EPCG isplaćivaće Nikšiću 2 miliona evra godišnje zbog plavljenja zemljišta za proizvodnju energije

03.08.2020

Novim odredbama Zakona o finansiranju upravljanja vodama u Crnoj Gori koji je usvojen u četvrtak prošle nedelje propisana je znatno pravednija raspodela naknada opštinama na ime korišćenja akumulacija.

Opština Nikšić će po ovom osnovu ostvariti dodatne godišnje prihode od oko 2 miliona evra. “Izmene Zakona propisuju znatno pravedniju raspodelu naknada opštinama na ime korišćenja akumulacija”, kazao je potpredsednik Vlade Milutin Simović, obrazlažući predlog Zakona.

“Da bi se izvršila pravilna raspodela naknada, kao i valorizacija prostora, ocena je da je neophodno uvesti i obavezu plaćanja naknada po osnovu površine potopljenog korisnog zemljišta koje bi u slučaju da nije potopljeno moglo da se koristi u svrhe razvoja poljoprivrede, gradske i druge infrastrukture. Možemo konstatovati da će primena Zakona o finansiranju upravljanja vodama omogućiti mnogo pravičniju raspodelu sredstava za korišćenje akumulacija, a što će konačnom biti značajan benefit za jedinice lokalne samouprave pa i za državu”, istakao je Simović.

Zakon propisuje da Elektroprivreda Crne Gore na ime naknada, kao korisnik akumulacija, godišnje Opštini Nikšić uplaćuje oko 2 miliona evra.

“Ovaj zakon znači ispravljanje istorijske nepravde prema opštini Nikšić. Opština Nikšić je opština koja je svoje najveće površine podarila Elektroprivredi Crne Gore za akumulacije na bazi kojih Elektroprivreda proizvodi i prodaje energiju. Red je da opština na bazi te plavljene površine dobije redovnu godišnju finansijsku naknadu. Finansijska naknada za budžet opštine na godišnjem nivou biće oko dva miliona evra”, naglasio je potpredsednik Vlade Milutin Simović.

Pročitajte još:

Tokom rasprave u Skupštini Crne Gore potpredsednik Simović je izrazio uverenje da će ovo uvećanje prihoda Opštine omogućiti dodatna ulaganja u lokalnu infrastrukturu, kako bi se nastavio pozitivan trend razvoja Nikšića.

“Dva miliona evra Veselin Grbović i njegovi saradnici znaće itekako dobro da utroše za dobro svih građana Nikšića, za dalji razvoj infrastrukture i otvaranje novih radnih mjesta, za poboljšanje svih onih funkcija koje su od interesa za građane Nikšića, što je posebna vrednost ovoga Zakona. Lokalni budžet dobiće potrebna sredstva koja će ubrzati inače dobar razvojni zamah koji se već uveliko vidi u Nikšiću i građani Nikšića to već dobro prepoznaju i građani Nikšića to dobro cene”, zaključio je Simović.

Izvor: Vlada Crne Gore/PR Služba Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja

Zabeležen rast industrijske proizvodnje u Srbiji od 2,6 odsto

02.08.2020

factory_fabrika — Foto-ilustracija: Pixabay

Republički zavod za statistiku saopštio je da je industrijska proizvodnja u Srbiji u junu 2020. godine veća za 2,6 odsto u odnosu na jun 2019. godine.

Tekući rast industrijske proizvodnje ukupno za jun 2020. godine, u odnosu na maj 2020. godine, iznosi 9,5 odsto, a desezonirani rast za industriju ukupno iznosi 6,9 odsto.

Tekući rast prerađivačke industrije za jun 2020. godine, u odnosu na maj 2020. godine, iznosi 11,3 odsto, a desezonirani rast za prerađivačku industriju iznosi 6,2 odsto.

Posmatrano po sektorima, u junu 2020. godine, u poređenju sa istim mesecom 2019. godine, u sektoru prerađivačka industrija ostvaren je rast od 4,1 odsto, u sektoru rudarstvo zabeležen je pad od 0,2 odsto, a u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, konstatovan je pad od 4,5 odsto.

Detaljnije podatke možete pogledati OVDE.

Izvor: Vlada Srbije

U Nišu otvorena laboratorija “Vatreno oko”

02.08.2020

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ambasadorka Narodne Republike Kine u Srbiji Čen Bo otvorile su 30. jula u Nišu novu laboratoriju za testiranje na koronavirus “Vatreno oko”, koja će dnevno moći da obradi oko 1.000 uzoraka.

Vlada Srbije je u laboratoriju, čijem su otvaranju prisustvovali i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i gradonačelnik Niša Darko Bulatović, uložila oko 3,5 miliona evra, a 500.000 evra donirala je kompanija Ziđin.

Brnabić je istakla da će otvaranje ove laboratorije omogućiti još veći obuhvat testiranja, što će pomoći da iz ovog talasa epidemije koronavirusa izađemo mnogo otporniji i jači i da se bolje pripremimo za situaciju na jesen.

Ona je podsetila na to da je ova laboratorija, pored one u Beogradu, jedina takve vrste u regionu i da je izgrađena u rekordnom roku, za tri meseca, zbog čega je, kako je naglasila, zadovoljna i ponosna, izrazivši pritom zahvalnost partnerima iz Kine na pomoći i donaciji opreme.

Premijerka je iznela podatak da su kapaciteti za testiranje od kada se prvi slučaj koronavirusa pojavio u Srbiji povećani 20 puta i da je do sada obrađeno 650.000 uzoraka, navodeći da je tokom jednog dana u julu bilo više testiranih PCR metodom nego u martu.

Tu se ne zaustavljamo i nastavljamo sa unapređenjem kapaciteta, što je ključna stvar u borbi protiv ovakvog virusa, rekla je Brnabić, izrazivši uverenje da ćemo iz ovog pika talasa izaći mnogo otporniji i snažniji nego u maju.

Prema njenim rečima, važno je da svako preuzme ličnu odgovornost što se tiče discipline kako bismo bili mnogo jači i spremniji za jesen.

Imamo stabilnu situaciju zahvaljujući povećanom obimu testiranja, disciplini i angažovanju zdravstvenih radnika, poručila je premijerka.

