Prirodnjački muzej u Beču digitalizuje 10.000 predmeta

20.10.2020

slepi_miš_šišmiš — Foto-ilustracija: Unsplash (Natasha Ong)

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Neumann)

U okviru EU-projekta “Synthesys+“ Prirodnjački muzej u Beču digitalizuje 10.000 predmeta iz svojih zbirki. U cilju podrške naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka EU-projekat podstiče između ostalog digitalizaciju naučnih zbirki. Prirodnjački muzej u Beču trenutno učestvuje na tri projekta koji u baze podataka unose slepe miševe, karanfile i mahovine.

“Synthesis+“ (Synthesis of Systematic Ressources) je projekat Evropske unije koji kreira integrisanu evropsku infrastrukturu za naučne zbirke i podstiče digitalizaciju predmeta zbirki.

Početkom 2020. godine raspisani su oglasi za “Virtual Access“ – virtuelni pristup zbirkama na osnovu kojih su naučnici mogli da se prijave za digitalizaciju zbirki evropskih prirodnjačkih muzeja.

Od ukupno 30 prispelih prijava pet je izabrano za finansiranje a na tri projekta učestvuje bečki Prirodnjački muzej.

“Ovim finansiranjem moguće je digitalizovati oko 10.000 muzejskih predmeta i iste učiniti dostupnim javnosti. Time je minimalizovano putovanje istraživača do samih predmeta kao i analogno iznajmljivanje, a najveća prednost je ta što digitalni podaci i slike mogu biti vidljivi istraživačima iz čitavog sveta“, izjavila je direktorka muzeja Katrin Foland.

Trenutno se na Prirodnjačkom muzeju u Beču radi na tri sledeća projekta: Za projekat “COVID-19 Chiropteran knowledge base“ će se narednih meseci slepi miševi iz zbirki devet najznačajnijih prirodnjačkih muzeja u Evropi, među njima 1.750 slepih miševa iz bečkog muzeja, uvrstiti u jednu obimnu bazu podataka. Pošto je kod slepih miševa do sada ustanovljeno oko 200 koronavirusa ova baza podataka nudi posebno važnu osnovu za istraživanje interakcije slepi miš-koronavirus-čovek.

Pročitajte još:

U odeljenju za botaniku zastupljena su dva projekta. Svi primerci karanfila se fotografišu za projekat “Digitalisation of Dianthus collections“ i objavljuju preko portala “JACQ“. Osim toga mahovina sa Grenlanda se digitalizuje za projekat “Digitalisation of Greenlandic peat mosscollections from four herbaria“ i stavlja na raspolaganje preko istog portala. Ukupno se radi o skoro 8.000 primeraka.

Izvor: Eurocomm

Bez PDV-a na donacije hrane obezbedili bi 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje

18.10.2020

soup_hrana_kuhinja_supa — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Max Libertine)

Koalicija za dobročinstvo i Forum za odgovorno poslovanje objavili su nalaze analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji. Prema podacima iz 2018. godine, gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, što upućuje na urgentnu potrebu za uređenjem oblasti doniranja hrane.

Rezultati analize ukazuju da bi se, ukidanjem PDV-a, donacije hrane povećale za blizu 160 miliona dinara i ukupno bi iznosile gotovo 700 miliona dinara na godišnjem nivou, što bi moglo da obezbedi više od 1,2 miliona dodatnih obroka u narodnim kuhinjama godišnje.

Takođe, rezultati analize ukazuju da 90 odsto kompanija ističe da bi količina uništene ili bačene hrane bila mnogo manja kada bi se napravila razlika u korišćenju hrane sa oznakom “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do”, rekla je Milica Mišković iz Foruma za odgovorno poslovanje.

PDV se ne plaća na donacije hrane u 20 zemalja članica Evropske unije. U okviru Agende Ujedinjenih nacija do 2030. godine, na čije se sprovođenje obavezala i Srbija, predviđeno je da se do 2030. godine prepolovi količina bačene hrane.

Evropska unija je 2017. godine donela Smernice o doniranju hrane kako bi se i pojedinačne zemlje članice aktivno uključile u uređenje ove oblasti.

Pročitajte još:

Tokom vanrednog stanja u Srbiji važila je odredba kojom je propisano da se na promet dobara i usluga koji bez naknade izvrši obveznik Ministarstvu zdravlja, zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa.

Ljubisav Stojiljković, iz Odeljenja za poresko savetovanje u PwC Srbija, navodi da još uvek nema sličnog rešenja koje bi važilo i u periodu nakon vanrednog stanja, odnosno koje bi dalo mogućnost da se PDV ne plaća na davanja, na primer, humanitarnim i socijalnim ustanovama i organizacijama.

On dodaje da donatora ima i danas, ali činjenica je da ova poreska obaveza predstavlja za njih veliko dodatno opterećenje koje ih odvraća od prvobitne namere da učine dobročinstvo.

Analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji sprovedena je u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac.

Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Izvor: Novaekonomija

Ikea će davati popust u zamenu za polovni nameštaj

18.10.2020

living-room-namestaj — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Toa Heftiba)

Kompanija će na nekim tržištima isprobati šemu “staro za novo” tokom novembra i decembra sa ciljem da smanje zagađenje i daju polovnom nameštaju “novi život”.

Ako ste kupili Ikein nameštaj, budite veoma pažljivi prema njemu jer bi mogao da vam donese značajan popust kada odlučite da ga zamenite.

U zavisnosti od stanja u kojem se nameštaj nalazi, davaće se popust od 30 do 50 odsto s tim da se program uglavnom odnosi na nameštaj koji se koristi unutar kuće, ne na baštenski.

Pročitajte još:

Najbolje će prolaziti nameštaj bez ikakvih oštećenja, a kupac treba sam da ga donese u robnu kuću na procenu.

Nameštaj koji je u dobrom stanju biće ponuđen na prodaju po posebnim uslovima, deo će se donirati projektima od značaja za društvo, ostalo će se reciklirati.

Cilj programa je da se smanji zagađenje koje nastaje zbog bacanja iskorišćenog i neželjenog nameštaja, kao i da se polovnom Ikeinom nameštaju koji je u dobrom stanju omogući “novi život”.

Slične šeme već se primenjuju na tržištima Australije, Belgije, Švedske, Francuske i Japana.

Ikea u Srbiji sprovodi program reciklaže pod nazivom Druga šansa.

Izvor: RTS

Grčka nudi Severnoj Makedoniji da bude suvlasnik gasne elektrane

18.10.2020

power-station-gasna elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Makedonska vlada razmatra ponudu Grčke da preko “Elektroprivrede Severne Makedonije” (ESM) postane suvlasnik gasne elektrane snage 800 megavata.

Ta elektrana će se graditi pored terminala za prirodni tečni gas u Aleksandropolisu.

Istovremeno, vlada priprema plan za prelazak zemlje u narednom periodu sa energije uglja na druge izvore, kao što se prirodni gas, vetar i sunce, izjavio je premijer Zoran Zaev prilikom obilaska pretovarne stanice u Skoplju za odlaganje starih peći i drugih neekoloških grejnih tela, prenosi portal “Nezavisen.mk”.

“Imamo jasnu energetsku strategiju i znamo da dolazi momenat kada treba da zatvorimo kombinate koji proizvode na ugalj. Država razmišlja da prihvati jednu vrlo prijateljsku ponudu Grčke, da budemo suvlasnik gasnih terminala u Aleksandropolisu, gde će se graditi gasna centrala od 800 megavata, koja će proizvoditi dva i po puta više energije od energetskog deficita koji imamo kao zemlja“, reako je Zaev.

Pročitajte još:

On je objasnio da bi ta ponuda bila realizovana putem direktnih investicija ESM-a.

Portal takođe navodi da će za najviše pet godina u Rudarsko-energetskom kombinatu Bitolj biti isključen jedan blok, a ista sudbina očekuje i preostala dva bloka u narednih 10-15 godina, u zavisnosti od evropske regulative.

Izvor: Capital.ba

Zemljišta alarmatnom brzinom gube fosfor – kako ga sačuvati?

18.10.2020

zemlja_zasad — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasper Wilde)

Zemljišta alarmantnom brzinom gube fosfor, vitalni hranljivi sastojak svake biljke. U svetu se trenutno zemljišne površine iscrpljuju u ovom elementu uprkos velikom unosu hemijskih đubriva. Afrika koja ne može da priušti korišćenje mineralnih đubriva, kao i Južna Amerika zbog neefikasnog upravljanja fosforom i Istočna Evropa u kojoj se dešava kombinacija spomenuta dva razloga, imaju najveće stope iscrpljenja tog elementa.

Glavni krivac – erozija

Nedavno objavljena studija otkrila je kako će između 40 i 85 odsto ukupnih gubitaka fosfora u svetu biti uzrokovano erozijom.

Autori rada procenjuju da će ta pojava prouzrokovati prosečne gubitke od 5,9 kilograma po hektaru svake godine. Takođe predviđaju kako će pomeranje gornjeg sloja da poraste za dve trećine do 2070. godine.

Čak ako bogatije regije uspeju da upravljaju plodnošću tla dodavanjem fosfora iz đubriva, snabdevanje njime nije nimalo jednostavno”, kažu stručnjaci.

Fosfor sve skuplji na tržištu

Jedan od većih problema je i taj što fosfor na tržištu postaje sve skuplji.

Njegova cena porasla je gotovo deseterostruko između 1961. i 2015. godine. Problem je što iz godine u godinu varira te time planiranje njegovog korišćenja predstavlja veći izazov. Nakon Svetske ekonomske krize 2008. godine, fosfati i đubriva dobijena izvlačenjem hranljivih sastojaka iz njega postali su četiri puta skuplji.

Tragom toga, manje bogate regije neće moći da priušte obnavljanje degradiranog zemljišta mineralnim đubrivima. Afričku nevolju pogoršava loša saobraćajna infrastruktura i skladišta, a njihovi poljoprivrednici prema procenama moraće da plate dva do šest puta više od evropskih.

Pročitajte još:

Iako je situacija u Evropskoj uniji u celini dobra jer većina država može da nadoknadi gubitke dodavanjem ovog elementa iz mineralnih izvora, članice koje su se pridružile 2004. pa nadalje bore se da dođu do tih resursa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Kina se s druge strane bolje snašla. Trenutno sprovode program za recikliranje fosfora, uključujući kanalizacijski mulj iz komunalnih otpadnih voda.

Brojne strategije i planovi za poboljšanje

Evropska komisija prepoznala je eroziju kao glavnu pretnju još 2006. godine, kada je predstavila svoju tematsku Strategiju o zemljištu. Procenjuje se da je 12 odsto kopnenog područja oštećeno ispiranjem vodom.

Predlog za Zajedničku poljoprivrednu politiku nakon 2020. uključuje dodatne standarde za zaštitu zemljišta, poput zaštite od erozije i upotrebe postojećih podataka i znanja za sprovođenje uravnoteženog đubrenja. Dodatni elementi “nove zelene arhitekture”, poput eko-sheme omogući će državama članicama da osmisle prilagođenije intervencije i pruže podršku poljoprivrednicima koji primenjuju korisne prakse.

Komisija trenutno priprema i svoju Strategiju za hemikalije, deo Akcijskog plana nultog zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Njen cilj je da smanje rizike povezane sa proizvodnjom i upotrebom tih materija, a očekuje se u narednim nedeljama.

Kako se 95 odsto svetske proizvodnje hrane oslanja na sposobnost biljaka da apsorbiraju hranljive materije iz zemlje, njegova degradacija glavni je razlog za zabrinutost.

Povećanje vegetacionog pokrivača, kombinovana setva, malčiranje i uzgoj prilagođen topografiji neke su od tehnika za ublažavanje erozije.

“Korišćenje ovih praksa ne bi samo poljoprivredu učinilo održivom, već bi pomoglo u očuvanju vodenih sistema”, ističu istraživači.

Izvor: Agroklub

Uništeni čempresi na obali Lima

17.10.2020

NVO Euromost saopštila je da su, nakon poziva građana koji su prijavili da je uništen jedan deo obale Lima, obišli lokaciju koja se nalazi u Bijelom Polju, između mesta Rasova i Strojtanica i naišli na katastrofalno stanje.

Kako kažu čitava obala je razorena, odsečeni su čempresi koji su bili stari stotinu godina, ali je uništen i park prirode koji se finansirao preko IPA projekta.

Oni su odmah pozvali načelnika Komunalne policije Opštine Bijelo Polje, koji im je potvrdio da je upoznat sa situacijom i da aktivno traže počinioce.

“Takođe smo odmah obavestili sve nadležne inspekcije: šumsku, vodnu inspekciju, ekološku i građevinsku i očekujemo da svi odmah izađu na teren”, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Iz NVO Euromost kažu da se očigledno radi o seči mimo bilo kakvih građevinskih dozvola.

Obavešteni su i svi zastupnici za IPA projekte iz Srbije, Crne Gore i Brisela, o tome kako se njihovi projekti čuvaju.

Pomenuta NVO je pozvala sve nadležne institucije da odmah ispitaju ceo slučaj – inspekciju da zaustavi sve dalje radove, a Osnovno Tužilaštvo u Bijelom Polju da ispita ima li u ovom slučaju elemenata krivične odgovornosti.

Izvor: RTCG

Oživljavanje železnice u Srbiji jedan od strateških ciljeva EIB

17.10.2020

train_nature — Foto-ilustracija: Pixabay

Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi i u ovom regionu mlađe generacije počele da koriste taj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je decenijama bio zapostavljen, kazala je šefica regionalne kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre.

“U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom”, rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.

Na značaj železnice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.

Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore.

Pročitajte još:

“Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo”, rekla je Negre.

Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.

“Nastavićemo da podržavamo privredu i pored malih i srednjih preduzeća, pomoći ćemo i mikro i tehnološkim startap kompanijama koje inače teže dolaze do finansija. Ideja nam je da damo potporu razvoju inovacija i inicijativa za digitalizaciju društva. Radiće se na završetku Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, pored onih koji su već izgrađeni u Beogradu i Nišu u okviru EIB investicije od 200 miliona evra za nauku i razvoj. Proširenje i poboljšanje digitalne infrastrukture je takođe planirano kako bi se brzi internet uveo u škole širom Srbije”, rekla je Negre.

Po njenim rečima, tehnička dokumentacija za planirane projekte obnove puteva i železničkih pravaca za koja su sredstva već planirana je u različitim fazama pripreme.

“Neki projekti su već u završnoj fazi pripreme, poput izgradnje autoputa Niš-Pločnik, na pravcu ka Prištini, i očekujemo da će se relativno brzo raspisati javna nabavka. Za nove investicije Evropska unija će obezbediti značajne donacije za pripremu tehničke dokumentacije i nadamo se da će to ubrzati i ostale faze. Kako će se to odvijati zavisiće od svih učesnika, pre svega od nosioca projekata, a to su institucije Republike Srbije i nadamo se dobroj i efikasnoj saradnji sa svim partnerima kako bi se što više sredstava koje se nude pod veoma povoljnim uslovima u sklopu sa donacijama plasiralo u narednom periodu”, rekla je ona.

Dodala je da povećanje plovnosti najznačajnijih reka Save i Dunava predstavlja važan projekat jer se nalaze na Panevropskom koridoru.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Holyoake)

“Ulaganje od 100 miliona evra, zajedno sa donacijom EU od 14,1 milion, biće upotrebljeno za izgradnju brodske prevoznice kod Đerdapa, meteoroloških stanica i luka duž ovih reka, kao i hidrometereoloških stanica. Sredstva se koriste i za izvlačenje ostataka potopljene flote iz Drugog svetskog rata, koja izranja u vreme niskog vodostaja Dunava u blizini Kladova. Vađenjem preko 200 olupina brodova, ratne opreme i neeksplodiranih mina značajno će se povećati prohodnost ove deonice važne za rečni saobraćaj cele Evrope“, rekla je Negre.

Ukazala je i da je preporuka EIB stvaranje strategije za implementaciju obnovljivih i bezbednih izvora energije, izgradnju bolje digitalne infrastrukture i podršku inovacijama.

“Dalje povezivanje regiona kroz izgradnju drumske, rečne i železničke mreže takođe predstavlja prioritet, kao i poboljšanje zdravstvene i sanitarne infrastrukture koji će dovesti do bolje pripremljenosti za buduće krize.Posebna ulaganja biće namenjena razvoju ruralnih sredina i održivih izvora hrane”, ukazala je Negre.

Sve te inicijative, kako je ocenila, trebalo bi da dovedu do stvaranja transportno, digitalno i energetski povezanog tržišta koje bi se u perspektivi priključilo proizvodnim i distributivnim lancima EU.

“Očekuje se da će time Zapadni Balkan postati jedno od atraktivnijih područja za strana i domaća ulaganja, što bi sve zajedno trebalo da rezultira, konkurentnijom ekonomijom i poboljšanim i inkluzivnim uslovima za zapošljavanje ljudi u ovom regionu i boljim životnim standardom svih koji ovde žive”, rekla je Dubravka Negre.

Izvor: Euractiv/Beta

Vatra uništava ekosistem Kilimandžara

17.10.2020

wildfire_šumski_požar — Foto-ilustracija: Pixabay

Uprkos tome što u gašenju požara učestvuju stotine ljudi – vatrogasci i dobrovoljci iz okolnih sela, studenti, vatra koja danima prži obronke Kilimandžara preti da uništi jedan od najbogatijih ekosistema na svetu.

Uspavani vulkan u Tanzaniji gori od nedelje. Vatra je krenula iz jednog od nižih kampova koje planinari koriste za prenoćište tokom uspona uz planinu, piše Njujork tajms.

Nisko, suvo rastinje brzo je zahvatila vatra zahvaljujući povoljnom vetru.

Vatrogascima koji se smenjuju na terenu pridružuju se brojni dobrovoljci iz okolnih sela, a nadležne službe u četvrtak su uputile i helikopter na Kilimandžaro, da bi pomogao u gašenju požara.

„Kako bismo povećali efikasnost u gašenju vatre, počeli smo da koristimo helikopter posle podne“, rekao je ministar za prirodne resurse Tanzanije Hamisi Kigvangalija.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, biće upućeno još letelica kako bi se požar stavio pod kontrolu, prenosi Rojters.

Uprkos naporima velikog broja ljudi, ogromna površina već je zgarište, a ekosistemu je naneta velika šteta čiji opseg nije moguće proceniti.

„Vatra koja briše živi svet pred sobom kreće se ekosistemom koji je jedan od najraznovrsnijih na planeti. Čitava zemlja shvata situaciju ozbiljno“, istakao je Padili Mikomangva, stručnjak za očuvanje prirode koji je stacioniran u najvećem gradu u Tanzaniji, Dar es Salamu.

Požar je izbio u oblasti Vona, gde je odmaralište za planinare koji za penjanje koriste rute Mandara i Horombo.

Kilimandžaro je visok 6.000 metara i godišnje se na njega penje oko 50.000 planinara.

Izvor: RTS

Koliko košta prirodna katastrofa?

16.10.2020

marc-szeglat-I1MGVZ42wnU-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Szeglat)

338 suša, 552 zemljotresa, 432 ekstremne temperature, 3.254 poplave, 376 klizišta, 13 kretanja suve mase, 2.043 oluje, 102 vulkanske aktivnosti i 238 šumskih požara.

U samo 23 reči stalo je poslednjih 20 godina života na našoj planeti i čak 7.348 prirodnih katastrofa.

One su u periodu od 2000. do 2019. godine odnosile u proseku 60 hiljada života godišnje, što znači da je ukupno stradalo 1,23 miliona ljudi. Uticale su na živote više od 4 milijardi osoba, što nanoseći im raznorzne povrede, što destabilizujući izvore prihoda poput poljoprivrede.

Ujedinjene nacije su u najnovijem izveštaju, objavljenom povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13. oktobar), procenile da su ovi nemili događaji “koštali” 2,97 biliona dolara od prošle dve decenije, što je gotovo dvostruko više od ekonomskih koje su prouzrokovale od 1980. do 1999. godine (1,63 biliona dolara). Tada je i broj nepogoda bio gotovo duplo manji, 4.212.

Ogroman udeo u povećanju broja prirodnih katastrofa ima klima. Od 1980. do 1999. izazvala je 3.656 nepogoda, od 2000. do 2019. 6.681 nepogodu.

Stručnjaci su i ovu priliku iskoristili kako bi istakli neophodnost ostanka ispod kritičnog temperaturnog praga, odnosno zauzdavanja daljeg porasta temperature. Podsetili su i na to da, ukoliko nastavimo da “zagrevamo” temperaturu jednakim tempom, odosmo mi i više od 3,2 Celzijusa u plus, ali i bilione dolara u minus.

Da bi ciljevi Pariskog sporazuma bili ispunjeni, a porast temperature značajno manji od onog ka kome srljamo, industrijske zemlje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte godišnje treba da snižavaju za barem 7,2 odsto, naveli su autori studije.

U Srbiji je tokom posmatranog vremenskog okvira zabeleženo između 26 i 75 prirodnih katastrofa.

Jelena Kozbašić

U Danskoj počeo odstrel 2,5 miliona kuna zbog koronavirusa

16.10.2020

animal-world-kuna — Foto-ilustracija: Pixabay

Na severu Danske veterinari i poljoprivrednici započeli su ubijanje 2,5 miliona kuna zbog koronavirusa.

Odluka da se životinje odstrele doneta je nakon što je otkriveno da se na 63 farme, koje se bave uzgojom zbog proizvodnje nerca, pojavio koronavirus.

Zaražene životinje moraju da se odstrane i to radi Danska uprava za veterinu, dok uzgajivači koji imaju nezaražene životinje u krugu od osam kilometara od zaražene farme moraju samo da ih uspavaju.

Pre Danske, slični problem su imali proizvođači kuna u Holandiji.

Vlasti ove države su u junu mesecu naredile odstrel 10.000 kuna zbog straha da ove životinje prenose koronavirus i da bi mogle da pokrenu novi talas epidemije.

Pročitajte još:

Kada su u pitanju kućni ljubimci, naučnici su utvrdili da psi i mačke ne mogu da prenesu koronavirus na ljude, ali da mogu da budu pozitivni na testu. Zato vlasnici ljubimaca treba da održavaju dobru higijenu ruku pre i posle dodirivanja životinja, a obolele osobe treba da izbegavaju kontakt sa kućnim ljubimcima.

Milica Radičević

Sinjajevina je dar prirode, nikako vojni poligon

16.10.2020

montenegro_crna_gora_hiking_planinarenje — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Knežević)

Opštinski odbor URA Šavnik, zajedno sa svim nevladinim organizacijama, uz podršku ogromnog broja građana iz opština kojima pripada Sinjajevina, izneo je svoj jasan stav – nema nikakvog pucanja po Sinjajevini.

Kako je saopštio danas Čedomir Ašanin, predsednik Inicijalnog odbora ove partije u Šavniku, Sinjajevina je park prirode i jedan od najvećih pašnjaka u Evropi, na kojem katune imaju i stočari iz Danilovgrada i još četiri opštine koje joj gravitiraju.

“Danilovgradski, takozvani ‘Brcki katuni’, još od vremena kralja Nikole, zajedno sa stočarima iz drugih opština, su okosnica za razvoj ekološke Crne Gore, okosnica za razvoj poljoprivrede i proizvodnju zdrave hrane”, ukazuje Ašanin.

On napominje da su ogromni broj domaćih, regionalnih i međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine dale jasan i nedvosmislen stav da Sinjajevina ne može biti vojni poligon.

Pročitajte još:

“Tamo gde se puca trava ne raste!”, napominje Ašanin.

Kako kaže, građani Šavnika su jednoglasni da je zaštita životne sredine osnova njihovog opstanka na ovim prostorima.

“Razvoj poljoprivrede na tradicionalan način uz modernizaciju života, spajanje poljoprivrede i turizma, jesu naša šansa. A svako vojno angažovanje na ovom prostoru je u direktnoj suprotnosti sa opstankom ljudi u ovom kraju. Mi imamo samo ono što nam je priroda dala”, kategoričan je Ašanin.

Poručuje i da politika nikako ne sme da se meša u ovakve odluke i da interesni ciljevi bilo koje partije ne smeju biti iznat očuvanja prirodnih dobra Crne Gore.

“Upravo zbog ovakvog odnosa prema prirodnim resursima, građani guve veru u državu i njen sistem”, zaključuje Čedomir Ašanin predsednik Inicijalnog odbora URA u Šavniku.

Izvor: RTCG

Za Srbiju je važno da prepoznala značaj investiranja u oblast otpadnih voda

16.10.2020

landscape-river-reka — Foto ilustracija: Pixabay

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan učestvovao je na 41. Međunarodnoj konferenciji „ Vodovod i kanalizacija `20“ koja se 14. i 15. oktobra održava u Kraljevu. Komferencija kroz različite sesije razmatra istraživačko-razvojna, tehničko-tehnološka, ekonomska, zakonska i druga aktuelna pitanja iz oblasti snabdevanja vodom.

Na početku obraćanja, ministar Trivan je učesnike međunarodne konferencije podsetio da Kraljevo i Srbija pamte stravičan zločin koji se ovih oktobarskih dana pre 79 godina dogodio u Kraljevu, kada su nacisti masovno streljali nedužne civile, izrazivši nadu da se tako nešto nikada i nigde ne sme ponoviti.

Govoreći o značaju voda, Trivan je ukazao je voda planetarno strateški važan resurs, jer je ima sve manje zbog porasta svetske populacije, obima privrednih aktivnosti i klimatskih promena i da će se svet, zbog nedostatka pijaće vode, sve više suočavati sa migracijama stanovništva i ekološkim izbeglicama.

Pročitajte još:

Ministar je podsetio da Srbija ima najmanje površinskih autohtonih voda u regionu i ukazao da je, u vremenu u kome živimo imperativ upravljanje vodnim resursima i prečišćavanje otpadnih voda. Naveo je da je Ministarstvo prilikom osnivanja realno sagledalo stanje višedecenijskog zagađivana voda, pri čemu se prerađuje samo oko 10 odsto voda, kao i nedostatak projekata koji su osnovni uslov za izgradnju 350 postrojenja za njihovu preradu. Trivan je kazao da je Ministarstvo uspelo, da za manje od dve godine sa opštinama izradi 29 projekata za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i još 11 projekata za postrojenja za preradu otpada kao i da je u toku finansiranje, realizacija i priprema na desetine takvih projekata.

Istakao je da je od izuzetne važnosti što je država kroz Program „Srbija 2025“ prepoznala značaj investiranja u oblast otpadnih voda, i da će MZŽS nastaviti da pruža punu podršku realizaciji ovog velikog i značajnog investicionog programa Srbije, koji ima snagu da bude deo Evropskog zelenog dogovora i oporavka. Ministar je pozvao domaće kompanije, operativu i inženjere da se angažuju na ovim projektima i da svoje znanje i iskustvo predstave i pokažu i van granica, pri čemu su im vrata Ministarstva uvek otorena.

Osvrćući se na problem mini-hidroelektrana, ministar je podsetio da je javnosti poznat i jasan eksplicitan stav Ministarstva zaštite životne sredine i njegov, da je izgradnja malih hidroelektrana derivacionog tipa u zaštićenim prirodnim područjima nedopustiva i vešestruko štetna, i da je MZŽS rešenje ovog problema predložilo izmenama Zakona o zaštiti prirode koje je uputilo u proceduru.

Međunarodnu konferenciju, koja se održava pod pokroviteljsvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, organizovao je Savez inženjera i tehničara Srbije, uz suorganizaciju Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada-Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda-Katedra za neorgansku hemijsku tehnologiju, Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Inženjerske akademija Srbije i Instituta za primjenjenu geologiju i vodoinženjering iz Bijeljine. Domaćin konferenciji je JKP „Vodovod“ iz Kraljeva.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Japan će kontaminiranu vodu iz nuklearke u Fukušimi ispustiti u more

16.10.2020

nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Frédéric Paulussen)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ajaj Pal Singh Atwal)

Japanska vlada je odlučila da, skoro deceniju posle incidenta u nuklearnoj elektrani Fukušima, ispusti kontaminiranu vodu iz uništenog postrojenja u more, objavili su lokalni mediji.

Nuklearna elektrana “Fukušima“ oštećena je posle razornog zemljotresa i cunamija 2011. godine. Kontaminirana voda iz postrojenja je dugogodišnji problem Japana, a više od milion tona tečnosti se nalazi u cisternama.

Japanski ministar industrije Hiroši Kadžijama napominje da još uvek nije doneta konačna odluka, ali da se taj problem mora ubrzo rešiti.

Očekuje se da će ova odluka izazvati reakcije susednih zemalja, pre svega Južne Koreje, koja je već počela da hranu koja potiče iz Japana testira na radijaciju, prenosi Rojters.

List Asahi simbun prenosi da bi za sprovođenje takve odluke trebalo oko dve godine, jer kontiminirana voda pre ispuštanja u more, odnosno Tihi okean, mora biti prečišćena.

Pročitajte još:

Kompanija “Tokio elektrik“ se pre dve godine izvinila pošto je ustanovljeno da njihov sistem za filtraciju nije uklonio sve opasne materije iz vode, kao i da planira da ukloni sve radioaktivne delove iz vode, osim tritijuma koji se teško odvaja, a relativno je bezopasan.

Prošle nedelje su predstavnici japanske riblje industrije urgirali da vlada ne dozvoli ispuštanje kontaminirane vode iz Fukušime u okean, jer će im to uništiti ovo malo ugleda što su uspeli da povrate posle havarije u nuklearnoj elektrani.

U međuvremenu, Južna Koreja je zabranila uvoz morskih plodova iz regiona Fukušime i tražila od japanskog izaslanika pri ambasadi u Seulu da objasni kako Tokio planira da reši problem sa kontaminiranom vodom.

Izvor: RTS

1...640641642...1,673 Page 641 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM