Solarna energija je spremna za najveću transformaciju u više od pola veka.

Grupa materijala koja se naziva perovskit koristi se za stvaranje sledeće generacije solarnih panela, koji bi na kraju mogli biti dvostruko efikasniji od sadašnjih, i dovoljno fleksibilni da se obmotaju oko čitave zgrade.

Prva solarna ćelija sposobna za napajanje svakodnevne električne opreme napravljena je pedesetih godina prošlog veka u Bel Labsu (Bell Labs) u Nju Džerziju (New Jersey) . Tada su ploče na bazi silicijuma bile izuzetno skupe i pretvarale su samo 6 odsto sunčeve svetlosti u električnu energiju.

Od tada su troškovi dramatično opali i današnje silicijumske solarne ćelije mogu pretvoriti do 22 odsto sunčeve svetlosti u energiju. Time je dostignut skoro maksimum u pogledu njihove efikasnosti. Sada perovskit nudi potencijal za dramatično povećanje izlazne snage i na kraju bi mogao u potpunosti da zameni silicijum.

Istraživači sa Okford PV-a (Oxford Photovoltaics), spin off kompanija Univerziteta u Okfordu, napravili su veliki proboj 2018. godine. Prevlačenjem silicijuma perovskitom postigli su 28 odsto efikasnosti. Kompanija veruje da se u budućnosti može dostići i do 40 odsto efikasnosti, ako ne i više.

Poboljšana efikasnost solarnih ćelija omogućiće instalacijama da ispumpaju više energije sa manje panela, smanjujući troškove i količinu zemlje, radne snage i opreme potrebne za njihovo upravljanje.

„Ako želimo da nova generacija električne energije bude solarna fotonaponska energija, onda moramo nastaviti da snižavamo cenu. Jedan od načina da se to postigne je da se efikasnost ili izlazna snaga modula nastavlja povećavati i tu perovskit zaista dolazi u obzir“, kaže Henri Snejt (Henri Snaith), profesor fizike na Univerzitetu u Okfordu i suosnivač Okford PV-a.

Solarni potencijal

Perovskit je otkriven 1839. godine. Okford PV koristi sintetičku verziju, napravljenu od jeftinih materijala koji obiluju Zemljinom korom, dok druge kompanije koriste varijacije originalnog minerala, zajednički nazvanog perovskit.

Pored poboljšane solarne efikasnosti, oni rade bolje od silicijuma u ​​senci, oblačnim danima ili čak u zatvorenom. Perovskit se mogu štampati pomoću inkdžet štampača i mogu biti tanke poput tapeta.

Okford PV se nada da će perovskit na kraju u potpunosti zameniti silicijum.

„U narednim decenijama solarni premazi od perovskita obećavaju da će još više povećati efikasnost, smanjiti težinu i troškove isporuke solarne opreme“, kaže Varun Sivaram, energetski stručnjak koja je sa Snejtom radila dok je studirala na Okfordu.

Kaže da bi se, kako se tehnologija razvija, perovskit mogao prskati ili valjati na raličite elastićne površine. Poluprozirne solarne obloge čak bi mogle da se obmotaju oko čitavih zgrada.

Kompanija Okford PV želi da započne proizvodnju ćelija napravljenih od perovskita na silicijumu početkom sledeće godine u novoj namenskoj fabrici u Brandenburgu u Nemačkoj. Procenjuje se da bi paneli napravljeni od ovih ćelija mogli da uštede vlasnicima kuća do 850 evra (1.000 dolara) prilikom kupovine i ugradnje prosečnog solarnog sistema.

Ostale kompanije koje rade sa perovskitom uključuju kompaniju  Sol Tehnolodžis (Saule Technologies) sa sedištem u Varšavi, koja je obezbedila finansiranje od 10 miliona evra (11,7 miliona dolara) od poljske kompanije za fotovoltiku  Kolumbus Enredži (Columbus Energy).

Prošlog meseca je ova fabrika počela da štampa perovskit solarne ćelije pomoću inkdžet štampača. Početkom sledeće godine planirano je da se započne da snabdevanje švedske građevinske kompanije Skansa Grup (Skanska Group), koja kaže da želi da bude prva kompanija koja će ugraditi odštampane solarne ćelije na fasadi jedne zgrade.

Jovana Canić