Pročitajte još:

Čen Bo je čestitala svima na tome što je u tako kratkom roku u Nišu izgrađena jedna potpuno nova laboratorija, poručivši da je to primer kako se Kina i Srbija zajedno bore protiv KOVID-19.

Laboratorija je novi rezultat u saradnji Kine i Srbije u oblasti zdravstva i novih tehnologija, naglasila je ona i podsetila na to da kineske kompanije u Srbiji aktivno učestvuju u borbi protiv virusa, te da se tako bore zajedno sa srpskim prijateljima za ekonomski oporavak.

U Niš je stigla kompletna oprema, a završena je i obuka kadra.

Laboratorija u Nišu je druga takva u Srbiji, pored “Vatrenog oka” u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.

Jelena Begović, naučna savetnica Instituta za molekularnu genetiku i inženjerstvo i direktorka laboratorije ”Vatreno oko” u Beogradu, objasnila je da je oko 450 kvadrata niške laboratorije potpuno pod tzv. kontrolisanim negativnim pritiskom, što sprečava da bilo koji infektivni agens izađe iz laboratorije.

To je visok nivo zaštite pre svega za okruženje i stanovništvo, rekla je Begović i ukazala na to da je komunikacija između zasebnih laboratorija unutar ”Vatrenog oka” vrlo ograničena i da uzorci iz jedne u drugu ”putuju” kroz boksove, bez međusobnog kontakta zaposlenih.

Ovo je jedinstvena dijagnostička laboratorija u regionu koja ima ovaj nivo zaštite i striktne procedure koje su nam prenele kineske kolege koji su bilu u Vuhanu u jeku epidemije, rekla je ona.

Potpredsednik kineske BGI grupe Terens Sijong rekao je da će ta kompanija, koja je jedan od donatora obe laboratorije, ostati posvećena saradnji sa njima, kako bi se obezbedila kontinuirana tehnološka podrška.

U video-obraćanju povodom otvaranja laboratorije u Nišu, Sijong je izrazio zahvalnost Vladi Srbije i celom timu u našoj zemlji, Institutu za javno zdravlje u Nišu, kao i kompaniji Ziđin, koja je donirala opremu za nišku laboratoriju.

On je dodao da su kineski partneri, ranije ovog meseca, uprkos poteškoćama pri putovanjima, poslali tim inženjera u Niš, kako bi instalirali opremu i održali obuku kolegama iz Srbije.

Izvor: Vlada Srbije

Na koji način solarna energija sprečava pomor riba tokom sušnog perioda?

02.08.2020

Washlands_solar_aerator_edit — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine UK

Agencija za životnu sredinu Ujedinjenog Kraljevstva je osmislila inovativno “zeleno” rešenje kako bi sprečila pomor riba tokom sušnog perioda. Ribnjaci iz okruga Eseks želeli su da neutrališu uticaj visokih temperatura na stanovnike stajaćih voda, te su u saradnji sa agencijom pokrenuli projekat u okviru koga zahvaljujući solarnoj energiji poboljšavaju kvalitet vode.

Aeracioni sistemi za prečišćavanje i obogaćivanje vode kiseonikom koje pokreće energija Sunca postavljeni su za sada na dve lokacije, a finansirani su iz sredstavlja pribavljenih kroz izdavanje ribolovačkih dozvola. Svaki je koštao oko 6.600 evra.

Tokom letnjih meseci postaje toplije, a povećanje temperature posledično izaziva pad koncentracije rastvorenog kiseonika u jezercima, što rezultuje stresom riba. Povrh toga, snižava se nivo vode i cvetaju alge što takođe predstavlja dodatne opasnosti za ribe. Proces aeracije podiže koncentraciju kiseonika u vodi, smanjujući na taj način rizik od uginuća jedinki.

Pročitajte još:

Ben Norington, službenik Agencije za životnu sredinu, je istakao da su ovo prvi aeracioni sistemi te vrste u istočnoj Engleskoj. “Želimo da upotrebljavamo sličnu tehnologiju kao odgovor na problem manjka kiseonika, zato što je mnogo održivija od klasičnih aeratora koje pokreće gas ili benzin. Prečišćavanjem vode ovim putem se unapređuje njen kvalitet što pomaže stvaranju boljih staništa za ribe i podstiče ribolov”, rekao je on, dodavši da se nada da će za osiguranje zdravlja ribarstva i uzgajališta riba koristiti čistu energiju.

Jelena Kozbašić

Skadarska žaba na 28 lokacija duž obale Skadarskog jezera

02.08.2020

U periodu od aprila do juna ove godine, na Skadarskom jezeru sprovedeno je istraživanje stanja populacije skadarske žabe, koja se izdvaja po svom značaju kao endemična, ugrožena ali i indikatorska vrsta. Rezultati istraživanja pokazuju da se skadarska žaba nalazi na 28 lokacija duž obale Skadarskog jezera, od čega je 64 odsto novih nalaza za ovo područje.

Ipak, na njenu ugroženost, posebno u oblasti Skadarskog jezera, ukazuju podaci o višedecenijskom izlovu zelenih žaba na ovom području u komercijalne svrhe, kao i o prisutnosti gljivičnog oboljenja hitridiomikoze u znatnom procentu, a koje se smatra jednim od glavnih uzroka smanjenja populacija vodozemaca u svetu.

Pretnje po ovu vrstu takođe čine i uništavanje, promjena namene, fragmentacija i zagađenje staništa, introdukcija stranih vrsta, klimatske promene, uznemiravanje, neusaglašenost domaće regulative koja se odnosi na zelene žabe, izostanak skadarske žabe iz projektno planske dokumentacije (akcioni plan, planovi upravljanja, itd), kao i negativni stavovi javnosti i predrasude prema žabama i močvarnim staništima.

Skadarska žaba je, kao i ostali predstavnici zelenih žaba, izrazito vodena vrsta, te se smatra da bi stanje njene populacija bio dobar pokazatelj kvaliteta vodenih staništa u kojima se javlja. Upravo zbog toga, Centar za zaštitu i proučavanje prica Crne Gore (CZIP) sproveo je istraživanje kako bi uz pomoć informacija o njenoj populaciji mogli da procjenimo stanje veoma važnih vlažnih staništa na Skadarskom jezeru. Ovogodišnja istraživanja ukazuju da je skadarska žaba najverovatnije rasprostranjena na većem broju lokaliteta sa povoljnim karakteristikama staništa duž obale jezera, ali i na moguće smanjenje brojnosti na pojedinim lokacijama u odnosu na brojnost jedinki zabilježenih tokom istraživanja sprovedenih 2017. godine.

Pročitajte još:

Praćenje stanja populacije skadarske žabe (Pelophylax shqipericus) tokom ove godine je radila dr Katarina Ljubisavljević, stručnjak za vodozemce. Ova aktivnost se realizuje u okviru projekta „SOS Skadar Lake-Keeping the Montenegrin Wilderness Wild” sa ciljem dugoročne zaštite Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Projekat je podržao Partnerski fond za ugrožene ekosisteme (CEPF).

Izvor: CZIP

Koliko će nas do kraja veka koštati sve razornije poplave?

01.08.2020

poplava_ulica — Photo-illustration: Pixabay

Sve su veći izgledi da ukoliko se ne ublaži porast nivoa mora, poplave u budućnosti mogu postati obimne i destuktivne u toj meri da bi mogle praviti štetu u vrednosti od 20 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda već do 2100. godine.

Klimatske promene i globalno zagrevanje utiču na porast nivoa mora i sve češće izazivaju sve ekstremnije poplave. Ekonomski gubici su, usled velike štete koju poplave naprave, veoma ozbiljni. Nedavno objavljena studija u časopisu “Science Reports” o uticaju rastu nivoa mora izazvanog klimatskom krizom na ekonomiju pokazuje da bi do kraja veka svetska ekonomija zbog oštećenja imovina u poplavama mogla biti na gubitku od 14,2 biliona dolara.

Autori ove studije fokusirali su se na najekstremnije zabeležene oluje kako bi mogli dati, možda ne najoptimalniju procenu, ali se tako može napraviti model maskimalne površine izložene riziku od poplave.

Pročitajte još:

Prema predviđanjima, gotovo 300 miliona ljudi bi do 2100. moglo biti izloženo povremenim epizodama poplava, i to na više od miliona kvadratnih kilometara obale. Najugroženija područja su: severoistočna obala Sjedinjenih Američkih Država, severozapad Evrope, dok je obala Azije ugrožena u predelu oko Benglaskog zaliva, zatim obalski deo Kine, Indonezija, a nije pošteđen ni severni deo Australije.

Već su ove godine pomenute oblasti borile sa poplavama: azijske zemlje su bile najviše pogođene – samo u Kini razornu moć poplava osetilo je 38 miliona ljudi, a u Indiji su uništile više hiljada sela i usmrtile više od 100 ljudi.

Problematično je što mnogi naučnici veruju da bi se i smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte i dalje beležio porast nivoa mora. Ipak, predlažu i neke druge mere, osim redukovanje štetnih emisija, poput očuvanja mangrova i morskih trava koje pomažu u očuvanju nivoa vode. Kao krajnje sredstvo pominje se i preseljenje stanovnika sa obale, što bi predstavljalo skupo rešenje sa brojnim negativnim posledicama, jer bi bilo potrebno preseliti čitave populacije.

Jelena Cvetić

Hrana iz 3D štampača – bliska budućnost i rešenje za glad u svetu?

01.08.2020

meso_piletina_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Chan)

Iako je još sve u domenu „pikantnih” vesti, primena tehnologija 3D štampe hrane najpre se očekuje u restoranima brze hrane, što već najavljuje „Kentaki fraj čiken“. Zdravo ili ne, tek obećavaju – iskoreniće glad.

Nedavno su svi mediji preneli vest da će se popularni čiken nugetsi, pohovani komadići piletine u restoranima KFC-a, uskoro dobijati iz 3D štampača. Iz kompanije su naveli da se sa ruskom firmom „3D Bioprinting solušns“ radi na razvoju proizvodne linije za 3D štampanje njihovog omiljenog obroka – upotrebom pilećih ćelija i dodatnog materijala.

Kako objašnjava gošća Jutarnjeg programa RTS-a, dr Ivana Gađanski iz novosadskog Instituta „Biosens“, to je u stvari bioštampa, odnosno proces štampanja u kome se koriste žive ćelije. To se već izvesno vreme radi u oblasti regenerativne medicine za pravljenje mini organa na kojima će se testirati lekovi.

Ćelijska poljoprivreda

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleks Dorohovich)

„Štampanje hrane, pak, je u vezi sa drugom naučnom granom, koja se zove ćelijska poljoprivreda, što je, u stvari, uzgajanje mesa u laboratoriji. Mi u Biosensu smo već počeli sa tim u okviru jednog američkog projekta i radimo na tome da meso bude što jeftinije. Još uvek ne postoji takav proizvod jer je još uvek jako skupo da se to napravi, a pored toga, još nisu završene sve provere i donete regulative, naglašava Gađanski.

Ruska kompanija, sa kojom sarađuje i „Biosens“, u saradnji sa KFC-om radi na tome da prvo uzgoje pileće mišićne ćelije u laboratoriji i onda da ih koriste za finalni proizvod.

Bioštampa je kao pravljenje torte

„Inače, bioštampa nije neka ekstremna naučna fantastika. U suštini to je špric u koji se stavljaju ćelije koje želite i drugi špric u koji se stavljaju biljni materijali i onda se to štampa jedno za drugim, u suštini kao torta kada se pravi. Prvo sloj biljnih materijala za koje će se onda ćelije uhvatiti i tako naizmenično do željenog oblika“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

To su iste ćelije kao u običnom mesu i ideja je da to meso bude zdravije jer se u klasičnoj poljoprivredi koristi dosta antibiotika, hormona i raznih drugih aditiva, a u laboratorijskim uslovima to ne bi moralo da se primenjuje.

Pročitajte još:

U Rusiji čak najavljuju da će na jesen moći da se proba taj laboratorijski štampani čiken naget, ali i oni naglašavaju da će sve to morati da prođe kroz zakonsku regulativu i da će tek tokom sledeće godine moći da masovno proizvode.

Laboratorijsko meso bi trebalo da bude zdravije

Laboratorijsko meso, inače, kako navodi dr Ivana Gađanski, nastaje tako što se biopsijom od životinje uzima uzorak, što bi za životinju trebalo da bude bezbolno, što je takođe važna stavka, i životinja ostaje živa. Uzeti uzorak se u laboratoriji stavlja u hranljivu tečnost i umnožavaju se ćelije i kada ih se dobije dovoljno, stavljaju se u špric i dodaju začini, boja i slično.

„Važno je naglasiti da je 3D štampa samo način da se dobije željeni oblik, a suština je u uzgajanju ćelija kako biste imali materijal za rad, a sve kreće od životinje“, napominje doktorka Gađanski.

Trenutno je u velikoj ekspanziji industrija proizvodnje biljnih zamena za meso u čemu prednjači Amerika, mada je i Evropa dosta aktivna na tom polju, kao i Izraelci koji su dosta uznapredovali u svojim istraživanjima.

Proizvodnja ćelija se vrši u bioreaktorima i potrebno je oko dve nedelje da se umnoži dovoljno ćelija da bi se moglo proizvesti nešto kao mleveno meso. Za šniclu pak su potrebni nosači za koje će se uhvatiti ćelije, a ukoliko se radi 3D štampa onda nosač može da se napravi u bilo kom obliku.

„Kod nas trenutno nema takvih laboratorija. Ima dobrih istraživačkih laboratorija koje se bave tom problematikom, ali nigde nije moguć uzgoj ćelija“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu dr Ivana Gađanski iz Instituta „Biosens“.

Izvor: RTS

Energetska zajednica razmotriće nelegalnu eksploataciju uglja u Gacku

01.08.2020

rudnik_rude_radovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Caspari)

Nelegalni radovi u površinskom kopu Centralno polje u Gacku se moraju zaustaviti, sve dok se ne sprovede detaljna procena štete i naknada za dugotrajnu eksploataciju uglja bez ekološke dozvole u ovom kopu, zahtev je Žalbe koju je Centar za životnu sredinu u četvrtak, 30. jula, uputio Sekretarijatu Energetske zajednice.

U žalbi, koju je podržala međunarodna organizacija “Bankwatch”, takođe se zahteva da se izmeni Zakon o zaštiti životne sredine, koji je trenutno u procesu revizije, tako da uključi efikasne, proporcionalne i efektne kazne za ovakvu vrstu prekršaja.

“Ovo je težak i dugotrajan prekršaj ekološkog zakonodavstva i očekujemo od prekršilaca, odnosno Rudnika i termoelektrane (RiTE) Gacko da u najmanju ruku plate adekvatnu kaznu, proporcionalnu nastaloj šteti, te da prestanu sa uništavanjem životne sredine i opštine Gacko”, izjavila je Majda Ibraković, asistentkinja na programu Energija i klimatske promene u Centru za životnu sredinu.

Dodaje kako je inspekcija, nakon prijave ovog slučaja, preduzeću RiTE Gacko naložila minimalne kazne i mere za otklanjanje nedostataka, a da Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije nije reagovalo ni nakon nekoliko alarmantnih dopisa.

U Centru navode da, iako su radovi na eksploataciji u Centralnom polju započeli u 2017. godini, RiTE Gacko je tek u januaru 2018. od pomenutog Ministarstva dobila Rešenje o obavezi sprovođenja procene uticaja na životnu sredinu, što je poseban postupak i preduslov za dobijanje ekološke dozvole.

Pročitajte još:

Međutim, situacija je postala jasna tek nakon što je u maju ove godine javno objavljen Nacrt Studije uticaja na životnu sredinu za Centralno polje u Gacku, koji je bio dostupan za komentare javnosti tokom poslednja dva meseca.

“Situacija u Gacku poništava svaki smisao procene uticaja na životnu sredinu. U ovom trenutku ne postoji način da se odredi početno stanje na osnovu kojeg će se uticaj na životnu sredinu kasnije meriti i procenjivati. Isto tako, onemogućena je smislena javna rasprava, budući da je šteta već nanesena. Današnja žalba je podneta sa nadom da će Sekretarijat Energetske zajednice da podstakne vlasti u RS da obustave radove i sprovedu sve neophodne procedure za zaštitu građana Gacka”, izjavila je Ioana Ciuta, Koordinator za energiju u CEE Bankwatch mreži.

Činjenica da RiTE Gacko toliko dugo nezakonito eksploatiše ugalj, uz propisane najniže kazne, vrlo dobro ilustruje kako se zaštita životne sredine i zdravlja građana tretira od strane nadležnih organa u Bosni i Hercegovini, navodi se u saopštenju Centra za životnu sredinu.

Centar očekuje od Sekretarijata da hitno reaguje na ovaj slučaj i na taj način izvrši dodatni pritisak na institucije koje trebaju da sprovedu procedure u skladu sa Ugovorom o uspostavljanju Energetske zajednice.

Autor: S. Šurlan

Izvor: Capital.ba

Grad Beograd pozvao građane da učestvuju u javnom uvidu za projekat na Košutnjaku

01.08.2020

šuma_seča — Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Grochowicz)

Na pitanje „da li ste za seču šume u Košutnjaku”, odgovor je naravno da smo protiv, i kao Grad Beograd nećemo dozvoliti da se ugrozi ništa što je kvalitetna priroda, rekao je u četvrtak, 30. jula, gradski urbanista Marko Stojčić.

“Mi smo trenutno u početnoj fazi izrade plana, ranom javnom uvidu u plansku dokumentaciju, i taj deo je zamišljen tako da sve relevantne institucije, republičke i gradske, treba da daju svoje mišljenje na predloženi elaborat. Dakle, tu su ministarstva kulture i odbrane, RTS, republički i gradski zavodi za zaštitu prirode, zavodi za zaštitu spomenika, gradski sekretarijati i druge institucije, i tek kada se svi oni izjasne, onda će Urbanistički zavod dati svoj predlog. Trenutak za primedbe građana je javni uvid u trajanju od mesec dana koji se daje na nacrt plana, a njegova izrada sledi tek nakon izrade elaborata u kome će biti integrisane primedbe svih prethodno nabrojanih institucija. Nas tek čeka javni uvid i tada građani treba da, ako nisu zadovoljni, u pisanoj formi podnesu svoje primedbe i na javnoj sednici uživo obrazlože svoje primedbe. Ponavljam, Grad Beograd još nije dao svoju reč, već se radi o inicijativi investitora i to je tek prvih deset odsto posla koji je ispred nas. Zato apelujem na građane da ne nasedaju na jeftine političke trikove i parole, jer seče na Košutnjaku neće biti niti je ima. U pitanju su teritorije u okviru filmskog centra „Avala film” koji ima podršku Vlade Srbije da izgradi najveći balkanski studio. Gradiće se filmski studio, a sve van njega je predmet ozbiljnog razmatranja institucija ovog grada i ove zemlje”, rekao je Stojčić.

Pročitajte još:

On je pozvao sugrađane da učestvuju u javnom uvidu, daju svoje primedbe i podsetio da Beograd ima najtransparentniji proces usvajanja planskih dokumenata.

“Proces je potpuno demokratski, ali vidimo da taj proces mali broj ljudi može i da zloupotrebi i apelujem da to ne čine. Želimo da ceo grad pokrijemo planovima, izgradimo sve infrastrukturne objekte koji nam nedostaju. Svi planovi su na konstantnoj proveri tako da sugrađani nemaju nikakav razlog da sumnjaju”, kazao je Stojčić.

Izvor: Grad Beograd

Kako uštedeti energiju i novac u kući i stanu?

31.07.2020

Domaćinstva u proseku troše skoro 50 odsto svojih godišnjih troškova energije na grejanje i hlađenje. Uvođenjem mera energetske efikasnosti u kuće ili stanove (izolacija, prozori i vrata, peći, toplotne pumpe, solarni kolektori/solarni grejači vode, fotonaponski sistemi, rasveta, ventilacija, klimatizacija, akumulacioni rezervoari tople vode) smanjuje se nepotrebna potrošnja energije. Time domaćinstva ostvaruju direktne finansijske uštede. Osim uštede energije i novca, mere energetske efikasnosti poboljšavaju životni standard, te smanjuju emisije gasova staklene bašte, uključujući i CO2.

Na primer, ugradnjom 10 cm toplotne izolacije u neizolovanu kuću sa grejanjem na gas moguća je godišnja ušteda od oko 440 evra. Ako neizolovana kuća koristi električno grejanje, godišnja ušteda može doseći oko 710 evra, odnosno 750 eura za kombinaciju plave i crvene zone. Za domaćinstvo sa pećima na pelet moguća je ušteda i do 550 evra godišnje.

Domaćinstva na Zapadnom Balkanu troše oko tri puta više energije od evropskih zemalja što opterećuje porodični budžet. Različite inicijative pokušale su da podignu svest o ovom pitanju i da promene navike ljudi.

Poslednjih godina građani Zapadnog Balkana sve više ulažu u energetski efikasne tehnologije, kako bi uštedeli energiju i novac, ali i smanjili zagađenje vazduha. Jedan od programa koji podržava domaćinstva u tim naporima je EBRD WB GEFF program. Prema podacima GEFF programa u protekle 3 godine preko 4.000 porodica Zapadnog Balkana je kroz program GEFF poboljšalo energetsku efikasnost svojih domova ili stanova. Od tog broja, preko 870 porodica je iz Srbije. Građani Srbije najčešće ulažu u energetski efikasne prozore i vrata, toplotnu izolaciju i peći na biomasu. Ukupna investicija u zelene tehnologije putem GEFF programa u Srbiji iznosi gotovo 3 miliona evra.

Kako bi se smanjila prekomerna potrošnja energije u kući ili stanu, treba početi od osnove i prvo smanjiti toplotne gubitke izolacijom zidova i krova, kao i ugradnjom energetski efikasnih prozora i vrata. Nakon toga, potrebno je odabrati efikasan sistem grejanja. U našim uslovima su se toplotne pumpe pokazale kao vrlo dobar izbor, pogotovo u kombinaciji sa podnim grejanjem.

Do sada je EBRD WB GEFF program doprineo smanjenju potrošnje energije za 18.000 MWh godišnje i smanjenju emisija CO2 za 6.300 tona godišnje, što odgovara uklanjaju gotovo 4.000 automobila sa ulice.

Da bi okvirno izračunali moguće uštede nastale ugradnjom energetski efikasnih tehnologija, GEFF program je razvio onlajn Kalkulator energetske efikasnosti, pomoću kojeg domaćinstva mogu lako izračunati moguću uštedu koju postižu instaliranjem različitih tehnologija, u zavisnosti od toga koji izvor energije koriste. Takođe mogu dobiti informacije o tome kako njihove aktivnosti utiču na emisiju gasova staklene bašte.

GEFF program je kreirao i onlajn katalog energetski efikasnih proizvoda – Tehnološki selektor na kojem se mogu naći proizvodi koji su barem 20 odsto iznad standardnih kada je u pitanju energetska efikasnost. Sve proizvode proveravaju i odobravaju nezavisni inženjeri angažovani od strane EBRD. Program je dodatno atraktivan jer uključuje i grant Evropske unije – i do 20 odsto iznosa investicije.

EBRD WB GEFF program na Zapadnom Balkanu obezbeđuje sredstva za ulaganja u domenu zelene ekonomije u stambeni sektor, kao i preduzeća koja domaćinstvima nude energetski efikasne proizvode i proizvode iz obnovljivih izvora energije. Ukupni iznos kreditne linije na Zapadnom Balkanu je 85 miliona evra od čega je 10,2 miliona evra namenjeno za Srbiju. Do sada je u sklopu programa registrovano više od 5.000 energetski efikasnih proizvoda, a sredstva za kupovinu registrovanih proizvoda ide direktno lokalnim dobavljačima što dodatno ojačava ekonomiju Srbije.

GEFF na Zapadnom Balkanu sprovodi se u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti za Zapadni Balkan (REEP Plus), koji finansira Evropska unija, a realizuje se u suradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice. Program tehničke saradnje u okviru ove kreditne linije podržava Savezno ministarstvo finansija Austrije i Investicioni okvir Zapadnog Balkana.

GEFF finansiranje u Srbiji se odvija putem lokalnih finansijskih partnerskih institucija – UniCredit banka i Erste banka.

Za više informacija posetite Fejsbuk stranicu GEFF u Srbiji koja nudi besplatne savete o proizvođačima i prodavcima te energetski efikasnim proizvodima koji ispunjavaju uslove za finansiranje.

Izvor: EBRD GEFF

Zašto je jedno vojvođansko jezero “obojeno” u roze boju?

31.07.2020

roze_jezero1 — Foto: Facebook (screenshot)

Jezero neobične boje vode učinilo je ovog leta selo Pačir u opštini Bačka Topola jednom od najtraženijih turističkih destinacija, kojoj hrle gosti ne samo iz cele Srbije već i susedne Mađarske.

Jezero u Pačiru postalo je ovoga leta „Vojvođansko more“. Napravili su ga žitelji ovoga mesta tako što su u njega sproveli vodu iz 800 metara udaljenog termalnog izvora. Oko njegovih obala uredili su plaže pa je banja postala primamljiva letnja oaza.

Ovo je jedino jezero u Srbiji čija je voda slana. Uz to, ona je i termalna i lekovita. Ali, postoji još nešto po čemu je zaista jedinstvena. Zbog visokog sadržaja joda, broma, litijuma i sumpora, u zavisnosti od doba dana, njena boja se menja od ružičaste do ljubičaste, zbog čega je jezero u Pačiru postalo prava atrakcija.

Jezero egzotične boje, kakva postoje još samo u Indiji, Rusiji, Španiji ili Senegalu, sada u Pačir privlači i staro i mlado. Jedni bi da se leče, drugi da se fotografišu, ali svi se dobro zabavljaju.

„Došao sam iz Novog Sada. Zanimljiva mi je ova roze boja i što je slano kao na moru“, kaže jedan dečak.

Jezero mami i ljude u poznijem životnom dobu. „Ja sam iz Bačke Palanke. Često dolazim. Ova voda je lekovita pa mi jako prija“, kaže jedna baka koja tu dolazi zbog zdravlja.

Jezero je posebno privlačno za mališane.

„Ja sam iz Novog Sada. Meni se ovde najviše sviđa što je voda slana. Imam utisak kao da sam na moru. Lepa je atmosfera. Jako je zanimljivo što je jezero roze boje. Mi ovde plivamo, ronimo, igramo se. Uživamo“, kaže jedan dečak.

Njegov otac takođe uživa.

„Čuli smo i ranije za ovo neobično jezero, ali do sada nismo dolazili. Ove godine nam je „propao“ plan da odemo na more, pa smo rešili da vidimo kako je ovde. Interesantno je za decu, posebno zbog neobične boje. Lepo je“, kaže taj Novosađanin.

Pročitajte još:

Jezerom je posebno bila impresionirana jedna devojčica iz Bajše.

„Meni se jako sviđa što je jezero roze boje. Posebno je, baš za devojčice“, kaže ova devojčica koja je, za ovu priliku, kupila i kupaći kostim u njenoj omiljenoj, roze boji.

Želja turista da uživaju u čarima jezera svakodnevno je tolika da bi lako mogli da nadmaše i 2.300 žitelja Pačira, ali ih, zbog poštovanja epidemioloških mera, ovde u isto vreme može da bude šest stotina.

„Ranije su nam dolazili gosti iz okolnih mesta, a sada stižu iz cele Srbije. Najviše ih je iz Beograda i Novog Sada, ali dolaze i iz Kuršumlije. Stižu i iz Mađarske jer ni tamo nema ni jedno jezero sa ovakvom vodom. Ogromna većina njih je zadovoljna pa nam dolaze često. To je i najbolji dokaz da je ova banja dobra i da im se sviđa ova voda“, kaže Oto Nađ iz Mesne zajednice Pačir.

Banja u Pačiru ima i dva zatvorena bazena sa termalnom, lekovitom vodom koji su otvoreni za posetioce 365 dana u godini. Ali, egzotično jezero koje zimi doživljava sudbinu „Panonskog mora“, zbog neobične osobine da menja boju pod zracima sunca, leti vrvi od života jer, kao magnet, mami brojne turiste.

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Bruklinski most u budućnosti – urbana šuma, zelena oaza, prostor za bicikliste

31.07.2020

Bruklinski_most_Njujork — Foto-ilustracija: Unsplash (Kevin Chinchilla)

Bruklinski most jedna je od najprepoznatljivijih znamenitosti Njujorka i zauzima posebno mesto u životu građana i građanki „Velike jabuke“.

Foto-ilustracija: Unsplash (Colton Duke)

Od svog otvaranja 24. maja 1883. godine, Bruklinski most poprimio je gotovo mitsko značenje, a njegova upečatljiva forma budila je maštu nekih od najistaknutijih umetnika u Sjedinjenim Američkim Državama i svetu te ga ujedno čini jednim od najfotografisanijih lokacija u Njujorku. U popularnoj kulturi most je postao simbol samog grada koji se često koristi u brojnim filmovima i televizijskim serijama.

Ali i vanvremenski status Bruklinskog mosta zahteva prilagođavanje novom vremenu i uslovima savremenog života. Još pre pandemije KOVID-19, njegova pešačka staza je u najfrekventnijim satima postala tesna i ponekad nesigurna. Osim automobila, ovaj most dug 1.833,7 i širok 25,9 metara svakog dana prelazi hiljade pešaka i biciklista. Zbog toga su Gradsko veće Njujorka i Institut Van Alen pokrenuli međunarodni dizajnerski konkurs pod nazivom „Reimagining Brooklyn Bridge“, s ciljem podsticanja ponovnog osmišljavanja mosta, ali i javne rasprave o obnovi njujorške infrastrukture.

Konkursom se podstiču ideje o preuređenju kultne pešačke staze Bruklinskog mosta, a kako će pandemija KOVID-19 očito potrajati još neko vreme, jasno je da se dizajn gradskih ulica i javnih prostora mora prilagoditi sadašnjem trenutku. Takođe, u Njujorku smatraju kako je sada idealno vreme da se isprave i određene greške u prostornom planiranju iz prošlih vremena, a promenama treba podsticati uvođenje svima dostupnih i održivih oblika mobilnosti i stvoriti zdravo i sigurno okruženje za sve Njujorčane, kao i jednake mogućnosti za razvoj malih kompanija i trgovina.

Pročitajte još:

Foto-ilusttracija: Unsplash (Curtis MacNewton)

Bruklinski most može poslužiti i kao poligon za testiranje dizajna gradova i njihovu transformaciju kojima će se omogućiti dobrobit svim kategorijama stanovništva, a posebno onima najpotrebnijima, i to ne u nekoj dalekoj, idealnoj budućnosti – već sada. Temeljem ovih pretpostavki izabrano je šest najboljih predloga kojima se predstavljaju rešenja u rasponu od kratkoročnih intervencija do dugoročnog preoblikovanja mosta.

Na konkurs su se mogli prijaviti dizajneri s iskustvom, kao i mladi, neafirmisani dizajner, mlađi od 21 godine. U obe kategorije su među najbolja rešenja uvršćena po tri pristigla rada, od kojih će u prvoj kategoriji troje biti nagrađeno novčanim iznosom od 13.000 dolara, a u drugoj s 3.000 dolara. Od pristiglih radova odabraće se dva najbolja rešenja, po jedno iz obe kategorije. Najkreativnije finaliste izabrao je stručni žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka po principu interdisciplinarne komplementarnosti koji je razmatrao sastav konkurentnih timova, pristupačnost i sigurnost projekata, ekološku korist i doprinos očuvanju životne sredine, izvodljivost, poštovanje statusa mosta i samu „čaroliju“ predloga – odnosno nove ideje uređenja ovog simbola grada koja će mu doneti novi efekat iznenađenja i izmamiti oduševljenje.

U finale su uvršćeni sledeći projekti uređenja Bruklinškog mosta:
– Brooklyn Bridge Forest – Pilot Projects Design Collective, Cities4Forests, Wildlife Conservation Society, Grimshaw i Silman; New York, Montreal (WEB – VIDEO)
– Back to the Future – BIG + ARUP, New York (VIDEO)
– Bridge X – ScenesLab + Minzi Long + Andrew Nash, New York, Boston, Beč (WEB)
– The Artery – Lukas Kugler, New Milford, CT
– The Cultural Current – Aubrey Bader and Maggie Redding, Knoxville, TN
– Do Look Down – Shannon Hui, Kwans Kim, and Yujin Kim; Hong Kong, Bay Area, CA, i New York

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Fabrika za proizvodnju baterija, vredna 1,6 milijardi evra, počeće s radom 2023. u Francuskoj

31.07.2020

idec_group_verkor_aerienne_low — Photo: IDEC GROUPE, via InnoEnergy

Kako bi podmirilo rastuće potrebe tržišta za baterijama, što za ugradnju u elektromobile, što za skladištenje energije, startap preduzeće “Verkor” planira projekat izgradnje gigafabrike u Francuskoj.

Početak izgradnje je najavljen za 2022. godinu, a samo godinu dana kasnije iz ovog proizvodnog pogona izaći će prve baterije. Kapacitet postrojenja biće najpre 16 GWh da bi potom, u skladu sa tržišnom dinamikom, porastao na 50 GWh.

S ciljem sprovođenja projekta vrednog 1,6 milijardi evra, “Verkor” se udružio sa Evropskim institutom za inovacije i tehnologiju “InnoEnergy”, kompanijom “Schneider Electric” i grupom “IDEC”. Potraga za zemljištem površine veće od 200 hektara je već u toku.

Pročitajte još:

Predviđa se da će za potrebe gigafabrike za proizvodnju baterija biti otvoreno više od 2.000 radnih mesta.

Prema tvrdnjama “Verkora”, da bi se u narednoj deceniji zadovoljila potražnja kupaca za baterijama, samo u Francuskoj biće neophodno još dva ili tri slična objekta.

Benoa Lemanjan, izvršni direktor startap preduzeća, smatra da će u kombinaciji sa stručnim znanjem svojih strateških partnera planove sprovesti u delo, kao i da je jačanje industrije ključan faktor ubrzanog razvoja niskougljenične, održive mobilnosti u Evropi.

Pored toga što će artikli, u asortimanu “Verkera”, igrati ulogu u smanjenju emisija štetnih gasova i materija, i sam proizvodni proces biće manje štetan po životnu sredinu nego da je za podizanje proizvodnog pogona izabrana neka druga zemlja. U Francuskoj je čista struja jeftina – pre svega ona koju generišu nuklearne elektrane. Pretpostavlja će da će činjenica da su baterije “Made in France” (napravljene u Francuskoj, prim. aut) rezultovati čak četiri puta nižim ugljeničnim otiskom, nego da su one izašle s trake nekog postrojenja u Kini.

Jelena Kozbašić

Hoće li se Japan osloboditi opasne navike – plastičnog pakovanja?

31.07.2020

Japan_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Jezael Melgoza)

U Japanu se održava višedecenijska loša navika – svi artikli, od pojedinačno upakovanih banana, kolačića i kuvanih jaja do krupnijih proizvoda, pakuju se u plastičnu ambalažu i tako prodaju. Trgovci na malo smatraju da nije moguće garantovati visok nivo bezbednosti hrane u lancu snabdevanja ukoliko ta hrana nije zaštićena slojem plastike oko sebe.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ronise Daluz)

Pored toga, Japanci učestalo i, čini se, bez zadrške koriste plastične kese, čak 17 puta više od Britanaca, iako Japan ima samo dvostruko više stanovnika.

Preciznije, od 540 milijardi plastičnih kesa, koliko se proizvodi na svetskom nivou, u Japan stiže 30 milijardi.

Izveštaj Ujedinjenih nacija za 2018. godinu ukazao je na još jednu kontradiktornost – Japan u odnosu na ostatak sveta generalno stvara najmanju količinu otpada po glavi stanovnika, dok istovremeno proizvodi najviše plastičnog otpada.

Uzrok ove japanske opsesivne potrebe da svaki pojedinačni artikal pronađe svoje mesto u plastičnom pakovanju mnogi objašnjavaju kroz potrebu da na taj način zadovolje potrebe kupaca i osiguraju visoki standarda koji se očekuje.

Pročitajte još:

S druge strane, organizacija sistema za reciklažu u ovoj ostrvskoj zemlji je za svaku pohvalu. Pre svega, Japanci su upućeni na reciklažu i ponovnu upotrebu kroz nacionalnu mantru: “Smanjite, ponovo upotrebite, reciklirajte”. Za izbacivanje određenih kategorija otpada precizno su definisano dani, naročito kad je reč o opasnom otpadu za čije sprovođenje postoji poseban režim. Takođe, jasno su koncipirana uputstva za pravilno odvajanje otpada i reciklažu. Iako većina stanovništva očekuje da plastični otpad koji odvajaju ima svoj udeo u reciklaži, to zapravo nije tako jednostavno.

Japan godišnje proizvede oko 9 miliona tona plastičnog otpada, pri čemu prati Sjedinjene Američke Države koje su tokom 2017. stvorile čak 35 miliona tona otpada, od kojeg je reciklirano manje od 10 odsto.

Zvanična stopa reciklaže plastike u Japanu iznosi oko 85 odsto, ali to ne znači da je sva ta količina spremna za ponovnu upotrebu, odnosno za pravljenje novog proizvoda. Deo otpada se reciklira, a deo, čak 56 odsto se spaljuje i koristi za proizvodnju energije, stvarajući velike količine ugljen-dioksida.

Foto-ilustracija: Unsplash (Fabrizio Chiagano)

Japan je bio jedan od najvećih svetskih izvoznika plastičnog otpada, pri čemu je slao više od milion tona otpada u druge zemlje, među kojima su bile Kina, Tajvan, Malezija i Tajland. U tom slučaju, nije moguće sa sigurnošću tvrditi kakav je tretman otpada u zemlji u koju se izvozi, odnosno u kojoj meri se reciklira i koliko je bezbedan za zdravlje ljudi i okolinu. Otkako je Kina zabranila uvoz otpada, Japan ima sve veći problem sa nagomilavanjem sopstvenog otpada u skladištima. To je glavni razlog zašto se celokupni sakupljeni otpad ne reciklira već se termički obrađuje za proizvodnju energije – ima ga previše.

Na lokalnom nivou, pitanje tretiranja plastičnog otpada izdejstvovalo je odgovarajuće mere u pojedinim oblastima, što svakako nije dovoljno.

Ipak, Japan se prošle godine obavezao da će smanjiti plastiku za jednokratnu upotrebu, kao i da će reciklirati 60 odsto ambalaže do 2030. godine, a vlada je nedavno uvela obaveznu naknadu u iznosu od 3 do 5 jena (3 do 5 centi) za kupovinu svake plastične kese u trgovinskim objektima, te se čini da je prava borba protiv plastičnog otpada zarad očuvanja životne sredine zaista počela i u ovoj zemlji.

Jelena Cvetić

Šabac ima novu miljenicu – bebu lamu

31.07.2020

lame_porodica_šabac — Foto: Facebook (screenshot @Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika Šabac)

U šabačkom mini zoo-vrtu, u okviru ekonomije Srednje poljoprivredne škole, rođena je nova zvezda, lama Lola, miljenica kolektiva škole i brojnih posetilaca, ljubitelja životinja.

Foto: Facebook (screenshot @Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika Šabac)

Lola je prva beba lama u Šapcu čiji su se roditelji ovde sreli zahvaljujući donacijama zooloških vrtova iz Beograda i Palića. Lola po rođenju nije bila vitalna, kažu posvećeni veterinari, koji su joj, sa radnicima na ekonomiji Srednje poljoprivredne škole, pomogli da stane na noge, ojačavali je i dohranjivali kravljim mlekom.

„Odmah smo joj dali ime. Hteli smo da joj damo identitet. Čini mi se da je sva ta naša ljubav, pažnja, ljubav njenih roditelja, što je najvažnije, uticala na to da ona stane na noge, jer na zadnje noge nije mogla da se osloni na početku, u prva dva do tri dana. Tako da, kad je Lola u pitanju, posebna je njena volja za životom i to se vidi i u njenim okicama“, navodi Tamara Tomić, veterinar i profesorka u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Šapcu.

Osim Lole, pažnju posetilaca zoo-vrta sa velikim parkom, koji se proteže na pola hektara, privlače i srne, nojevi, konji, rakuni, jazavci, kunići i razne ptice. U vreme raspusta, a posebno sada u vanrednoj situaciji, pred radnicima su posebni izazovi.

„U toku školske godine učenici na praktičnoj nastavi, u skladu sa smerom u koji idu, pomažu, sa svojim profesorima hrane životinje. Međutim, sada, pošto je situacija takva kakva je, zaposleni su na malo većem zadatku, ali uspevamo da se snađemo“, kaže pomoćni nastavnik u veterini Miroslav Božić.

Pročitajte još:

Ova oaza zelenila lep je kutak za šetnju i odmor, kažu posetioci. Životinjska družina svake sezone bogatija je za nove jedinke, a u okviru uređenog prostora je i hala za jahanje.

„Dolaze nam deca, dolaze odrasli, čak i u ovom periodu punom izazova, pošto je sve na otvorenom, a i čini mi se da ljudi drže distancu, te koriste ovaj prostor da redukuju stres u prirodi“, napominje profesorka Tomić.

„Pored kućica za životinje, lepo je to što u zoo-vrtu imamo i natkrivene letnjikovce, tako da u slučaju nepogoda i loših vremenskih uslova, posetioci mogu da se sklone“, dodaje Miroslav Božić.

Mini zoo-vrt srednje Poljoprivredne škole posebno je vredan za učenike veterinarskog smera i zootehničare jer mogu na časovima da prate životinje i daju terapiju, ako zatreba. Zajedničko ime za sve aktivnosti je ljubav koja se ovde oseća kao i istinski dodir sa prirodom.

Izvor: RTS

1...675676677...1,671 Page 676 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ćelijska poljoprivreda

Bioštampa je kao pravljenje torte

Pročitajte još:

Laboratorijsko meso bi trebalo da bude zdravije

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM