Bilo je potrebno da prođe sedam meseci da se ideja razvije u plan i da se vrata prvog srpskog veganskog i low waste kafića VeZa napokon i svečano otvore. U njihovoj ponudi ne postoji ni jedan proizvod koji je životinjskog porekla ili koji je nastao eksploatacijom životinja, a odrednica low waste (smanjena količina otpada) odnosi se na trud svih zaposlenih da iza sebe ostave što je moguće manje otpada.

Ideja o ovakvom konceptu kafića nastala je u novembru 2019. godine, a zbog vanrednog stanja, počeli su sa radom tek u junu 2020. godine. Međutim, vlasnica Jelena Disić smatra da koliko je situacija sa pandemijom odmogla toliko je i pomogla, jer je ostavila dodatni prostor za razmatranje nekih ideja i biznis modela.

EP: Zašto ste odabrali da otvorite veganski i low waste kafić?

Jelena Disić: Već sedam godina se aktivno borim za prava životinja, a pre nepune dve godine osnovala sam sa mojim prijateljima udruženje Vege zajednica. Naše udruženje stremi ka tome da stvori i ojača vegansku zajednicu u Srbiji, a ovo je samo još jedan korak ka tome. Veganstvo je samo po sebi low waste, jer svaka biljna ishrana, kao i veganski način života, imaju svoj ekološki aspekt, tako da su ova dva koncepta usko povezana, iako možda ne izgleda tako na prvi pogled. Moj poslovni partner i ja, zajedno sa našim najboljim prijateljem, odlučili smo da u biznis unesemo malo aktivizma i tako je nastala VeZa.

EP: Kakve su reakcije na ovakav koncept i ponudu hrane?

Jelena Disić: Iz dana u dan sve više ljudi dolazi u VeZu. Posebno me oduševljava što je naš kapućino od žira postao već prepoznatljiv proizvod u gradu i upravo zbog njega nas dosta ljudi posećuje. Žir je plod hrasta koji je dosta zastupljen na našem podneblju i koji, za razliku od kafe, nema nikakav negativan uticaj na zemljište i okolinu. U ponudi našeg kafića ćete naći samo domaće, hladno ceđene sokove i vodeni kefir (napitak nalik gaziranom soku, pun vitamina B). Trudimo se da proizvode nabavljamo od lokalnih proizvođača koji odgovorno posluju.

EP: Na koji način ste smanjili količinu otpada koji se stvara u procesu pripreme hrane?

Jelena Disić: Trudimo se da ne koristimo ništa od jednokratne ambalaže, što je prvi i možda najvažniji korak ka smanjenju otpada. Imamo metalne, bambusove i plastične slamčice, šećer služimo u činijicama, koristimo metalne kašičice i dr. Osim toga, sami pravimo mleko (od kokosa, badema, lešnika) zatim kikiriki puter, čija puding i namaz od suncokreta koji koristimo za naše sendviče. Recikliramo sav otpad koji nam ostaje, a za pranje sudova koristimo sredstva marke Frosh koja su i veganska i ekološka, što je još jedan način na koji doprinosimo zaštiti životne sredine.

EP: Šta se dešava sa hranom koja se ne iskoristi tokom smene?

Jelena Disić: Srećom, ne raspolažemo velikim viškovima hrane. Uglavnom nam ostaje biorazgradivi otpad od ceđenih sokova. Za sad ga jednostavno bacamo, jer zbog zakonskih regulativa nije moguće kompostiranje u zatvorenom prostoru, odnosno u šanku. Kompostiranje je, inače, izuzetno važna stvar – na taj način vraćamo prirodi ono što nam je dala. Spremamo se da uskoro postavimo komposter u baštu.

EP: Kako pakujete hranu „za poneti” i da li ste koristili polovni nameštaj za opremanje prostora?

Jelena Disić: Imamo našu višekratnu ambalažu koja se uzima na kauciju, što praktikuje većina gostiju. Neki donose i svoje činije. Što se tiče kafe za poneti, prodajemo višekratne šolje po ceni od 300 dinara, a kafa se uz šolju dobija besplatno. Sve stolice u našem kafiću su prerađene stare stolice iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, koje je dizajnerka nameštaja oživela specijalno za naš kafić.

Intervju vodila: Jovana Canić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.