Španci koriste helikoptere za otkrivanje sumnjivih uginuća ptica

01.07.2021

stepski_orao_steppe_eagle — Foto-ilustracija: Unsplash (Jeremy Cai)

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Iako je za mnoge države borba protiv stradanja divljih životinja još uvek u povoju, Španija se na ovom frontu izdvaja kao lider. Ova zemlja počela je da koristi helikoptere za otkrivanje sumnjivih uginuća ptica, što je samo jedan od alata u rešavanju problema stradanja divljih životinja.

Ono što je najvažnije u ovakvim krivičnim istragama su ljudski resursi i posvećene stručne državne institucije koje imaju kapaciteta da se suče sa ovakvim problemima.

Zato će se 29. juna 2021. godine stručnjaci iz oblasti zaštite prirode, toksikologije, veterinarstva i policije iz devet zemalja okupiti u Cazorli, Španija, kako bi pohađali osnovnu obuku u okviru “Wildlife Crime Academy – WCA”.

Specijalisti za kriminalne radnje u prirodi, sa više od 15 godina iskustva na području Evrope, razvili su obuke sa sveobuhvatnim ciljem, da učesnici dobiju što više praktičnih informacija iz oblasti forenzike i policijske istrage u slučajevima stradanja divljih životinja.

Kada učesnici završe sva tri nivoa “Wildlife Crime Academy – WCA”, tokom narednih godina, moći će da učestvuju u istragama stradanja divljih životinja od početka istrage do krivičnog postupka na sudu.

Pročitajte još:

Problem stradanja divljih životinja na Balkanu

U većini balkanskih zemalja, kapaciteti i sprovođenje zakona u vezi sa stradanja divljih životinja su vrlo nisko na listi prioriteta jer gotovo da nema krivičnih postupaka, presuda i minimalnih kazni.

To znači da ljudi koji postavljaju otrovne mamce za životinje ostaju nekažnjeni i nastavljaju svoje ilegalne aktivnosti bez posledica.

Cilj projekta BalkanDetox LIFE je da se to promeni. Kao deo BalkanDetox LIFE projekta, Fondacija za zaštitu lešinara (VCF) biće koordinator “Wildlife Crime Academy – WCA” koja je tokom poslednje tri godine intenzivno sarađivala po ovom pitanju sa lokalnim nevladinim organizacijama i državnim institucijama u balkanskim zemljama kroz “Projekat sprečavanja trovanja na Balkanu”.

Identifikovani su relevantni predstavnici, pripremljene nacionalni planovi i uspostavljene nacionalne radne grupe za sprovođenje aktivnosti borbe protiv trovanja. Ovo iskustvo omogućilo je projektu BalkanDetox LIFE da sprovede neophodne aktivnosti podizanja svesti kako bi sprečavanje stradanja divljih životinja postalo prioritet.

Obuka “Wildlife Crime Academy – WCA” biće prilika da se deo španske stručnosti prenese i na učesnike iz balkanskih zemalja.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Podrška za mala i srednja preduzeća od 200 miliona evra

01.07.2021

pekar pekara baker — Foto-ilustracija: Unsplash (Anh Tran)

Potpredsednica Evropske investicione banke (EIB) Liliana Pavlova i ministar finansija Siniša Mali potpisali su finansijski ugovor kojim se pruža podrška za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije u cilju ublažavanja posledica pandemije COVID-19, navodi se na sajtu Vlade.

Ugovor je vredan 200 miliona evra i ta sredstva namenjena su za kredite za likvidnost, odnosno za obrtna sredstva, kao i za investicije za mala i srednja preduzeća i za preduzeća srednje tržišne kapitalizacije.

Ministar je objasnio da će pomenutih 200 miliona evra biti plasirano preko Fonda za razvoj onim preduzećima koja još nisu dobila novac, kako bi se ublažile negativne posledice pandemije.

Pročitajte još:

On je naveo da će krediti biti plasirani pod veoma povoljnim uslovima, i precizirao da je 110 miliona evra namenjeno za obrtna sredstva, odnosno za pomoć za likvidnost, a 90 miliona evra za investicione aktivnosti, kupovinu i nabavku opreme, rast i razvoj preduzeća.

Pavlova je, ističući značaj ugovora koji je danas potpisan, navela da je cilj da se pruži finansijska podrška sektoru malih i srednjih preduzeća u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji, tako što će se očuvati njihova likvidnost, obrtni kapital i obezbediti njihov puni oporavak.

Ona je izrazila zadovoljstvo što se Srbija jako brzo oporavlja nakon krize izazvane pandemijom, uz ocenu da je taj oporavak zaista impresivan jer je Srbija već ostvarila rast BDP od 1,7 odsto u prvom kvartalu ove godine.

Energetski portal

Postrojenje za preradu otpadnih voda na Zlatiboru pušteno u rad

01.07.2021

otpadne-vode — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Na Zlatiboru je u probni rad pušteno Postrojenje za preradu otpadnih voda. Ovo postrojenje ima ogroman ekološki značaj ne samo za opštinu Čajetina i Zlatibor, već i za celu Srbiju jer će rešiti problem zagađenja Crnog Rzava i njegove pritoke Obudojevice, ali i kompletnog sliva reke Drine. Takođe, ovo je jedan u nizu projekata koji će doprineti da Čajetina postane prva ekološka opština u Srbiji.

“Sa izgradnjom postrojenja krenulo se 2017. godine a sve aktivnosti je vodio pokojni direktor Vodovoda Rade Jovanović, koga ćemo se uvek sa ponosom sećati. Prilikom izgradnje su ispoštovani najsavremeniji evropski standardi, sa zatvorenim bazenima, bez neprijatnih mirisa za okolinu i sada nam predstoji probni rad i obuka kompletne ekipe koja će raditi na njemu. Ovakva postrojenja će u godinama pred nama postati standard i obaveza za sva naseljena mesta, a opština Čajetina će biti tu da razmeni iskustva sa drugim opštinama Srbije“ rekao je Miroslav Đokić, direktor JKP „Vodovod“ iz Čajetine.

“Zaštita životne sredine je sve važnija tema zbog čega Republika Slovenija podržava takve projekte u okviru međunarodne saradnje. Postojanje postrojenja za prečišćavanje vode doprineće smanjenju zagađenja životne sredine, posebno vodotoka, povećaće zdravstvenu bezbednost stanovništva i na kraju, ne najmanje važno, omogućiće razvoj opštine i regije”, izjavio je Tadej Baškovič, v.d. direktora Centra za međunarodnu saradnju i razvoj.

Pročitajte još:

Vrednost kompletnog projekta izgradnje postrojenja iznosila je 4,6 miliona evra, od čega je iz lokalnog budžeta izdvojeno 3,1 miliona evra, dok je Republika Slovenija, posredstvom Centra za međunarodnu saradnju i razvoj, pružila finansijsku pomoć od 1,5 miliona evra.

“Izgradili smo moderno postrojenje koje će funkcionisati na principu savremenog biološkog plana, ugrađena je oprema renomiranih zapadno-evropskih proizvođača i radiće u automatskom režimu sa daljinskim nadzorom. Stepen prečišćavanja vode biće u skladu sa evropskim direktivama za šta je obezbeđena i savremena laboratorija”, rekao je Boris Savnik, direktor Hidroinženiringa, istakavši da velike zasluge za izgradnju ovog objekta pripadaju Opštini Čajetina i JKP ”Vodovodu Zlatibor” i njenom, nažalost, preminulom direktoru Radetu Jovanoviću, koji je od samog početka bio uz ceo projekat, navodi se u saopštenju.

Energetski portal

Energetsko siromaštvo u EU – za rešenje problema ključna obnova domova

30.06.2021

stolarija prozor kuca stara — Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Preko 50 miliona ljudi širom Evropske unije nije u stanju da obezbedi dovoljan nivo energije za svoje potrebe što dovodi do 100.000 preuranjenih smrti godišnje. Energetsko siromaštvo najizraženije je u članicama koje se nalaze u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi i prvenstveno pogađa marginalizivane grupe – stare, romske zajednice, invalide i samohrane roditelje.

Zato će idućeg meseca EU predložiti mere za podsticanje obnove neefikasnih zgrada i prelazak na obnovljivo grejanje kao deo paketa “Fit for 55” čiji je cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine.

Tim povodom, Centar za studije demokratije iz Rumunije i nevladina organizacija “Habitat for humanity” iz Mađarske izneli su na konferenciji za medije svoje predloge kako da se efikasno pristupi rešavanju problema energetskog siromaštva.

Pročitajte još:

Preko 90 odsto domova starije od 30 godina

Post-socijalističke zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope imaju posebno visok nivo energetskog siromaštva.

Recimo, u Mađarskoj je 83 odsto stanova izgrađeno pre 1990. godine, a u Rumuniji čak 90 odsto, što znači da dominiraju energetski neefikasni domovi. Problem predstavljaju i kuće napravljene od opeke od blata čije je renoviranje pravi izazov budući da nisu kompatibilne sa savremenim građevinskim materijalima.

To kao rezultat daje poražavajuće brojke: u Bugarskoj čak 33,7 odsto domova nije u stanju da održava odgovarajuću temperaturu, bilo leti ili zimi, dok u Litvaniji taj broj iznosi 27,9 odsto.

Takođe, veliki je udeo domaćinstava koja ne mogu priuštiti da na vreme plaćaju račune, pa tako u Grčkoj sa plaćanjem kasni 35,6 odsto domova, u Bugarskoj 30,1 odsto, slede Hrvatska sa 17,5 odsto, Rumunija sa 14,4 odsto i Mađarska sa 11 odsto.

U Rumuniji 80 odsto domaćinstava koristi drvo za ogrev i neefikasne šporete lošeg kvaliteta. Iako u ovoj zemlji 66 odsto domova ima pristup gasu, aktivno ga koristi svega 44 odsto zbog visoke cene priključivanja.

Jedan od predloga Centra za studije demokratije i nevladine organizacije “Habitat for humanity” odnosi se na obavezu država članica da ciljaju na energetski siromašna domaćinstva kroz Fond za modernizaciju koji će se baviti energetskim siromaštvom u tri ključne oblasti: ruralne sredine, urbane sredine i marginalizovane i posebno ugrožene zajednice.

Takođe predlažu uvođenje minimalnih, ali strogih, standarda efikasnosti za sve zgrade jer će to drastično doprineti smanjenju zagađenja vazduha. Ipak, niski prihodi i loši uslovi stanovanja će onemogućiti značajan deo domaćinstava da ih ispoštuju, a da bi se to sprečilo, zakonodavstvo EU mora biti dopunjeno odgovarajućim merama i sredstvima za ova domaćinstva kako bi mogli da se pridržavaju propisa.

Milena Maglovski

Folksvagen će reći “zbogom” SUS motorima

30.06.2021

golf-automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

Nemački proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen) do 2035. godine prestaće da prodaje automobile sa motorima na unutrašnje sagorevanje (SUS motori). Zabrana prodaje ovih automobila prvo će početi da se primenjuje u Evropi, a što se tiče Sjedinjenih Američkih Država i Kine kod njih će ovaj proces nešto duže trajati.

Kompanije je nedavno najavila da se će u narednom periodu značajno više proizvoditi električne automobile, te se odluka o prestanku prodaje vozila sa SUS motorima mogla i očekivati.

Prema rečima Klausa Zellmera, člana Upravnog odobora Folksvagen Grupe, njihov glavni cilj je da do 2050. godine postignu karbonsku neutralnost, prenose svetski mediji. Ovaj proizvođač automobila očekuje da će do 2030. godine prodaja elektrilnih vozila činiti 70 odsto ukupne prodaje, kada je reč o Evropi.

Kompanija Folksvagen značajna sredstva ulaže u razvoj električnih vozila, digitalizaciju i tehnologiju autonomne vožnje. Kako su najavili svake godine će predstaviti bar jedan model automobila na struju. A u saradnji sa softverskom kompanijom “Majkrosoft” rade na razvoju sistema za autonomna vozila.

Pročitajte još:

Da krupnim koracima grabe napred pokazuje i to da su napravili vizionarske robote koji će u budućnosti potpuno autonomno puniti e-vozila, što praktično znači da svako parking mesto može da postane prostor koji ima punjač.

Sve više proizvođača automobila najavljuje da će u budućnosti proizvoditi isključivo vozila na električni i hibridni pogon. Za razliku od automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje, ova vozila ne koriste fosilna goriva, što znači da nema emisija štetnih gasova i nema uticaja na životnu sredinu i klimatske promene.

Milica Radičević

Pregovori sa kineskom kompanijom TBEA o potencijalnom projektu TE-TO Kragujevac

30.06.2021

termoelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Kineska kompanija TBEA, koja se bavi proizvodnjom opreme za prenos i distribuciju električne energije, kao i izgradnjom elektroenergetskih kapaciteta, uključujući projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, uskoro bi mogla da pokrene značajne projekte u našoj zemlji.

Predstavnici ove kompanije sastali su se sa ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović gde su, između ostalog, razgovarali o potencijalnom projektu izgradnje TE-TO Kragujevac, piše u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

”Srbija je otvorena za nove investicije u oblasti energetike i otvoreni smo za razgovore o svim potencijalnim projektima. Kad je reč o projektu izgradnje TE-TO Kragujevac, eventualni dalji koraci na ovom projektu zavisiće od toga šta će pokazati prethodna studije izvodljivosti, a samim projektom baviće se radna grupa Vlade koja će biti formirana”, navela je Mihajlovićeva.

Pročitajte još:

Šef evropskog predstavništva kompanije TBEA, Džang Vejvej, rekao je da ova kompanija analizira mogućnosti za investicije u Srbiji, posebno kad je reč o obnovljivim izvorima energije, uključujući hidroelektrane, solarne elektrane i vetroelektrane, kao i o projektima gasnih elektrana.

Kompanija TBEA je obezbedila zelenu tehnologiju i pametnu, ekološku, stabilnu i efikasnu energetsku opremu za više od 70 zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Rusiju, Brazil, Mongoliju, Tadžikistan, Kirgistan, Pakistan i druge.

Energetski portal

Vreme je za vašu solarnu elektranu

30.06.2021

solar_power_plant_roof_solarna_elektrana_na_krovu — Foto-ilustracija: Pixabay

Novi zakon o obnovljivim izvorima energije omogućiće građanima Srbije da proizvode i prodaju zelene kilovate. Novine koje donosi ovaj zakon su aukcije za dodelu premija i fid-in tarifa, usvajanje nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), mogućnost osnivanja energetskih zajednica i dr. Ipak, ono što je za građane najbitnije jeste činjenica da će napokon biti uveden i regulisan status prozjumera (kupac i proizvođač).

Kada zakon bude usvojen biće omogućene nove investicije u obnovljive izvore energije (OIE) i njihov veći udeo u ukupnoj proizvodnji energije. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike trenutno je učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije oko 24 odsto, pri čemu najveći deo čine velike hidroelektrane, dok elektrane koje koriste energiju vetra, sunca i biomase učestvuju sa oko četiri odsto.

Jedan od glavnih ciljeva Vlade Srbije je da do 2050. godine najmanje 50 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora energije. Novim zakonom se uvode tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, što će proizvođače izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu, a da istovremeno, investitori imaju garantovanu stabilnost i predvidljivost zakonskog okvira.

Fid-in tarife zadržavaju se samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći Evropske unije. Mala postrojenja su elektrane sa instalisanom snagom manjom od 500 kW, odnosno vetroelektrane sa instalisanom snagom manjom od 3 MW. Kada su u pitanju podsticaji, oni će se dodeljivati u postupku aukcije po istim pravilima kao i za aukcije za dodelu tržišnih premija, što će smanjiti i cene fid-in tarife.

U fokusu:

Jedna od najvažnijih novina Zakona o OIE je koncept prozjumera. To praktično znači da će prozjumeri moći da proizvode električnu energiju za svoje potrebe, i da će višak energije moći da isporuče u elektroenergetski sistem i zahvaljujući tome, imaće pravo na umanjenje računa za električnu energiju. Ukoliko to žele, proizvedeni višak mogu da skladište i da ga kasnije koriste. Stručnjaci predviđaju da će ovo u velikoj meri uticati na postavljanje solarnih panela na krovove objekata i da će za ovaj koncept najviše biti zainteresovani mali kupci domaćinstva i veliki kupci – industrija.

To praktično znači, da ukoliko želite da postavite solarne panele na krov kuće, morate angažovati projektantsku kuću koja će uraditi projekat, ispitati lokacijske uslove i na kraju tražiti dozvolu za radove. Odabirom prave kompanije gotovo pola posla je obavljeno, zato je najbolje birati onu koja ima dugogodišnje iskustvo. Stručni tim kompanije CEEFOR (Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj), koji čine inženjeri sa dugogodišnjim radnim iskustvom i dugačkim spiskom uspešno urađenih projekata, spreman je da u svakom trenutku sasluša sva pitanja klijenata i da na njih odgovori.

Energetska efikasnost i projektantske usluge u oblasti OIE samo su deo njihove ponude.Projektovanje 200 MW solarnih elektrana, 25 MW CHP postrojenja, 120 energetskih pregleda i provera rizika ulaganja, kao i 66 MW vetroparkova nalaze se na bogatom spisku kompanije CEEFOR.

U ovoj kompaniji posebnu pažnju posvećuju zaštiti životne sredine i smanjenju zagađenja vazduha. Budući da spadaju u društveno odgovorne kompanije, često se uključuju u brojne kampanje za podizanje svesti o očuvanju okoline.

Pouzdani stručnjaci CEEFOR-a uvek su spremni da pronađu najbolje rešenje, zato je njihova lista klijenata svakim danom sve bogatija. Možda je baš vaša kompanija sledeća na spisku njihovih referenci.

Ukoliko planirate da postavite solarne panele na krov kuće ili poslovnog prostora, ili imate idealnu lokaciju za malu solarnu elektranu, pozovite inženjere CEEFOR-a, ispričajte im svoje želje i budite sigurni da će se oni potruditi da vam obezbede energiju kroz zelene kilovate.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.

Izmeren kvalitet vazduha u 35 mesta u Srbiji: Evo gde je najzagađeniji

30.06.2021

smoke_pollution_dim_zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Prekomerno zagađen vazduh najviše udišu građani Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Lazarevca, rezultati su prvog i najmasovnijeg građanskog merenja kvaliteta vazduha širom zemlje. Najviše pojedinačne vrednosti zabeležene su u Čačku, gde je koncentracija PM2.5 čestica dostigla čak 404 µg/m3, dok je najviša registrovana koncentracija PM10 tokom protekle grejne sezone bila 607 µg/m3. Ove koncentracije su od 3 do 15 puta veće od dozvoljenih! Od 35 lokalnih zajednica, u kojima su instalirani senzori za merenje kvaliteta vazduha, u 23 je registrovano prekoračenje dozvoljenih prosečnih mesečnih vrednosti za PM10 i PM2.5 čestice.

U periodu od oktobra 2020. godine, do aprila ove godine, tokom kog je vršeno merenje, najviše prosečne vrednosti zabeležene su u Lazarevcu i iznosile su 139 µg/m3 za PM10, a 72 µg/m3 za koncentraciju PM2.5. Reč je o česticama vrlo sitnog promera, koje nastaju sagorevanjem čvrstih goriva (drvo i ugalj), a čiji su najveći izvor individualna ložišta i velika postrojenja za proizvodnju energije i toplote. Analiza podataka dobijenih ovim putem pokazuje da je problem zagađenja rasprostranjen i u gradovima gde nema zvaničnih podataka. Prekomerno zagađen vazduh udišu i građani Zrenjanina, Bečeja, Gornjeg Milanovca, Sente, Ečke, Elemira.

U proteklih godinu dana, zajedno sa mrežom aktivista iz više od 30 mesta, Beogradska otvorena škola razvijala je mrežu za merenje kvaliteta vazduha. Značajno je napomenuti da su senzori postavljeni u sredinama gde ima zvaničnog merenja kao dopuna, kao i u mestima gde nema zvaničnog merenja, kako bi građanima pružili indikativne informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu. Cilj je da se ukaže na potrebu za jačanjem i širenjem zvaničnog monitoringa na nove sredine, jer samo zvanična merenja mogu biti osnov za sprovođenje mera za čist vazduh.

Pročitajte još:

Beogradska otvorena škola podelila je rezultate merenja tokom panel diskusije na kojoj su učestvovali Milenko Jovanović (Nacionalna ekološka asocijacija) i Branislava Matić Savićević (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“).

Jovanović se osvrnuo na ključne prepreke koje postoje u državnoj mreži merenja kvaliteta vazduha, navodeći između ostalog da glavni izazov trenutno predstavlja neadekvatno održavanje. Matić Savićević je u svom izlaganju napomenula da instituti za javno zdravlje imaju vrlo malo zaposlenih koji se bave problemima zagađenja životne sredine, uz to da često i postojeći kadar nije dovoljno stručan, kao i da se zavodi ne angažuju pravovremeno za bavljenje kvalitetom vazduha u različitim lokalnim zajednicama.

Celokupne podatke merenja možete pogledati ovde.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Energetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa?

30.06.2021

rudnik-mašine — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Caspari)

Energetska tranzicija u Srbiji ostaviće 90 odsto rudara zaposlenih u industriji uglja bez posla. One koji ostanu treba sprovesti kroz tranziciju i obučiti za nove poslove. Drvna industrija možda je alternativa, zakčljučci su debate “Pravedna energetska tranzicija u Srbiji i potencijalne socio-ekonomske posledice”.

Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je Srbija ima industriju uglja koja je takva da nikada, od kada se ugalj koristi u industrijske svrhe, nije bila konkurentna.

On smatra da Srbija danas ima “neobično skupo daljinsko grejanje, neobično skup gas, neobično skupo ogrevno drvo”.

“Uvozimo neobično skupu naftu i proizvodimo neobično skupe naftne derivate, a krajnji rezulat je jedna privreda koja jedva sklapa kraj sa krajem, gde je zaposlenost mala ili nepovoljna”, rekao je Kovačevič.

Uz to, kaže, postoji zabrinutost za nekoliko gradova i nekih 15 do 20 hiljada radnika u “propaloj industriji” koja nikada nije imala adekvatnu konkurenstnost i sposobnost.

Pročitajte još:

Pitanje je, kaže Kovačević, da li će Srbija biti u stanju da omogući industrijski razvoj i zapošljavanje.

“To pitanje je ključno za rudare, oni će svakako izgubiti posao, ako pokušamo da ovu industriju učinimo produktivnijom 90 rudara će odmah izgubiti posao. Ako pokušamo da ovu industriju odmah prevedemo u obnovljivu industriju opet će njih 90 odsto izgubiti posao. Šta god da se desi 90 odsto ovih ljudi ostaje bez posla”, rekao je on.

Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU kaže da se tranzicija dešava tamo gde to nije ekonomski održivo, i da je neprihvatljiv pristup govoriti da se tranzicija u Srbiji dešava jer se dešava i u EU.

Foto-ilustracija: Unsplash (Pedro Henrique Santos)

“Stvarna cena struje iz uglja je mnogo veća nego što mislite i nego što vas uče u školi, na fakultetu. Bilo kakva racionalizacija neće dovesti do nečega što je ekonomski održivo. Ako govorimo o tranziciji, pravedna tranzicija je ideal, mnogo je realnije govoriti o pravičnoj tranziciji, o nečemu što bi omogućilo dugoročnu ekonomsku efikasnost”, rekao je on.

Redovna profesorka u penziji Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Ksenija Petovar navela je da će energetska tranzicija imati mnogobrojne posledice, uslovno negativne koje se odnose na zatvaranje radnih mesta, što će biti ozbiljan izazov za kolektive i zajednice.

“Drugi su uslovno pozitivni, energetska tranzicija bi trebalo da obezbedi funkcionisanje i rešava mnoge probleme sa kojima su se suočavale lokalne zajednice, a to su zagađenja, problema sa vodom, zemljištem”, rekla je Ksenija Petovar.

Tekst u celini pročitajte OVDE.

Izvor: Nova Ekonomija

Za projekte pošumljavanja dodeljeno blizu 100 miliona dinara

29.06.2021

lopata sadnja — Foto- ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Korisnici koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva na konkursu za pošumljavanje novih površina potpisali su ugovore pri čemu im je uručeno blizu 100 miliona dinara, piše na sajtu Pokrajinske Vlade.

„Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu izdvojio je za meru unapređenja rasadničke proizvodnje skoro 28 miliona dinara, za uređenje šumskih puteva 48 miliona i za novu meru – melioraciju degradiranih šuma u našoj pokrajini – ukupan iznos sredstava je blizu 25 miliona dinara“, precizirao pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić

On je ukazao na to da u okviru pomenutih finansijskih sredstava postoji još jedna stavka koja se tiče pošumljavanja, a ukupan iznos za tu aktivnost je 50 miliona dinara.

Pročitajte još:

„Konkurs koji se odnosi na podizanje novih šuma završava se 30. avgusta. Kada sagledamo meru koja se tiče podizanja novih šuma i novu meru koja obuhvata melioraciju degradiranih šuma, koja je takođe u funkciji podizanja novih šuma, ispostavlja se da imamo ukupno 75 miliona dinara za tu aktivnost. Naime, na taj način će 150 hektara degradiranih šuma biti potpuno obnovljeno“, kazao je Božić.

Pored registrovanih šumskih rasadnika, lokalnih samouprava, javnih komunalnih preduzeća i ostalih korisnika koji su imali pravo da konkurišu za novu opremu za unapređivanje proizvodnje i izgradnju šumskih puteva, među potpisnicima ugovora su i dva javna preduzeća – “Vojvodinašume“ i Nacionalni park „Fruška gora“. Sredstva će im poslužiti da izgrade nove šumske puteve u vojvođanskim šumama, kao i za melioraciju degradiranih površina.

Energetski portal

Pirot dobija stanicu za merenje kvaliteta vazduha

29.06.2021

Pirot_pogled — Foto: Wikipedia/Đorđe Marković

Automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha instalirana je kod Tehničke škole u Pirotu. Ova stanica bi uskoro trebalo da počne sa radom, a kada ceo sistem u potpunosti bude u funkciji, meštani će u realnom vremenu dobijati informacije o tome kakvog je kvaliteta vazduh koji udišu.

“Stanica je pozicionirana shodno savetima stručnjaka iz ove oblasti, odnosno ne treba da bude ni previše blizu zagađivača, niti pak previše daleko, jer bi u oba slučaja dobili lažnu sliku. Sada se rade testovi i vrlo brzo ćemo imati prve rezultate kvaliteta vazduha”, rekao je Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

U početku će ova stanica meriti PM10 i PM2.5 čestice, koje su, kako kaže struka, trenutno najopasnije.

Pročitajte još:

“Kompanija Tigar tajers je obezbedila dodatna sredstva u iznosu od 20.000 evra kako bi se obezbedio modul za merenje sumpor-dioksida. Stanica je modularnog tipa pa ćemo u narednom periodu nabavljati nove module u zavisnosti od potreba i saveta stručnjaka. Ideja je da se na samoj lokaciji postavi ekran gde će se moći da vide rezultati merenja, a takođe, biće dostupni i preko sajta Grada Pirota i Agencije za zaštitu životne sredine”, objašnja gradonačelnik.

Kako se navodi u saopštenju, brigu o stanici preuzeće Agencija za zaštitu životne sredine.

Energetski portal

Kina pokrenula drugu najveću hidroelektranu na svetu

29.06.2021

hidroelektrana kina — Foto: Fejsbuk skrinšot

Nije prošlo mnogo vremena od kako je 2017. godine započeta konstrukcija druge najveće hidroelektrane na svetu do njenog puštanja u rad 28. juna, 2021.

Dve od ukupno 16 turbina hidrocentrale Baihetan počele su da proizvode električnu energiju u sklopu trodnevnog testiranja nakon čega će i zvanično biti puštene u rad, javlja kineska nacionalna televizija CCTV.

Najveća hidroelektrana na svetu „Tri klisure“ takođe se nalazi u Kini i ima instalisanu snagu od 22,5 GW, dok će instalisana snaga elektrane Baihetan biti 16 GW što je stavlja na drugo mesto kada je u pitanju ukupna snaga.

Međutim, Baihetan će biti prva hidrocentrala na svetu sa turbinama pojedinačne snage 1 GW, dok je snaga jedne turbine elektrane „Tri klisure“ 700 MW. Predviđa se da će hidroelektrana Baihetan imati 16 ovakvih turbina koje će se takođe proizvoditi u Kini.

Pročitajte još:

Pozicionirana na reci Đinša u pokrajini Sičuan, brana Baihetan sastojaće se od dve podzemne elektrane na levoj i desnoj obali koje će biti opremljene sa po osam turbina. Planirano je da radovi budu gotovi u julu 2022. godine kada će ova masivna elektrana biti puštena u rad proizvodeći preko 60 milijardi KVh električne energije, piše NS Energy.

Velika količina električne energije biće isporučena regionima sa visokom potrošnjom na istočnoj obali, a ovaj projekat takođe je osmišljen tako da ojača kontrolu nad vodotokovima u periodu letnje sezone poplava, prenosi Rojters.

Projekat Baihetan smanjiće godišnju emisiju ugljen-dioksida za 51,6 miliona tona čime će značajno doprineti zelenom razvoju zemlje, javlja CCTV. Kina je jedna od zemalja koje su ozbiljno pristupile sprovođenju energetske tranzicije, a osim što se nalazi na trećem mestu u svetu po zastupljenosti obnovljivih izvora energije, ova mnogoljudna zemlja može da se pohvali i najvećim brojem električnih automobila.

Milena Maglovski

Kruševac na putu da postane “zeleni grad”

29.06.2021

Foto: Ministarstvo zaaštite životne sredine

Toplana u Kruševcu spremna je za novu grejnu sezonu, a plan je i da se uradi detaljna analiza kako bi JKP “Gradska toplana” u Kruševcu koristila obnovljive izvore energije za svoja postrojenja, navodi se na sajtu Vlade.

Prilikom obilaska toplane, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlovć je ocenila da je Kruševac puštanjem u rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda postavio visoke standarde te da je ovaj grad na putu da u većoj meri koristi zelenu energiju.

“Kada postoji zajednički rad lokalne samouprave i države, onda je nemoguće da nema rezultata. U narednom periodu radićemo analize koje će nam pokazati kako da iskoristimo obnovljive izvore i da grad dobija više zelene toplotne i električne energije“, poručila je Mihajlović.

Direktor “JKP Gradska toplana” u Kruševcu Dušan Gvozdenović istakao je da je cilj da se, uz podršku resornog ministarstva, unapredi rad ovog preduzeća, koristeći obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

Kruševac će uskoro dobiti i Regionalni centar za upravljanje otpadom „Kruševac – Srnje“, na kojoj će se otpad tretirati po najvišim standardima, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

“Regionalni centar će, kad bude izgrađen, unaprediti kvalitet života građana Kruševca, ali i Ćićevca, Brusa, Blaca, Varvarina i Aleksandrovca, jer će sve ove lokalne samouprave tretirati otpad u ovom modernom centru”, rekla je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Prema njenim rečima, projekat izgradnje Regionalnog centra „Kruševac – Srnje“ realizuje se kroz Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uz podršku Nemačke razvojne banke (KfW), a reč je o jednom od kapitalnih zelenih projekata koje će Vlada Srbije sprovoditi u narednom periodu.

Energetski portal

Udruženje Sunce: Javnost nedovoljno uključena u odluke koje se tiču životne sredine

28.06.2021

environmental_protection_zaštita_životne_sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nik Shuliahin)

Kao rezultat shvatanja važnosti glasa građana prilikom donošenja odluka o životnoj sredini, 25. juna 1998. godine, u danskom gradu Arhusu, potpisana je Arhuska konvencija koja se temelji na tri načela – pristupu informacijama, učestvovanju javnosti prilikom donošenja odluka važnih za životnu sredinu i pristupu pravosuđu.

Sve države potpisnice obavezne su da postulate učestvovanja javnosti prenesu i inkorporiraju u domaće zakonodavstvo tako što će zakonodavac stvoriti pravni okvir koji će biti razumljiv svim građanima i jednako važeći na celoj teritoriji.

Proveru pravilnog sprovođenja Konvencije osiguravaju i periodični izveštaji koji se dostavljaju telima Konvencije.

I Republika Hrvatska, kao potpisnica Konvencije, obavezna je da podnese pomenuti izveštaj, pa je tako pedlog Izveštaja RH za period od 2017. do 2021. godine stavljen na uvid građanima preko portala e-savetovanje u martu 2021. godine.

Pročitajte još:

Udruženje Sunce svojim komentarima ukazalo je na neke od sistemskih problema u sprovođenju postulata Konvencije, a, između ostalog, to su:

Nedovoljna osposobljenost građana da koriste pravne alate za dobijanje relevantnih informacija o okolini kao i inercija javnopravnih tela da naprave korak više u pružanju pravne pomoći u tom smislu.
Nedonošenje podzakonskih akata koji bi osigurali efektivnu implementaciju Konvencije u zakonodavstvo RH.
Paušalno uključivanje javnosti bez stvarne volje i interesa da se izražena mišljenja procesuiraju i inkorporiraju u odluke.
Nepružanje potpunih informacija u upravnim postupcima zaštite okoline.

Konsultacije sa građanima za izveštaj o sprovođenju Arhuške konvencije upravo su završene i svi istaknuti komentari Udruženja odbačeni su izrazima „Primljeno na znanje“ ili „Nije prihvaćen“. Obrazloženja zašto se neki od gore navedenih komentara ne prihvataju, navedena su paušalno, navodi se u saopštenju Udruženja.

Iz Udruženja Sunce dodaju da je poanta u procesu učestvovanja javnosti pronalaženje rešenja za unapređenje zakonodavnog okvira u službi učestvovanja javnosti u pitanjima životne sredine i prenošenje duha Konvencije u pravni sistem Hrvatske.

“Cilj sprovođenja konsultacija s javnošću na nacrt izveštaja ne bi trebalo da bude kategoričko odbijanje svakog stava suprotnog tekstu navedenom u izveštaju, kao ni blokiranje progresa upotrebom moći. Naprotiv, saradnja je ključ uspeha.”, piše u saopštenju.

Izvor: Zeleni forum

Toplo leto ili klimatske promene – rekordne temperature širom Planete

28.06.2021

thermometer-temperatura-sunce-leto-vrućina — Foto-ilustracija: Pixabay

U poslednih nekoliko dana u mnogim krajevima širom sveta izmerene su rekordne temperature. Jeste leto i vreme je da bude toplo, ali gotovo svi će vam reći da nikada nije bilo ovako vruće, i da ovakve vremenske “prilike” teško podnose i mladi i stari, biljni i životinjski svet.

Tokom prošle nedelje Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) nekoliko puta je objavljivao upozorenja na veoma visoke temperature za područje cele zemlje. Gotovo u celoj Srbiji dnevna temperatura je iznosila preko 35 stepeni, dok je u pojedinim mestima dostizala i 40 podeok. Slične “paklene” temperature očekuju nas i narednih nekoliko dana.

I dok se mi pitamo da li je samo kod nas ovako toplo, zabrinjavajuće vesti stiži iz sveta. U Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama zabeležene su ekstremno visoke temperature, dok meteorolozi najavlju da će Italiju pogoditi afrički vrući talas i da će dnevne temperature dostizati čak 46 stepeni.

Tokom vikenda u Portlandu, koji se nalazi i državi Oregon, izmereno je 42,2 stepena Celzijusova i ovo je najviša temperura ikada zabeležena u ovom gradu. U Sijetlu je, u subotu, izmereno 37,8 i zvanično je ovaj dan postao najtopliji dan ikada zabeležen u junu mesecu.

Da je situacija alarmanta i ostalim delovima pacifičkog severozapada Sjedinjenih Američkih Džava pokazuje i to da je počelo otvaranje rashladnih centara, dok nadležni upozoravaju da ove esktremne temperature mogu biti opasne po život.

Slično stanje je i u Kanadi, naime u Britanskoj Kolumbiji izmereno je neverovatnih 46,1 stepeni Celzijusovih. U gradu Liton, koji se nalazi u ovoj oblasti, izmereno je 46,6 stepeni i to je apsolutni rekord kada su u pitanju ekstremno visoke temperature u ovoj zemlji.

Pročitajte još:

Izutetno je teško svima koji se trenutno nalaze na severu Italije. Meteorolozi najvljuju da će dnevne temperature u ovoj oblasti dostizati i do 46 stepeni. Najtoplije će biti na Siciliji, dok će nešto “hladnije” biti u Toskani – 37 stepeni, Rimu – 35.

Ekstremno visoke i niske temperature, poplave, padavine, uragani posledica su klimatskih promena. Dokazano je da su emisije štetnih gasova uzrok globalnog porasta temperature. Prema istraživanjima 2100. godine leta će trajati pola godine, a zime svega dva meseca, i pratiće ih ekstremno visoke i niske temeperature.

I naučnici, več godinama, upozoravaju da se drastične promene moraju odmah napraviti.

Potpisuju se sporazumi, prave planovi, pokreću globalne akcije i svi pričaju o tome kako što pre treba smaniti emisije štetnih gasova, zaustaviti klimatske promene i kako treba zaštiti Planetu.

Da li smo i koliko u tome uspeli, vreme će pokazati, ali sudeći po trenutnom stanju, možda i nismo na dobrom putu.

Milica Radičević

Nuklearne baterije – nova šansa za nuklearnu energiju?

28.06.2021

I dok u svetu, strogo determinisanom ka postizanju klimatske neutralnosti, uskoro neće biti mesta za zagađujuće izvore energije poput fosilnih goriva, čini se da sudbina nuklearne energije još uvek nije određena.

Za jedne, brojne nuklearne katastrofe i činjenica da ne postoji održivo rešenje za nuklearni otpad dovoljni su razlozi da se uskoro „oprostimo“ od ovog radioaktivnog izvora energije, ali ima i onih koji tvrde da smo prerano „otpisali“ nuklearu energiju koja, štaviše, može odigrati presudnu ulogu u globalnoj dekarbonizaciji.

Grupa istraživača sa Masačusetskog tehnološkog instituta na nuklearnu energiju gleda sa velikim optimizmom. Predvođeni naučnikom Jakopom Bonđornom, ovi naučnici došli su do saznanja kako da nuklearnu energiju učine jeftinijom, bezbednijom i široko primenljivom.

Reč je o relativno malim reaktorima koji mogu stvarati toplotnu i električnu energiju za domnaćinstva, industrijske procese ili vojne baze. Veličine standardnog kontejnera za stanovanje, ovi reaktori bili bi napravljeni u fabrici i odmah po isporuci mogli bi da proizvode energiju u skladu sa potrebama korisnika. Procenjeno je da bi im životni vek bio između pet i deset godina, nakon čega bi se vraćali u fabriku na „remont“, piše Tech Xplore.

Sve navedene karakteristike navele su idejne tvorce ove male nuklearne elektrane da je nazovu „nuklearna baterija“ za koju veruju da podjednako može doprineti smanjenju gasova staklene bašte kao i obnovljivi izvori energije.

Pročitajte još:

Sve za bezbednost

Pitanje bezbednosti je neizbežno kada je reč o ovakvim projektima. Bonđorno ističe da koncept nuklearne baterije, maksimalne snage 10 MW, ni po čemu nije sličan velikim nuklearnim elektranama čija se snaga meri u gigavatima, pa nema razloga da strahujemo od novih nuklearnih katastrofa.

Reaktori bi imali mogućnost da se sami održavaju i hlade, tako da neće zahtevati našu intervenciju, a radi dodatne bezbednosti, ceo sistem bio bi obuhvaćen čeličnom kapsulom čija je uloga da spreči mogući kontakt radioaktivnih čestica i životne sredine.

Bonđorno takođe predviđa da bi u se većini slučajeva ovakvi reaktori nalazili ispod zemlje kako bi se sprečilo da neki spoljašnji faktor ošteti bateriju.

Da bi ovaj koncept zaživeo, slede detaljna testiranja u laboratorijskim uslovima gde, čak i ako se desi nešto neočekivano, neće biti negativnog uticaja na životnu sredinu. U planu je i testiranje izdržljivosti nuklearnih baterije, a naučnici nameravaju da ih izlože ekstremnim uslovima kakvih nema u prirodi da bi pokazali da su čak i tada ovi mini-reaktori potpuno bezbedni i efikasni.

Milena Maglovski

1...545546547...1,672 Page 546 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM