuklearnih reakcija, kada procesi oslobađaju energiju u obliku radijacije, koja se koristi u raznim primenama, od industrijskih do medicinskih.

U medicini, radioizotopi se koriste za dijagnostiku i terapije, u poljoprivredi, koriste se za unapređenje genetike biljaka i sterilizaciju insekata bez upotrebe hemikalija. U industriji, primenjuju se u sterilizaciji opreme i konzervaciji hrane, kao i u sigurnosnim proverama za detekciju skrivenih materijala.

Pročitajte još:

Izgradnja i modernizacija nuklearnih reaktora važna je za povećanje kapaciteta proizvodnje radioizotopa. Nuklearni reaktori ne samo da proizvode energiju, već su i izvor neutrona potrebnih za proizvodnju radioizotopa. Kroz kontrolisanu nuklearnu reakciju, reaktori omogućavaju stvaranje specifičnih radioizotopa koji su potrebni za medicinske, poljoprivredne, i industrijske svrhe.

Povećanjem svoje sposobnosti da proizvodi ključne radioizotope, Kina teži da umanji svoju zavisnost od inostranih dobavljača i osigura tehnološku nezavisnost. Planirana izgradnja novih reaktora i optimizacija postojećih instalacija trebalo bi da omogući Kini da samostalno proizvodi više od tri tipa radioizotopa i razvija nove tehnologije njihove proizvodnje, što će joj dati veći suverenitet u ključnim tehnološkim resursima.

Energetski portal

Za junski nestanak struje u regionu kriva vegetacija

Foto-ilustracija: Pixabay

U petak, 21. juna, Jugoistočnu Evropu pogodio je ozbiljan incident koji je doveo do velikih poremećaja u kontinentalnom elektroenergetskom sistemu Evrope. Ovaj događaj rezultirao je značajnim gubitkom kapaciteta za snabdevanje električnom energijom, što je privremeno otežalo podmirivanje potražnje za strujom u regionu.

Incident je naročito pogodio Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Hrvatsku, gde su zabeleženi prekidi u snabdevanju električnom energijom. Kvar u prenosnoj mreži, koji je prošao kroz niz pojedinačnih epizoda, doveo je do nestanka struje u ovim zemljama.

Evropska mreža operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSO-E) je povodom ovog incidenta izdala privremeni izveštaj koji opisuje sistemske uslove pre događaja, razvoj tih uslova, kao i mere preduzete odmah nakon što je došlo do prekida snabdevanja.

Izveštaj pruža detaljan pregled faktora koji su doprineli nestanku struje i razmatra aktivnosti koje su preduzete kako bi se osigurao stabilan rad sistema i umanjile posledice.

Pročitajte još:

Kako stoji u izveštaju, poremećaj je obuhvatio više prekida u radu različitih podstanica i na više naponskih nivoa, sa primarnim uticajem na mreže od 400 kV i 220 kV. Prvi prekid zabeležen je u 12:09:16 na 400 kV dalekovodu Ribarevine–Podgorica 2 (Crna Gora), dok je drugi usledio na 400 kV liniji Zemblak (Albanija) – Kardia (Grčka) u 12:21:30. Oba ova incidenta potvrđena su kao posledica nedovoljnog čišćenja vegetacije oko vodova.

Ova inicijalna saplitanja izazvala su dodatne kvarove na nekoliko drugih dalekovoda, što je dovelo do pada napona u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i Hrvatskoj. Poremećaj je uzrokovao značajan gubitak opterećenja i proizvodnih kapaciteta, sa ukupnim gubitkom proizvodnje od 2.214 MW i znatnim smanjenjem opterećenja u različitim operaterima prenosnog sistema tokom samo nekoliko minuta.

Transformatori su reagovali na pad napona, pri čemu je automatska regulacija napona zabeležena uglavnom u kontrolnim zonama u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dok u Albaniji automatska regulacija nije bila dostupna.

Foto-ilustracija: Unsplash (Casey Horner)

U izveštaju stoji i da je efikasna komunikacija tokom kritičnog događaja i procesa oporavka bila od presudnog značaja. Operatorima prenosnog sistema odmah je upućeno obaveštenje o poremećaju, što je omogućilo brz odgovor na pad napona i nestanke struje u pogođenim regionima. Pravovremena razmena informacija omogućila je koordinisane napore i osigurala da su svi potrebni preduslovi i pripremne aktivnosti za proces oporavka uspešno sprovedeni.

Ovaj privremeni izveštaj rezultat je temeljne analize i pažljivog prikupljanja podataka o incidentu, koja je započeta odmah nakon stabilizacije sistema. Izveštaj će poslužiti kao osnova za dalju istragu koju će sprovesti Stručni panel, sastavljen od predstavnika ENTSO-E, ACER-a i nacionalnih regulatornih tela. Na osnovu ovih saznanja, Panel će pripremiti završni izveštaj.

Energetski portal

Kada obećanja postanu stvarnost- stopa deforestacije opada u Brazilu

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Vlade mnogih zemalja postavljaju ambiciozne ciljeve i daju velika obećanja. Klimavo poverenje koje prema njima gajimo često proizilazi iz mnogih neuspeha u ostvarenju obećanog. Kao neko ko se svakodnevno bavi takvim temama, neretko nailazim na naslove koji to potvrđuju. Ipak, ovog puta naišla sam na vest koja ukazuje na to da je jedna vlada uspela da se izbori sa izazovom i ispuni obećanje koje je dala. Zbog toga bih, u nizu ne baš tako svetlih primera, želela sa vama da podelim datu reč koja je obradovala sve poštovaoce prirode.

Federalna vlada Brazila objavila je podatak o padu stope deforestacije u Amazoniji i Seradu.

Zvanične informacije – stopa deforestacije u Amazoniji iznosi 6.288 km² za period od avgusta 2023. do jula 2024. godine, što zapravo predstavlja smanjenje od 30,63 odsto u odnosu na prethodni period od avgusta 2022. do jula 2023. godine. Ovaj razultat beleži se kao najbolji u poslednjih devet godina! Kada je reč o Seradu, stopa je slična – 25,8 odsto u period od avgusta 2023. do jula 2024. godine, a ono što se posebno ističe jeste da je ovo prvo smanjenje u poslednjih pet godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucian Dachman)

Za nekoga je ovaj podatak dobar, a drugi ga verovatno tumače kao nedovoljan. Ja mislim da je ohrabrujuć i želim da verujem da se neće završiti na ovom uspehu. Kako bi približio razumevanje onoga što je postignuto, potpredsednik Republike Brazila istakao je da je količina emisija koja je sprečena u ovom periodu, ekvivalentna emisijama čitave Argentine.

Bez čekanja, Federalna vlada pokrenula je i Pakt za prevenciju i kontrolu deforestacije i požara u Seradu između država Maranjas, Tokantins, Piauí i Bahia.

Kroz svoj primer, Brazil je pokazao da promene nisu samo moguće, već i ostvarive, kada postoje jasna volja, saradnja i dugoročna posvećenost. Kao što su sami naglasili, postignute promene rezultat su novog pristupa koji nadmašuje politiku jedne vlade. Ovaj uspeh biće predstavljen na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP29) 2024. godine, a ja se nadam da će ovogodišnji COP29 biti ispunjen dobrim rezultatima, te da brazilska vlada neće biti jedina koja će izaći sa informacijom o ispunjenju obećanja koja su dali.

Katarina Vuinac

EU Fond za inovacije podržava razvoj tehnologije u oblasti energije vetra

Foto-ilustracija: Freepik (kjpargeter)

Evropska komisija nedavno je objavila rezultate novog poziva EU Fonda za inovacije, koji je prvi put bio usmeren samo na proizvodnju čiste energije. Ovaj poziv ima za cilj podršku projektima koji će doprineti dekarbonizaciji i razvoju novih tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije. Kako bi se unapredio razvoj vetroenergije, od ukupno 85, šest projekata izabrano je iz ove oblasti, a od njih najmanje četiri posebno će se odnositi na energiju vetra na moru (offshore).

Dodeljena sredstva doprineće izgradnji proizvodnjih kapaciteta za ključne komponente vetroturbina. Projekti u sebe uključuju proizvonju sledeće generacije pogonskih sklopova, XXL tornjeva za offshore vetroparkove, kao i nove dizajne rotora i malih i srednjih sistema za proizvodnju energije iz vetra.

Lokacije za uspešne projekte planirane su u Danskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Španiji, čime će se dodatno ojačati konkurentnost industrije Evropske unije na globalnom tržištu obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

Za ukupno 85 inovativnih projekata usmerenih ka postizanju neto nultih emisija, dodeljeno je 4,8 milijardi evra. Planirano je da ovi projekti budu sprovedeni i postanu operativni pre 2030. godine. U periodu od prvih deset godina njihovog rada, očekuje se da će doprineti smanjenju emisije CO2 ekvivalenta za oko 476 miliona tona.

Tematske oblasti u okviru ovoj poziva odnose se na pet glavnih tema, od opšte dekarbonizacije velikih, srednih i malih sistema, do proizvodnje čiste tehnologije koje su usmerene na proizvodnju komponenti za obnovljivu energije, skladištenje energije, toplotne pumpe i proizvodnju vodonika. Takođe, uključeni su i projekti koji se odnose na dubotu dekarbonizaciju, odnosno koji imaju za cilj da postignu smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 75 odsto u odnosu na referentni scenario.

EU Fond za inovacije predstavlja jedan od najvećih svetskih programa za finansiranje demonstracije tehnologija sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Do 2030. godine, planirano je da Fond dodeli sredstva u ukupnoj vrednosti od približno 40 milijardi evra.

Katarina Vuinac

Više od 2.800 domaćinstava u Srbiji su prozjumeri

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)

U Srbiji, koncept kupca-proizvođača gde domaćinstva postaju aktivni učesnici u energetskom sistemu, sve više dobija na značaju. Prema podacima Elektrodistribucije Srbije, u Registru kupaca-proizvođača trenutno se nalazi 2.811 domaćinstava koja funkcionišu kao prozjumeri. Ova domaćinstva ne samo da troše električnu energiju, već je i proizvode, obično putem solarnih panela.

Instalisana snaga domaćinstava kupaca-proizvođača je trenutno 22,841.36 kW.

Postoje razlike u statističkim regionima Republike Srbije u broju kupaca-proizvođača. Na dan 31. oktobar, u Vojvodini je registrovano 1.006 domaćinstava, dok ih u beogradskom regionu ima 465. Šumadija i Zapadna Srbija beleže 583 domaćinstava, dok u regionu Južna i Istočna Srbija ima 757 prozjumera. Za region Kosovo i Metohiju trenutno ne postoje podaci.

Foto: OIE Srbija

Opštine bez prozjumera

Okrug sa najmanje prozjumera je toplički, sa svega 18 prozjumera, dok se najviše prozjumera, pored glavnog grada, nalazi u južnobačkom okrugu (291) odnosno Novom Sadu (160).

Takođe, postoje opštine koje i dalje nemaju nijednog prozjumera, poput Preševa, Trgovišta, Crne Trave i Bele Palanke, koje se nalaze na samom jugu Srbije.

Razlike postoje i u beogradskim opštinama, gde GO Zemun ima najviše domaćinstava prozjumera (71), dok najnaseljenije opštine imaju najmanje prozjumera – GO Novi Beograd ima tri, dok GO Stari grad i GO Vračar imaju po jednog prozjumera.

Foto: OIE Srbija

Pročitajte još:

Od stambenih zgrada do vrtića

Pored domaćinstava, u Registru se nalaze i tri stambene zajednice sa instalisanom snagom od 69.50 kW i Ostali kupci-proizvođači instalisane snage 52,095.74 kW. U kategoriji Ostali se nalaze industrijski objekti, telekomunikacioni objekti, crkve, škole, vrtići, državne institucije, fizička lica i dr.

Foto: OIE Srbija

Prozjumeri doprinose lokalnoj ekonomiji i razvoju održivih zajednica. Investicije u solarne sisteme predstavljaju dugoročnu isplativost, dok istovremeno podstiču ekološku svest i odgovorno korišćenje resursa. Kroz ovu praksu, građani se aktivno uključuju u energetsku tranziciju, što može dovesti do značajnih promena u načinu na koji se energija proizvodi i konzumira.

U budućnosti, prozjumeri bi mogli značajno doprineti energetskoj stabilnosti i održivosti Srbije, čime bi postali važan deo strategije za razvoj obnovljivih izvora energije i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Izvor: OIE Srija

Počela isplata po hektaru za biljnu proizvodnju

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja obaveštava poljoprivredne proizvođače da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2024. godinu, navodi se na sajtu resornog ministarstva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kato Bergli)

Prema Sporazumu potpisanom 28. oktobra 2024. godine između Ministarstva poljoprivrede i predstavnika nekoliko udruženja poljoprivrednika, obezbeđena su sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Poljoprivredni proizvođači se podsećaju da redovno proveravaju svoje eSanduče na portalu eUprave kako bi prihvatili rešenja.

Nakon što dođe do prihvatanja rešenja, potrebno je da se korisnici odreknu prava na žalbu saglasno Uputstvu za odustanak od žalbi. Tada rešenja postaju pravosnažna i izvršna, a sredstva će biti brže isplaćena na korisnički račun prijavljen u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Pročitajte još:

Prisećanaj radi, nedavno je usvojen Usvojen Nacrt zakona i Predlog uredbe o podsticajima u poljoprivredi za 2024. Izmenama ove uredbe uvećan je obim sredstava za Direktna plaćanja i to sa 66.880.914.533 dinara na 85.230.914.533 dinara, čime su obezbeđena sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Ostale izmene su takođe usklađene sa rebalansom budžeta i to u delu obima sredstava u okviru mera Ruralnog razvoja i IPARD podsticaja.

Energetski portal